Газиев н. Р. Спорт машеулотининг назарий асослари


Юкламалар динамикасининг хусусиятлари



Download 5,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/103
Sana23.02.2022
Hajmi5,65 Mb.
#163756
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   103
Bog'liq
31sportmashnazpdf

Юкламалар динамикасининг хусусиятлари. Нисбатан 
узок давом этмайдиган мусобака даврида машгулот юкламала- 
рининг динамикаси юкорида куриб утилган тенденциянинг 
якунидек булиб куринади: машгулот вактида юкламаларнинг 
умумий ^ажми дастлаб бир оз пасайишда давом этади ва кейин 
мустах,камлашиб колади: махсус юкламаларнинг интенсивлиги 
эса (баъзи курсаткичлар буйича) то максимум даражагача усиб 
боради ва ана шу даражада у хдм мустах,камлашиб колади.
166


Бунда албатта, нисбатан му стах ка м лаш и ш назарда тутилади. 
Ана шу умумий интилиш фонида хажм ва интенсивликнинг 
урта “тулцинлар” ва микроцикллар доирасида тулкинсимон 
тебранишлари руй беради.
Агар мусобака даври узок муддат давом этадиган булса, у 
Холда бир катор янги моментлар пайдо булади. Машгулот талаб- 
ларининг нисбатан мустахкамлашишидан кейин, яна юклама­
лар умумий хажмининг усиши ва улар интенсивлигининг бир оз 
камайиши содир булади, кейин яна хажмнинг кисцариши ва 
интенсивликнинг ортиши тенденцияси бошланади). Шундай 
килиб, узок муддатли мусобака даврининг оралик боскичида 
тайёрлов давридаги юкламалар умумий динамикасининг баъзи 
бир белгилари такрорланаётгандек булади. Бирок бу кискарган 
масштабларда ва умумий хамда махсус тайёргарликнинг 
бошкача нисбатда содир булади.
Юкламаларнинг бундай такрорий катта “тущини "нинг 
вазифаси тайёрлов давридаёк асос солинган спорт формасининг 
пойдевори кенгайишидан иборат. Машгулот юкламаларининг 
янгидан ортиб бориши суниб бораётган адаптацион жараёнлари- 
ни яна фаоллаштиришга ва махсус машк билан чиникканликни 
такомиллаштиришга имкон беради. Шу билан бирга, оралик 
боскичда бир холатдан иккинчи холатга утиш фаол дам олиш 
таъсирларидан анчагина кенг микёсда фойдаланилади. Машгу- 
лотнинг мана шундай ташкил этилиши туфайли спорт форма- 
сида туришнинг жамланган муддатлари анча ортишига эриши- 
лади. Бунда спорт натижалари динамикасида, юкламалар 
умумий динамикасидаги асосий “тулцин. ’’ларнинг микдорига 
караб, бир нечта “чущи ”лар пайдо булади.
Мусобака даврида бундай “тулцин ’’ларнинг аник пара- 
метрлари ва мивдори спорт турининг хусусиятлари ва спортчи­
ларнинг малакасига боглик. Хар хафтада мусобака утказиш 
мумкин булган спорт турларида малакали спортчиларда бу 
“тулцин
’’ларнинг сони одатда иккитадан ошмайди. Бунда мах­
сус юкламалар бир ойлик хажми энг куп деганда тайёрлов дав­
ридаги шунга мувофик келадиган хажмларнинг 75-90 фоизидан 
ортмаслиги лозим булса керак (албатта, тайёрлов давридаги
167


хажмлар етарли даражада катта булгани кузда тутилади). 
Оралик боскичда хажмлар ортик булиши хам, пасайтирилган 
булиши х,ам бирдек бефойдадир. Тугри, келтирилган ракамлар- 
ни мутлако умумий норма деб булмайди, бирок куп холларда 
маъкул келадиган чегаралар мазкур ракамлардан унчалик узок 
эмас, деб хисоблаш мумкин.
Мусобака давридаги юкламаларнинг “туллии "лари хажм 
ва интенсивлик жихатидан бир-бирига айникса, лойик булиши 
керак. Бунда умумий хажмнинг ортиши махсус машклар интен­
сивлигининг узок муддат пасайиб кетишига олиб келмайдигай 
меъёрда булсагина тугри булади. Х,ажмни ошира бориш боскичй 
мусобакалар уртасидаги танаффуелар вактига 'ёки хар холда 
унчалик масъулиятли булмаган мусобакаларга тугри келгани 
маъкул. Чунки бундай боскич спорт курсаткичлари вактинча 
усмай колиши ёки пасайиши билан боглик булиши-мумкин.
Мусобака давридаги юкламалар динамикасининг айрим 
хусусиятлари, юкорида айтилганлардан ташкари куйидаги шарт 
-шароитларга хам боглик:

Download 5,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish