Г. А. Ихтиярова,Т. Н. Кайпназаров, А. С



Download 168,13 Kb.
bet23/28
Sana12.07.2022
Hajmi168,13 Kb.
#780786
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28
Bog'liq
Sirtqi Kimyo uslubiy qollanma

9-мавзу:Металлар


Металлар биринчи тур ўтказгичлардир. Уларда электрни эркин электронлар ташийди. Тартибсиз ҳаракатда бўлган эркин электронлар батартиб – бир томонга ҳаракатланиши учун жуда кичик электр потенциали кифоя. Шу сабабли, металлар электр токини яхши ўтказади. Электронларнинг батартиб - бир томонлама ҳаракатига тўсқинлик қилувчи факторлар металларнинг электр ўтказувчанлигини пасайтиради.
Металлардаги турли қўшимчалар ҳам электронларнинг ҳаракатига тўсқинлик қилади. Шу сабабли, металларда қўшимча кўпайган сари, бу металлнинг электр ўтказувчанлиги пасаяди.
Металлар иссиқликни ҳам яхши ўтказади. Бунинг асосий сабаби қуйидагилардир. Бир томондан, қўшни ионлар орасида иккинчи томондан эса ион билан электронлар орасида энергия алмашиниш жараён содир бўлиб туради.
Металлар суюқланиш ҳароратига (тC )қараб енгил ва қийин суюқланувчи металларга тақсимланади. Енгил суюқланувчи металларга симоб тC=-390С, цезий тC=+28,50C, литий тC=1810C, калий тC=63,60C, натрий тC=980C, қалай тC=2320C, қўрғошин тC=3280C, магний тC=6510C ва ҳоказо, яъни суюқланиш ҳарорати 8000C дан кичик бўлган металлар.
Суюқланиш ҳарорати (тC) 8000C дан катта бўлган металлар қийин суюқланувчи, уларга волфрам тC=33830C, осмий тC=22700C, платина тC=17700C, хром тC=18750C, олтин тC=10600C, темир тC=15390C ва бошқалар мисол бўла олади.
Металларнинг кимёвий хоссалари. Металларнинг қайтариш хоссалари кучлидир. Металлар бирикма ҳосил қилганда манфий зарядланмайди, чунки улар ўзлари электрон беради. Электрон бериш хусусиятига кўра металлар активлик қаторига жойлашади ва у қуйидаги кўринишга эга: Li, K, Ca, Na, Mg, AI, Mn, Zn, Fe, Cd, Co, Ni, Sn, Pb, H2, Cu, Ag, Hg, Pt, Au.
Водород электрон бериш хусусиятига кўра металларни активлик қаторига жойлашган. Бу қаторда водороддан олдинда жойлашган металлар уни бирикмасидан сиқиб чиқарадилар. Масалан:
Zn = H2SO4 = ZnSO4 + H2; Fe + 2HCl = FeCl2 + H2
ҳамдабуқатордачапдажойлашганметаллўнгдажойлашганметаллнибирикмасидансиқибчиқаради
Zn + FeSO4 = ZnSO4 + Fe
Металларнингкислородбиланҳосилқилганбирикмалариоксидлардир. Металларводородбиланреакциягакиришиб, гидридларниҳосилқилади. Масалан, NaH, TiH2гидридлардаводородманфийзарядланади.
Металларнинг сувга таъсир қилиш характери уларнинг аҳамиятли кимёвий хоссаларидан биридир. Кўпчилик металлар сувдан водородни сиқиб чиқаради.
2 Na + 2H2O + 2NaOH + H2
Ca + 2H2O = Ca(OH)2 + H2
Ишқорий ва ишқорий ер металлари сув билан шиддатли равишда реакцияга киришади, бошқа металлар қиздирилгандагина сувга таъсир этади.
Қарийб ҳамма металлар кислоталардан водородни сиқиб чиқаради, бунда металлнинг ўзи оксидланади ва кислота ҳамда металлнинг табиатига қараб қуйидаги маҳсулотлар ҳосил бўлади.
1.Кислородсиз ва суюлтирилган сулфат кислоталарнинг металларга таъсири: бу кислоталарда активлик қаторида водородгача, қўрғошиндан ташқари, жойлашган барча металлар эриб, туз ва эркин водородни ҳосил қилади. Масалан:
Mg + 2HCl = MgCl2 + H2

2. Концентрланган сулфат кислотада активлик қаторида кумушгача жойлашган, қуйидаги металлардан алюминий, темир, хром, қўрғошиндан ташқари барча металлар эриб, сулфат тузларини, сулфит ангидридни ва сув молекуласини ҳосил қилади, бунда кислотадаги оксидланиш даражаси +6 бўлган олтингугурт атоми оксидловчи вазифасини ўтайди. Масалан:
Cu+ 2H2SO4(суюл) = FeSO4 + SO2 + 2H2O
3. Суюлтирилган нитрат кислотада нодир металлардан ташқари барча металлар эриб, нитрат тузлар ҳамда кислотанинг концентратсияси ва металлнинг активлигига кўра қуйидаги NH4+, N2, N2O, NO бирикмаларни ва сув молекуласини ҳосил қилади. Бунда кислотадаги оксидланиш даражаси +5 бўлган азот атоми оксидловчи вазифасини ўтайди ва унинг қайтарилиши металлнинг активлигига боғлиқ, металл қанча актив бўлса, азот атоми шунча кучли қайтарилади. Масалан:
4Mg + 10HNO3(суюл) = 4Mg(NO3)2 + NH4NO3 + 3H2O
10Al + 36HNO3(суюл) = 10Al(NO3)3 + 3N2 + 18H2O
3Zn + 8HNO3(суюл) = 3Zn(NO3)2 + 2NO + 4H2O
4. Концентрланганнитраткислотадаплатина, олтин, алюминий, темир, хромларданташқарибарчаметалларэриб, нитраттузларини, азот (IV) оксидинивасувмолекуласиниҳосилқилади.
Ag + 2HNO3(kans) = AgNO3 + NO2 + H2O
5.Олтин ва платина зар сувида эрийди. Зар суви бу бир ҳажм концентрланган нитрат кислота ва уч ҳажм концентрланган хлорид кислотадан янги тайёрланган аралашма эритмаси. Бу кислоталар аралаштирилганда хлор атом ҳолида ажралиб чиқади ва металлни оксидлайди.
Au + HNO3(kans) + 3HCl(kans) = AuCl3 + NO + 2H2O
3Pt + 4[2HNO3(kans) + 3HCl(kans)] = 3PtCl4 + 4NO + 8H2O
Руҳ, алюминий, қалайсингариамфотерликхоссалариборметалларишқорэритмаларибиланҳамреакциягакиришади. Реакциянатижасидатузбиланводородҳосилбўлади.
Zn + 2NaOH + 2H2O = H2 + Na2[Zn(OH)4] = Na2ZnO2 + 2H2O

Download 168,13 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish