Фуқаро бинолари архитектураси фанидан маърузалар матни



Download 9,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/98
Sana26.02.2022
Hajmi9,57 Mb.
#470050
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   98
Bog'liq
fuqaro binolari arxitekturasi (1)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14.3-расм. Гипсолит плиталардан қилинган пардадевор: 1- гипсолит плита;
2 - ёпма; 3 - девор; 4 - ёғоч устун ва ригель; 5 - эшик ўрни. 
Умуман олганда пардадеворларни тахтадан ҳам барпо этиш мумкин. 
Уларни қалинлиги 40-50 мм бўлган тахталардан вертикал ҳолатда бажарилади. 
Тахталарни остки чорчўпга ўрнатилади.
 
Тахталарнинг устини шифтга 
маҳкамланган брусчаларга бириктирилади. Тахталарни ўзаро орасига 
қўйиладиган шиплар ёки шпунтлар (ўйиқ ва бўртиқлар) ёрдамида 
бирлаштирилади (14.4-расм). 
14.4-расм. Тахталардан қилинган 
пардадевор: 1 – тахталар; 2 – дранка; 
3 – дранка устидан сувоқ; 4 – проём 
устидаги ригель; 5 – шип; 6 – эшик 
коробкаси; 7 – учбурчак брусчалар; 
8 – ёпма; 9 – часпак; 10 – эшик короб-
касининг устки чорчўпи; 11- девор; 
12 – тишли мих; 13 – пакля. 


118 
Тахта пардадеворни икки томонидан дранка қоқилиб устидан сувоқ 
қилинади. Камчилиги - жуда меҳнатни кўп талаб қилади ва пардадеворлар 
ичида энг оғири ҳисобланади. 
Тахталардан каркас ёрдамида 
“дурадгорлик пардадевори”
деб 
аталадиган пардадевор ҳам ясаш мумкин. Унинг юқори қисмини, кўпинча, бир 
қават ойнаванд қилинади (14.5-расм). 
3) Йирик элементлардан қилинадиган пардадеворлар 
 
Каркасли пардадеворлар 
остки ва устки чорчўпларга ҳар 0,6...0,9 м 
масофада ўрнатиладиган устунлардан, икки томондан қалинлиги 20...25 мм 
бўлган тахтадан бажарилган қопламадан ва унинг орасига жойлаштирилган 
товуш изоляциясидан ташкил топади (14.6-расм).
14.6-расм. Каркасли пардадевор. 
14.5-расм. Дурадгорлик 
пардадевори: 1 - каркас 
элементи; 2 - ойна; 3 - 
филенка. 


119 
Каркасни швеллер кўринишида букилган қалинлиги 0,5...0,7 мм бўлган 
пўлат профиллардан ҳам бажарса бўлади. Каркасга шуруплар ёрдамида 
гипсокартон листлар қопланади. Қопламалар орасини очиқ қолдириш ёки 
товуш изоляцияси сифатида минвата, стеловата билан тўлдирилиш мумкин 
(14.7-расм). 

Download 9,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish