Футбол тактикасини ривожлантириш



Download 386,37 Kb.
Pdf ko'rish
bet13/18
Sana11.08.2022
Hajmi386,37 Kb.
#846862
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
futbol taktikasining rivozhlantirish bosqichlarini organish

Тезкор хужумни ташкил этишга асосий талаблар. 
1.
Хужумчи ракиблар химояга кайтишга улгурмаслиги учун, уларни йули-
ни «киркиш» максадида олдинга караб тезкор узатишни мажбурий бажариш. 
Расмда курсатилганидек, №11 уйинчига туп узатилгандан сунг, 10,2,8 ва 6 
ракиблар йули «киркилиб колади». 


26 
2.
Уйинчиларнинг 2 ва 3 фазадаги харакатлари яхши урганилган ва юкори 
тезликда бажариладиган комбинациялар асосида тузилиши керак. 
3.
Олдинги хужум чизиги уйинчилари якка олишув санъатини яхши уз-
лаштиришлари, яъни якка холда ракибни енга олишлари керак. Зарба бериш пози-
циясига чикиш учун киска йулни куллаган холда, биринчи имкониятдаѐк дарвозага 
зарба бериш ѐки шерик дарвозани ишгол килиши учун шароит яратиш лозим. 
Аста-секин хужум килиш. 
Аста – секин хужум килишда уйинчини дарвозани ишгол килиш учун кулай 
позицияга олиб чикиш билан ѐки жавоб хаммасини ташкил этиш тезкор хужум-
дагидан фаркли равишда, куп сонли узатишлар ѐрдамида амалга оширилади. 
Мазкур хужум туридаги жамоавий харакатларни бажаришда тупни узок 
вакт давомида назорат килиш имкони юзага келади, чунки комбинациялар киска ва 
уртача узатишлар ѐрдамида амалга оширилади. Шуни кайд этиш лозимки, узати-
шларни бир кисми майдонга кундаланг тарзда бажарилади, айникса, хужумга хи-
моя чизиги уйинчилари кушилганда. Бирок тупга узок вакт давомида эгалик ки-
лишга карамасдан, аста-секин хужум килиш самарадорлиги юкори эмас. Хамлани 
ривожлантиришга сарфланган узок вакт химояланувчиларни уз кучларини кайта 
гурухлаш ва дарвозани ишгол килиш учун энг хавфли минтакаларни беркитиш им-
конини беради.
Ташкил этилган мудофаа, уз навбатида бугинлардан биридаги химоя ту-
зилмасини ѐриб утиш максадида, хужумчилардан катор клмбинациялар бажаришни 
талаб этади. Кучли мудофаани кичик куч ѐрдамида енгиб утиш жуда кам холларда 
мумкин булади, шу боис, хужумга купрок уйинчиларни жалб килиш керак. Бу хол-
да майдоннинг алохида булагида микдорий устунликка эришиш ва шуни хисобига 
ракиб мудофаасини ѐриб утиш мумкин булади. 
Майдон узунлиги ва кенглиги буйлаб манѐвр килиш хужум майдонини кен-
гайтириш ва бу билан химоячилар харакатини кенгайтириш имконини беради. Шу 
билан бир вактда, хужумчиларни махсус тайѐргарлигига юкори талаблар куяди.
Аста-секин хужумни ташкил этишга куйиладиган
асосий талаблар. 
1.
Тупни 
эгаллаган 
уйинчи 
томонидан 
мудофаа 
минтакасидаги 
«очилган» шерикларидан бирига аник узатиш бажарилиши. Ён чизик томонга туп 


27 
узатиш уринлидир, чунки бу ерда уйинчилар куп булмайди, хатоликка йул 
куйилганда хам ракиб дарвозага бевосита тахдид килолмайди. 
2.
Олдинги ва урта чизик уйинчиларини майдон кенглиги ва узунлиги 
буйлаб фаол манѐвр килиши. Туп сураѐтган уйинчи ѐнидаги шерикларни «очиш» 
айникса, мухимдир. 
3.
Уйинчилар узун, кундаланг ѐки диогонал узатишлар хисобига хужум 
йуналишини бир канотдан бошкасига узгартира олишлари керак. Бу хол бутун 
майдон кенглиги буйлаб хужумни ривожланишини таъминлайди ва ракиб мудофа-
асини узайтиради. 
4.
хужумчи жамоанинг урта, баъзан орка чизик уйинчиларини зарба бе-
риш позициясига жалб этиш, нихоятда мухимдир. Чунки, олдинги чизик уйинчи-
лари кучли таъкиб остида булади. 
Хужум вактида уйинчиларни узаро
хамкорликда харакатланиши. 
Чеккадаги химоячилар. Химоячи гох-гохида хужумнинг олдинги чеккасига 
чикиши мумкин. Бунда у бош хужумчи билан урин алмашади, акс холда химоячи 
хужумчиларнинг уйин худудини кискартириши мумкин ва мудофаадаги уйинчи-
ларга узаро ѐрдамга кириш осонрок булади. 
Агар жамоада битта чекадаги химоячи булса, чекка хужумчиси булмаган 
канотдаги чекка химоячи хужумни якунлашда олдинги эшелон харакатларида фаол 
катнашиш учун буш худудга кириб келиши мумкин. Бу холда унинг харакатлари 
хужум жабхаси кенглигини таъминлайди. 
Марказий химоячилар. Хужумчи шу вактда ракибни таъкиб килмаѐтган 
марказий химоячи жалб килиниши мумкин. Бу жараѐн марказий химоячи хужумда 
мохирона харакатланса ва узок масофадан яхши зарба бера олсагина, самарали бу-
лади. 

Download 386,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish