Геометрик оптика. Геометрическая оптика



Download 3,7 Mb.
bet1/2
Sana10.06.2022
Hajmi3,7 Mb.
#650962
  1   2
Bog'liq
Геометрик оптика

Мақсад: соя ва ярим соя ҳосил қилиш усуллари, нур, даста турларини ўрганиш.

  • Мақсад: соя ва ярим соя ҳосил қилиш усуллари, нур, даста турларини ўрганиш.
  • Цель: изучить явление возникновения теней и полутеней, виды пучков лучей.
  • Geometrik optikaning to’rtta qonuni mavjud:
  • Yorug’lik bir jinsli optik muhitda to’g’ri chiziq bo’ylab tarqaladi. Bunga yorug’likning to’g’ri chiziq bo’ylab tarqalish qonuni deyiladi.
  • Yorug’lik nurining mustaqillik qonuni. Yorug’lik to’lqinlari bir-biri bilan kesishganda ular bir-biriga halaqit bermaydi.
  • Qaytish qonuni. Qaytgan nur, tushuvchi nur va ikki muhit chegarasiga o’tkazilgan normal bir tekislikda yotadi. Tushish burchagi qaytish burchagiga tengdir.
  • Yorug’likning sinish qonuni. Tushuvchi nur, singan nur va ikki muhit chagarasiga o’tkazilgan normal bir tekislikda yotadi. Tushish burchagi sinusining sinish burchagi sinusiga nisbati berilgan moddalar uchun doimiy bo’lib ikkinchi muhitning birinchi muhitga nisbatan sindirish ko’rsatkichi deyiladi.
  • 1
  • луч
  • нур
  • 2
  • нур дастаси
  • пучок лучей
  • 3
  • нурлар дастасининг
  • мустақиллиги
  • независимость лучевых
  • пучков
  • 4
  • сочилувчи нурлар
  • расходящиеся лучи
  • 5
  • учрашувчи нурлар
  • сходящиеся лучи
  • тарқоқ нурлар
  • диффузное излучение
  • 6
  • О
  • Соя
  • Тень
  • Тўсиқ
  • Препятствие
  • Нуқтавий
  • манба
  • Точечный
  • источник
  • Экран
  • О
  • О'
  • Нуқтавий
  • манбалар
  • Точечные
  • источники.
  • Соя
  • Тень
  • Ярим соя
  • Полутень
  • Тўсиқ
  • Препятствие
  • Экран
  • S
  • Кўзгу Зеркало
  • О
  • α
  • α'
  • A
  • B
  • C
  • Белгилаш киритамиз Введём обозначения
  • SA=Y1 CB=Y2 AB=Z AO=X
  • SO=OC
  • Умумий вақт - t = t1 + t2 - Общее время
  • sin α = sin α'
  • α = α'

Қайтиш қонуни. Закон отражения.

  • α α'
  • k
  • O
  • Падающий, отражённый лучи и нормаль восстановленная
  • в точке падения лежат в одной плоскости. Угол падения равен
  • углу отражения.
  • α = α'
  • Тушган, қайтган нурлар ва тушиш нуқтасига ўтказилган
  • нормаль битта текисликда ётади. Тушиш бурчаги
  • қайтиш бурчагига тенг.
  • О- нурнинг тушиш нуқтаси, α- нурнинг
  • тушиш бурчаги, α‘- нурнинг қайтиш
  • бурчаги.
  • Кўзгу Зеркало

Оптик йўл Оптический путь

  • Нур
  • Муҳит Среда
  • n
  • Луч
  • x
  • n- показатель преломления
  • среды
  • x- нурнинг йўл
  • узунлиги
  • n∙x- оптик йўл n∙x- оптический путь
  • x- длина пути луча
  • α α'
  • β
  • S
  • C
  • A
  • O
  • B
  • n
  • Муҳит Среда
  • Белгилаймиз. Обозначим.
  • SA=Y1 CB=Y2 AB=Z AO=X
  • SO= OC ∙ n
  • t1 – нурнинг тушиш вақти
  • время падения луча
  • t2 – нурнинг С нуқта келиш вақти
  • время прихода луча в точку С
  • Умумий вақт - t = t1 + t2 - Общее время

Синиш қонуни. Закон преломления.

  • α α'
  • β
  • n1
  • n2
  • β – ёруғликнинг синиш бурчаги ( угол преломления )
  • n1, n2 –мухитнинг абсолют синдириш кўрсаткичлари (абсолютный показатель преломления среды)
  • с – ёруғликнинг ҳаводаги тезлиги ( скорость света в воздухе)
  • n21- показатель преломления второй среды относительно первой.
  • n21- биринчи мухитга нисбатан иккинчи мухитнинг нисбий
  • синдириш кўрсаткичи.
  • U1
  • U 2
  • U 2
  • U1
  • Тушган, кайтган нурлар ва тушиш нуктасига
  • ўтказилган нормаль битта текисликда ётади.
  • Тушиш бурчагининг синусини синиш бурчаги синусига
  • нисбати мухитларнинг нисбий синдириш кўрсаткичига
  • тенг .
  • Луч падающий, луч отражённый и нормаль
  • восстановленная в точке падения лежат в одной
  • плоскости. Отношение синуса угла падения к синусу
  • угла отражения равна относительному показателю
  • преломления границы раздела двух сред.

Ёруғлик бирор материалда синдириш кўрсаткичи кичик бўлган иккинчи материалга (масалан, сувдан ҳавога) ўтса, синган ёруғлик нурлари расмдаги 𝐼 ва 𝐽 нурлар каби нормалдан кўпроқ оғади. Баъзи тушиш бурчакларида нурларнинг синиш бурчаклари 900 га тенг бўлиб, синган нур икки материални чегараси бўйлаб тарқалади (𝐾 нур). 𝜃𝐶 тушиш бурчагига – чегаравий бурчак дейилади. Снеллиус қонунидан 𝜃𝐶 қуйидагича топилади:

  • Ёруғлик бирор материалда синдириш кўрсаткичи кичик бўлган иккинчи материалга (масалан, сувдан ҳавога) ўтса, синган ёруғлик нурлари расмдаги 𝐼 ва 𝐽 нурлар каби нормалдан кўпроқ оғади. Баъзи тушиш бурчакларида нурларнинг синиш бурчаклари 900 га тенг бўлиб, синган нур икки материални чегараси бўйлаб тарқалади (𝐾 нур). 𝜃𝐶 тушиш бурчагига – чегаравий бурчак дейилади. Снеллиус қонунидан 𝜃𝐶 қуйидагича топилади:

Download 3,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish