Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

5.3. Биполяр транзисторлар
Биполяр транзисторлар деб, ќувват кучайтирувчи учта электр ўтказувчи
зонасига эга бўлган электр ўтказувчи асбобга айтилади.
Биполяр транзисторларда ток икки ќутбли заряд ташувчилар, яъни
электрон ва коваклар ћаракатидан келиб чиќади. Шунинг учун бу транзистор
номи биполяр дейилади (икки ќутбли). Бу транзисторларнинг p-n-p ва n-p-n
турлари мавжуд.
5.7 - расм. Биполяр транзисторларнинг классификацияси ва шартли бел-
гиланиши
Транзисторларни тайёрлашда германийли ва кремнийли ўтказувчи эле-
ментдан кўпроќ фойдаланилади.


53
5.8- расм. p-n-p (a) ва n-p-n (б) типли биполяр транзисторларнинг структураси
Биполяр транзисторларда ўрта ќатлами база (Б) дейилади. Электронлар ва
ковакларнинг, яъни заряд ташувчиларнинг манбаи бўлган ташќи ќатламлари
эмиттер (Э) ва коллектор (К) деб юритилади. Коллектор эмиттердан келаётган
заряд ташувчиларни ќабул ќилади.
n-p-n типидаги транзисторларнинг ишлашини кўриб чиќамиз (5.9-расм):
коллектор ва база орасидаги мусбат кучланиш берилганда эмиттер токи I
э
нолга
тенг бўлганда I
ко
коллекторнинг ўтказиши томонидан асосий бўлмаган заряд
ташувчилар ћаракатидан ћосил бўлган ток оќади.
Ћарорат ошганда асосий бўлмаган заряд ташувчилар сони ортади ва I
ко
коллектор токи кескин ошиб кетади
Эмиттерни манбадаги манфий ќисмга улаганда I
э
эмиттер токи пайдо бўла-
ди. Ташќи кучланиш эмиттер ўтишига тўѓри йўналишда берилганлиги учун
электронлар n-ўтиш томонидан ўтиб базага келади. База p -ярим ўтказгичдан
тайёрланган шунинг учун электронлар у ерда асосий бўлмаган заряд ташувчи
ћисобланади.
5.9-расм. n-p-n транзисторнинг умумий эмиттер схемаси бўйича уланиши
Базага тушган электронларнинг бир ќисмгина база коваклари билан реком-
бинацияланади, чунки бу ерда база катта нисбий ќаршиликка эга бўлган юпќа
p-типидаги ярим ўтказгичдан тайёрланганлиги сабабли коваклар концентрация-


54
си кичик. Электронларнинг кўп ќисми эса иссиќлик ћаракати (диффузия) ва
коллетор майдони таъсирида (дрейф) коллектор токининг асосий I
к
ташкил
этиб, коллекторга етиб боради. Эмиттер ва коллектор орасидаги токлар
орттирмасининг боѓлиќлиги ток ўтказиш коэффициентини характерлайди.
.
const
кб
U
э
I
k
I
const
кб
U
э
I
к
I
=
D
D
»
=


=
÷÷
ø
ö
çç
è
æ
a
(4.6)
Ток ўтказиш коэффициенти доим 1 дан кичик бўлади. Замонавий бипо-
ляр транзисторларда
э
I
k
I
k
I
a
+
»
0
(4.7)
Юќорида кўриб чиќилган схема база, эмиттер ва коллектор занжирлари
учун умумий ћисобланади. Бундай схемада биполяр транзистор уланишини
умумий базали схемаси дейилади. Бунда эмиттер занжири кириш, коллектор
занжири эса чиќиш занжири дейилади.
Юќоридаги уланиш схемаси жуда кам ќўлланилади. Кўпроќ эса кириш ва
чиќиш занжирига умумий электрод бўлиб, эмиттер ћисобланган схема, яъни
умумий эмиттернинг схемаси ќўлланилади.
5.10 - расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси
Бундай схема учун кириш контури база эмиттери орќали ўтади ва унда
база токи пайдо бўлади.
0
)
1
(
k
Э
k
э
Б
I
I
I
I
I
-
-
=
-
=
a
<
k
э
I
I
»
(4.8)


55

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish