Глоссарий авизо


Хизматлар ва тижорат характерига эга бўлмаган тўловлар баланси



Download 144 Kb.
bet19/19
Sana24.02.2022
Hajmi144 Kb.
#212125
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19
Bog'liq
25.глассарий.

Хизматлар ва тижорат характерига эга бўлмаган тўловлар баланси- транспорт, почта, телеграф, телефон, туризм, маданий алоқалар, переводлар, хорижий мамлакатлар ҳудудида ҳарбий қисмларни сақлаш, чет элда савдо ва дипломатик ваколатхоналарни очиш, халқаро кредитлар бўйича тўланадиган фоизлар ва бошқа шу каби соҳаларда юзага келувчи валютавий тушумлар ва тўловлар суммаси акс эттирилади.
Ҳисоб-китоб баланси -шундай иқтисодий категорияки, бунда мамлакатнинг хорижий давлатларга нисбатан талаб ва мажбуриятларининг умумий суммаси кўрсатилади.
Ҳисобли кредит-Векселни тижорат банкига сотиш йўли билан олинадиган кредитдир.
Чет эл валюталарини диверсификация қилиш - бир вақтнинг ўзида бир нечта чет эл валютасида резервлар ташкил қилиш тушунилади.
Шубҳали кредитлар — бу зиён қилиш эҳтимоли юқори бўлган,
лекин айрим ижобий амаллари мавжуд бўлган ушбу кредитлар шароит
ойдинлашгунча шубхали деб таснифланади. Шубҳали деб таснифланган кредитларга асосий тўланмаган суммасини 50 фоизини миқдорида за­ҳира ташкил этилади.
Шубҳали кредитлар- 3 тўлов даврида фоиз йиғиндиси тўланмаган ва 1 марта асосий қарз йиғиндиси тўланмаган кредитлардир.
ЭАВ- мамлакатнинг тўлов балансини жорий операциялар бўлимига валютавий чеклашлар бўлмаса, бу мамлакатнинг пули эркин алмашадиган валюта деб тан олинади.
Эмитент-қимматли қоғозларни чиқарган ташкилот ҳисобланади.
ЯИМ дефлятори - мамлакатда нархлар умумий даражасининг ўсишини ифода этувчи умумлаштирувчи макроиқтисодий кўрсаткич. У номинал ЯИм ҳажмини реал ЯИМ ҳажмига бўлиш орқали аниқланилади.
Якка тартибдаги тадбиркорлик - юридик шахс ташкил этмаган ҳолда жисмоний шахс (якка тартибдаги тадбиркор) томонидан тадбиркорлик фаолиятининг амалга оширилишидир.
Ялпи ички маҳсулот – маълум давр ичида мамлакат ҳудудида резидентлари ва норезидентлар томонидан ишлаб чиқарилган пировард товар ва хизматлар йиғиндисидир.



Download 144 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish