Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

Ҳужайра ўлими
. Ҳужайра ўлимининг икки асосий турини ажратиш 
мумкин: некроз ва апоптоз (расм 2.16). 


Расм 2.16. Ҳужайра ўлими. А – некроз. Б – апоптоз. 
Некроз кўпинча ташқи шикастловчи омиллар таъсирида юз беради. 
Бу омиллар бевосита ѐки билвосита мебрана тузилмаларининг 
ўтказувчанлигига таъсир кўрсатади. Натижада ҳужайра тузилмалари ва 
улар функциясининг кетма-кет бузилиши рўй беради. Лизосомал 
ферментларнинг фаоллашуви туфайли ҳужайра органеллалари ва 
плазмолемма лизисга учрайди. Ҳужайра ичи моддалари атрофдаги 
тўқималарга чиқиб у ерда яллиғланиш жараѐнларини чақириши мумкин.
Организмда 
ҳужайраларни 
пролиферацияси 
билан 
бирга 
уларни 
дастурлашган ўлими апоптоз жараѐни ҳам муҳим ўрин тутади. Апоптоз 
ҳужайраларнинг генетик бошқариладиган ўлими бўлиб, унинг натижасида 
нуксонли ва қари ҳужайралар нобуд бўлади. Апоптозда ҳужайра ичи 
компонентлари ташқарига чиқмайди. Апоптоз Вс1 - 2 оиласига кирувчи 
цитоплазма оқсиллари билан бошкарилади. Бу оқсиллар митохондриялардан 
ўлим факторларини ташқарига чиқишини таъминлайди. Митохондриялар 
мембраналарини бутунлигини бузилади ва цитохром Сни ташқарига чиқиши 
кузатилади. Цитохром С таъсирида протеолитик ферментлар - каспазалар 
активлашади. Бу ферментлар гурухи ҳужайрадаги барча оқсилларни 
деградацияга олиб келади. Эндонуклеазалар активлашиб, нуклеосомалар 
орасидаги ДНК ни фрагментларга парчалайди.Плазматик мембрана 
оқсиллари денатурацияга учрайди, липидларни харакатчанлиги ортиб кетади. 
Ҳужайра бужмайиб, унинг ядроси ва цитоплазмаси фрагментларга ажралади.
Бунинг натижасида апоптотик таначалар ҳосил бўлади. Улар тезда қўшни 
ҳужайралар ѐки макрофаглар томонидан фагоцитоз килинади. Апоптоз 
эмбрионал 
тараққиѐтда 
аъзоларнинг 
шаклланишида, 
тимусда 
лимфоцитларнинг етилишида, овогенезда муҳим рол ўйнайди. Озик 
моддалар етарли бўлмаса, радиация ва бошқа шикастловчи таъсирлар остида 
ҳужайралар вақтидан илгари апоптозга учраши мумкин. 



Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish