Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида


Расм 7.6. Кўндаланг-тарғил юрак мушаги



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

 
Расм 7.6. Кўндаланг-тарғил юрак мушаги 
 
Юракдаги қўзғалишни ўтказувчи кардиомиоцитлар (Пуркинье 
толалари ѐки атипик кардиомиоцитлар) қисқарувчи кардиомиоцитлардан 
йирикроқ (узунлиги 100 мкм, кенглиги 50 мкм) бўлиб, қўзғалишни ритм 
бошқарувчи (пейсмекер) ҳужайраларидан қисқарувчи мушак толаларига 
ўтказади. 
Пейсмекер ҳужайралар атипик кардиомиоцитларнинг алоҳида тури 
бўлиб, вегетатив нерв системасининг толалари билан иннервация қилинади. 
Гистологик препаратларда атипик ҳужайралар кучсиз бўялади. Чунки бу 
ҳужайраларда миоглобин ва миофибриллалар камроқ, саркоплазма эса 
кўпроқ бўлади. Миофибриллалар бир-бирига параллел ѐтмайди, натижада бу 


ҳужайраларда 
кўндаланг-тарғиллик 
кучсизроқ 
ривожланган. 
Кардиомиоцитларда митохондриялар (саркосомалар), рибосомалар анча кам, 
Т-система 
эса 
жуда 
кучсиз 
ривожланган. 
Юракнинг 
бўлмача 
кардиомиоцитларида махсус гликопротеид тутувчи секретор гранулалар 
борлиги аниқланган. Шу билан бирга бу ҳужайралар қон босими ва ионлар 
муносабатини бошқарувчи 
натрийуретик 
фактор секреция қилиши, бу 
ҳужайралар маълум эндокрин функцияга эга эканлигини кўрсатади. 
Натрийуретик омил буйракдаги нишон ҳужайраларга таъсир этиб, 
организмдан натрий ва сувни йўқолиши (натриурез ва диурез)га олиб келади. 
Шундай қилиб, бу гормон организмда натрий ва сувнинг йиғилишини 
таъминловчи альдостерон ва антидиуретик гормон (АДГ)ларнинг 
антагонисти ҳисобланади. 
 
Юрак мушак тўқимасининг тараққиѐти ва регенерацияси. 
Юрак 
мушак тўқимаси мезодермадан, яъни спланхнотомнинг висцерал варағидан 
ривожланади. Бу варақдан миоэпикардиал пластинка ҳосил бўлиб, унинг 
ҳужайраларидан миокард ва эпикард ҳосил бўлади. Миоэпикардиал 
пластинканинг 
мезенхима 
ҳужайралари 
миобласт 
ҳужайраларга 
дифференциаллашиб кардиомиоцитларни ҳосил қилади ва ўзаро оралиқ 
пластинкалар орқали бирлашади. 
Юрак кўндаланг-тарғил мушак тўқимасининг регенерацияси ѐшга 
қараб ўзгаради. Гўдакларда кардиомиоцитлар бўлиниш қобилиятига эга 
бўлса, балоғатга етган организмда ва қари одамларда йўлдош (сателлит) 
ҳужайралар 
бўлмаганлиги, 
шунингдек 
кардиомиоцитлар 
бўлиниш 
қобилиятини йўқотганлиги сабабли нобуд бўлган кардиомиоцитлар қайта 
тикланмайди ва улар ўрнида (миокард инфарктида) бириктирувчи тўқимали 
чандиқ ҳосил бўлади. 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish