Гигиена воздушной среды


Ҳаводаги табиий гидроионизаторлар



Download 1,1 Mb.
bet3/7
Sana04.12.2022
Hajmi1,1 Mb.
#878578
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Хаво мухити ва радиация

Ҳаводаги табиий гидроионизаторлар

  • Турли шароитларда енгил ионларнинг миқдори

ЕРНИНГ МАГНИТОСФЕРАСИ

  • Ер магнитосфераси бизнинг планетани Қуёшдан келаётган зарядланган заррачаларнинг оқимидан келади. Ушбу " қобиқ " туфайли вақти-вақти билан Ерни қамраб олувчи магнит бўронлари ҳақиқий офатларга айланмайди.. Ернинг магнит майдони космосда 20дан зиёд Ер диаметрига чўзилган ва у сайёрамизни космик зарралар оқимидан ишончли ҳимоя қилади. Магнитосферанинг энг ёрқин намоён бўлиши мангит бўронларидир – геомагнит майдоннинг барча таркибий қисмларининг тезкор тартибсиз тебранишидир. Магнит бўронлари бутун борлиқни қамраб олади: улар дунёдаги барча магнит обсерваториялари томонидан қайд этилади.

АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИНГ ТАБИИЙ КИМЁВИЙ ТАРКИБИ

  • Азот – 78,08%
  • Кислород – 20,95%
  • Аргон – 0,93%
  • Карбонат ангидрид – СО2 – 0,03%
  • Бошқа газлар - неон, гелий, радон, криптон, водород, ксенон, озон) –0,002(неон) дан 6х10-18 (радон)%гача

ҲАВОДАГИ КИСЛОРОДНИНГ ФИЗИОЛОГИК ВА ГИГИЕНИК АҲАМИЯТИ

  • -Атмосферадаги умумий миқдори - 1.18 х 10 15 тонна
    • -Концентрациянинг доимийлигини таъминлайди:
    • - сарфи: нафас олиш, ёниш, оксидланиш
    • - ҳосил бўлиши: фотосинтез+ сувнинг кимёвий парчаланиши
    • Физиологик аҳамияти – оксидланиш ва қайтарилиши реакцияларида иштирок этади
    • - нормал нафас олиш – парциал босим 110 мм.сим.сут. кам бўлмаганда
    • гипоксия парциал босим 110 мм.сим.сут. кам бўлганда
    • Гигиеник аҳамияти – атроф муҳитни тозалайди

Кислород/г парциал босими/г камайиши

  • 0-1 км индифферент зона
  • 4-5 км нотўлиқ компенсация зонаси
  • 8 км ўлим зонаси
  • 9 км
  • 10-15 км

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish