FS. Public and phivate e 6 l'


IV КИ( М: КИЧИК ИШБИЛАРМОНЛИКДАН КОРПОРАЦИЯ САРИ



Download 6,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/73
Sana01.12.2022
Hajmi6,39 Mb.
#876231
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   73
Bog'liq
65. Америка иқтисодининг асослари

IV КИ( М: КИЧИК ИШБИЛАРМОНЛИКДАН КОРПОРАЦИЯ САРИ
муайян конуний хукукларга хам эга булади: шулар жумласига, 
аксарият лолларда, компанияни бошкарувчи рахбарлар хайъатини 
сайлаш хукуки хам киради. Бирок, муддати утган бонлар буйича 
устама туланмасидан олдин, улар фойда ололмайди.
Агарда компаниянинг молиявий ахволи яхши булиб, фондлари 
коникарли даражада турса, у овоз бериш оркали, умумий акция 
фонди буйича кушимча акциялар барпо этиши мумкин. Катта 
компания доирасида, сармоя банкири белгиланган нархда чика- 
рилган янги акцияларни сотиб олинишини кафолатлашга розилик 
беради. Агарда биржа бу акцияларни акалли нархда сотиб олишни 
рад этса, банкир уларни кдйтариб олиб, зарарни коплайди. Когоз 
пул зарб этиш каби, хаддан зиёд акциялар чикариш хам хар бир 
акциянинг асосий кийматини пасайтиради.
■ ИМТИЁЗЛИ АКЦИЯЛАР ЧИКАРИШ. Бундай акциялар буйича 
«имтиёзли» фойда устамаси туланади. Яъни, агарда даромад 
чегараланган булса, имтиёзли акцияларнинг сохибларига оддий 
акция эгаларидан олдин фойда устамаси туланади. Расман, 
имтиёзли акция сохиблари фойда тулови олиш жихатидан, бон 
сохибларидан кейин иккинчи уринда туради. Кушимча маблаг керак 
булган такдирда, компания янги имтиёзли акциялар чикаришни 
ихтиёр этиши мумкин.
■ КАРЗ ОЛИШ. Одатда, асбоб-ускуналар харидини коплашга 
матлуб харакатчан маблаг олиш учун компаниялар турли йуллар 
оркали киска муддатли маблагга хам эришишлари мумкин. 
Шулардан бнри - карз берувчи курилмалар, асосан банклар, сугурта 
ширкатлари ва жамгарма - карз ташкилотларидан карз олиш. К,арз 
олувчи карз берувчига ракобатдош бозор шароитларига биноан 
белгиланган устама фоизи тулаши керак. Карз берувчи томонидан 
белгиланган устама фоиз кийматига карз бериш бозорида эришиш 
мумкин булган умумий пул микдорининг таклиф этилаётган 
фондлари таъсир этиши мумкин. Агарда пул таксил булса, устама 
фоизлари ортиб боради, чунки карз олиш талабгорлари маблаг 
учун ракобат килади. Агарда карзга таклиф этилувчи пул куп 
булса, устама киймати хам пасайиш томон огади.
Агарда, карз олувчи уюшма кушимча пулга мухтож булса, у 
олдин олган карзини кайта молиялаштириши мумкин. Мазкур бай 
буйича, карз берувчи уз карздорига купрок пул ажратади. Бирок, 
агарда устама фоизининг киймати асил карз микдори олингандан 
сунг юкорилаб кетган булса, карз олувчи кушимча маблаг олиш 
учун кимматрок устама нархи тулайди. Хатто устама киймати 
пасайган булса хам, карз берувчи пастрок устама фоизида 
бирламчи карз микдорини кенгайтириш оркали фойда олади.
■ ДАРОМАДДАН ФОЙДАЛАНИШ. Айрим уюшмалар уз даромад- 
ларининг аксарият кисмини уз акция сохибларига фойда устамаси



Download 6,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish