Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

Функцияси.
Қалқонсимон без олди бези организм учун ниҳоятда 
муҳим без ҳисобланади. Агарда қалқонсимон без олди бези олиб ташланса, 
қонда кальций миқдори кескин камайиб кетади ва натижада скелет 
мушакларида тетаник тиришиш рўй беради ва бу ҳолат тезда ўлимга олиб 
келиши мумкин.
Қалқонсимон без олди безида 
паратгормон (паратирин)
ишлаб 
чиқарилади, остеокластлар мазкур гормонга нисбатан рецепторларга эга 
бўлиб, унга нисбатан нишон ҳужайралари ҳисобланади. Паратирин қонда 
кальций ва фосфар алмашинувини тартибга солиб туради. Қонда паратирин 
миқдори 
ошганда 
остеокластлар 
фаоллашиб, 
суяк 
тўқимасининг 
ҳужайралараро моддаси парчаланади ва кальций қонга ювиб чиқарилади. 
Бундан ташқари, паратирин кальцийни ичак орқали сўрилишини 
стимуллайди. Бир вақтнинг ўзида паратирин буйрак каналчаларида 
фосфорнинг қайта сўрилишини камайтиради ва қонда фосфор миқдорини 
камайишига олиб келади. Шундай қилиб, паратирин қонда кальций 
миқдорини ошишини таъминлайди ва қалқонсимон безда ишлаб 
чиқариладиган кальцитонин гормонининг антагонисти ҳисобланади.
Қалқонсимон без олди безининг фаолияти қуйидагилар ѐрдамида 
бошқарилади: 1) вегетатив нерв системаси ва 2) манфий қайта боғланиш 
тамойили бўйича. Симпатик нерв толалари қўзғалганда – мазкур безларнинг 
кучсиз фаоллашуви кузатилади, парасимпатик нерв толалари қўзғалганда – 
безнинг секретор фаоллиги пасаяди. Бироқ манфий қайта боғланиш 
тамойили энг самарали йўл ҳисобланади. Периферик қонда паратирин 
миқдори ошганда кальций миқдори ошади. Қондаги кальций миқдорининг 
ошиши парат гормони секрециясини камайтиради.
 
БУЙРАК УСТИ БЕЗИ (CLANDULA SUPRRENALIS) 
Буйрак усти безлари жуфт аъзо бўлиб, у муҳим функцияга эга. Ҳар 
бир буйрак усти бези анатомик жиҳатдан битта аъзо бўлса ҳам, аслида у 
иккита безнинг бирлашувидан вужудга келади. Бу безнинг икки таркибий 
қисми - мия ва пўст моддалари ўзининг тузилиши ва ривожланиши 
жиҳатидан мустақил аъзолар ҳисобланади ва ўзига хос гормонларни ишлаб 
чиқаради. 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish