Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

 
 
Расм 5.5.
А-плазматик 
ҳужайра 
ѐруғлик 
микроскопи остида (гем-оз) 
Б-плазматик 
ҳужайра 
электрон 
микроскопи остида – схема 
1- Ядро,
2- Гетерохроматин 
3- Донадор эндоплазматик тўр 
4- Голжи коплекси 
5- Оч зона 
6- Митохондрия
 
 
 
Тўқима базофиллари ѐки семиз ҳужайралар 
(labrocytus seu granulocytus basophilus textus) 
Тўқима базофиллари (лаброцит, мастоцит ѐки гепариноцит) биринчи 
марта 1877 йилда Паул Эрлих томонидан таърифланган бўлиб, 
цитоплазмасида йирик доначаларни тутгани учун семиз ҳужайралар номини 
олган. Улар асосан қон томир капиллярлари атрофида жойлашади. Бу 
ҳужайралар йирик нотўғри думалоқ шаклга эга бўлиб, физиологик 
реаксияларда ва турли патологик ҳолатларда миқдори ўзгариб туради. 
Ҳужайра цитоплазмасида органеллалардан ташқари йирик гомоген 


доначалар (катталиги 0,3-1,0 мкм) жойлашган (расм 5.6). Бир 
ҳужайрадатахминан 10-20 та доначалар бўлиб, уларни тузилишига кўра 
донадор, пластинкасимон ва аралаш доначаларга бўлиш мумкин. Доначалар 
ўзида биологик актив бўлган моддалар: гепарин, гистамин ва серотонинлар 
тутади. Бундан ташқари цитоплазмада ҳар хил ферментлар: липаза, ишқорий 
фосфатаза, пероксидаза, цитохромоксидаза, АТФ-аза ва бошқалар мавжуд. 
Ҳужайрага хос ферментлардан бири бўлиб гистидин декарбоксилаза 
ҳисобланади. Бу фермент ѐрдамида гистидин аминокислотасидан гистамин 
синтезланади. 
Тўқима базофилларининг доначаларида сақланадиган гепарин ва 
гистамин тўқималар муҳити доимийлигини (гомеостазни) таъминлашда 
муҳим рол ўйнайди. Гепарин доначалар маҳсулотининг қарийб 30% ини 
ташкил этиб, сулфатланган кислотали гликозаминогликанларга киради. 
 
 
Расм 5.6.
Б-семиз ҳужайра ультраструктураси-
(схема).
1-ядро 
2.Голжи аппарати 
3.Лизосомалар 
4.Митохондрия 
5.Эндоплазматик тўр 
6.Майда сўрғичлар 
7.Доначалар
8.Дегрануляцияга 
учраган 
доначалар 
 
У қон ивишига тўсқинлик қилади, ҳужайралараро модданинг 
ўтказувчанлигини пасайтиради ва яллиғланиш процессини сусайтиради. 
Гистамин эса кучли актив модда бўлиб, капиллярлар деворининг 
ўтказувчанлигини оширади ва қон томирларни кенгайтиради. Шу 
хусусиятлари туфайли тўқима базофилларидан ажралиб чиқадиган гистамин 
турли хил аллергия реакцияларида иштирок этадиган асосий моддалардан 
бири бўлиб ҳисобланади. Гистаминдан ташқари, аллергия реакцияларида 
тўқима 
базофиллари 
ажратиб 
чиқарадиган 
моддалар, 
жумладан, 
аллергиянинг секин таъсир кўрсатувчи моддаси, тромбоцитларни активловчи 
модда, нейтрофил ва эозинофилларнинг хемотаксисини кучайтирувчи модда 
ва бошқалар иштирок этади. 
Бу моддаларнинг ҳужайрадан ташқарига чиқиши 
дегрануляция 
деб 
аталиб, у турли усул билан амалга ошиши мумкин. Дегрануляция жараѐнида 
тўқима базофилларининг ҳужайра қобиғида жойлашган рецепторлари муҳим 
ўрин тутади. Бу рецепторлар организмга тушган ѐт антигенларнинг 
антителолар билан ҳосил қилган махсус

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish