Футбол тактикасини ривожлантириш



Download 386,37 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/18
Sana11.08.2022
Hajmi386,37 Kb.
#846862
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
futbol taktikasining rivozhlantirish bosqichlarini organish

Якка тартибдаги химоя тактикаси. 
Мудаафани муваффақиятли бўлиши нафақат тўғри бажарилган эҳтиѐтлаш 
харакатлари, ўзаро алмашувчанлик ва ўйинчилар гурухларини ўзаро келишиб ха-
ракатланишига, балки, химоячини тўп билан ва тўпсиз ўйнаѐтган ўйинчига қарши 
якка тартибда харакатланиш қобилияти, яъни аниқ вазитда химоячи ўзи таъқиб 
қилаѐтган ўйинчига нисбатан вазиятни қанчалик тўғри танлашига ҳам боғлиқ 
бўлади. Позицияни тўғри танлаш мудофаадаги харакатларни муваффақиятли 
бўлиши гаровидир. 
Мудофаадаякка тартибдаги тактик харакатларга тўпга эга бўлган ва тўпсиз 
ўйинчига нисбатан қаршилик кўрсатиш харакатлари киради. 
Тўпсиз ўйинчига қарши ҳаракатлар. 
Тўпсиз ўйинчига қарши ҳаракатланганда ҳимоячи қуйидагиларга интилади: 
а) рақибни тўпни эгаллаб олишига тўсқинлик қилиш, яъни «ѐпилиш» ни 
амалга ошириш. 
б) рақиб учун мўлжалланган тўпни эгаллаб олиш. 
«Ёпилиш» - рақиб тўпни эгаллашини қийинлаштириш учун мудофаа жамо-
аси ўйинчисини майдонда ўз вазиятларини ўзгартириб харакатланиш хисобланади. 
Рақибни ѐпиш учун химоячи ўз дарвозаси билан ўйинчи орасидаги позици-
яни эгаллаши керак. Химоячи билан хужумчи орасидаги масофа тўп ва ўйинчини 
дарвоза томон яқинлашиши ѐки ундан узоқлашишига қараб қисқари ѐхуд ортиб бо-
риши мумкин. Шунингдек, позиция химоячиниюгуриш тезлиги, якка курашаѐтган 
жуфтликлар кучи нисбати ва бошқа омилларга ҳам боғлиқдир. 
Тўпни эгаллаб олиш – ҳимоячи яқинида жойлашган рақибга узатилган 
тўпни эгаллб олиш учун мудофаа жамоаси ўйинчиси томонидан бажариладиган 
харакатлардир. Уларнинг муваффақиятли бўлиши химоячининг тўғри вазиятни 
танлаши қобилиятига, ўз вақтида тўп томон чиқиш, вазиятни баҳолаш, тезкорликка 
боғлиқдир. Одатда, тўпни эгалллаб олишда ҳимоячи билан ҳужумчи, орасидаги ма-
софа «ѐпиш» дагиганисбатан кўпроқ бўлади. Бу ҳол мазкур вазиятда химоячи фаол 
томон бўлиши ва тўп парвозининг эҳтимоли йўналиши томон силтаниб харакатла-
нишга ўлгуриши билан боғлиқ. 


14 
Тўпни эгаллаб олишда ҳимоячи қуйидагиларга амал қилиши керак: 
а) тўп жойлашган ўрнига ѐки тўпни қабул қилиб оладиган рақиб вазиятига 
боғлиқ ҳолда, ҳужумчигача бўлган зарурий масофани сақлаш. 
Тўп сўраѐтган ўйинчига қарши ҳаракатланиш. 
Тўп сўраѐтган ўйинчига қарши якка тартибдаги ўйин ҳаракатчан мудофаа 
тактикаси, яъни ўйинчини кузатиш ва у билан ўйин олиб бориш асосида ташкил 
этилади. 
Кўп ҳолларда, ҳимояланувчиларга рақиб тўпни эгаллаб олгач ѐки уни назо-
рат қилиб турганда олишувни бошлашига тўғри келади. 
Якка курашда ғолиб келиш ѐки енгилиш ҳимоячилар тўпни эгаллашда за-
рурий восита ва усулларни танлаш ва қўллашда қанчалик тажрибали бўлишларига 
боғлиқ бўлади. 
Ўйин вазияти ва эҳтимолли оқибатларга боғлиқ равишда ҳимоячи рақибдан 
тўпни тартиб олишнинг у ѐки бу усулини танлайди. Тўпни уриб чиқариш, елка би-
лан туртиш каби усулларни қўллаш мумкин. 
Тўп узатишга қаршилик кўрсатиш. 
Баъзан шугндай ҳолатлар бўладики, ҳимоячи қулай вазиятни эгаллаган ўй-
инчига тўп узатишга қаршилик кўрсатиш керак бўлади. Мазкур ўйин вазиятида 
тўпни тартиб олишга уриниш ѐки якка курашни бошлаш ножоиз хисобланади, чун-
ки химоячининг омадсиз ҳаракатлари вазиятни янада кескинлашишига олиб кели-
ши мумкин. 
Тўп суришга қаршилик кўрсатиш. 
Агар ҳимоячи тўпни эгаллаб ололмаса, ѐки рақиб тўпни қабул қилиб олиш 
вақтида ундан тўпни тортиб олишга улгурмаса, у барча ҳаракатлари ва эгаллаган 
вазияти ѐрдамида тўп эгаллаган рақибни олдинга томон тез харакатланишига 
тўсқинлик қилишга ҳаракат қилади. Агар хужумчи харакатланишни бошлаган бул-
са, химоячи унга параллел равишда жойлашиб, уни ѐн чизикка суриб чикаришга 
харакат килади. Натижада, хужумчи уз шерикларини бевосита ѐрдамидан махрум 
булади. 
Зарбаларга каршилик курсатиш. 


15 
Хужумчи жарима майдончаси якинида дарвозага зарба беришга уринганида 
хавфли вазият юзага келади. Бунда химоячи уз дарвозасига нисбатан оркаси ѐки ѐн 
томони билан жойлашган холда унга зарба берилишига тускинлик килиши керак. 

Download 386,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish