FS. Public and phivate e 6 l'


АМЕРИКА ИКТИСОДИНИНГ АСОСЛАРИ



Download 6,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/73
Sana01.12.2022
Hajmi6,39 Mb.
#876231
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   73
Bog'liq
65. Америка иқтисодининг асослари

78


АМЕРИКА ИКТИСОДИНИНГ АСОСЛАРИ
шартиомалар тузиши мумкин. Шу сабабга кура, куплаб кичик 
хамда каттарок, ишбилармонлик корхоналарининг бизнесини 
бошкариш учун уюшма ута бои мослашмадир.
500га як,ин асосий уюшмалар, айрим жихатларга кура кучини 
йукотиш майлига хам карамай, Американинг бизнесе сохасида 
мухим урин эгаллайди. 1978 йилдан то 1990 йилгача, мазкур 
500 фирмаларнинг даромади, биргаликда к,ушиб санаганда,
61,5 триллион доллардан 93,3 триллион долларга кутарилди; 
активларининг хажми эса, 898,5 триллион доллардан 2 биллион 
298,6 триллион долларга кутарилди. 1990 йили бу уюшмалар 
томонидан 12,4 миллион одам ишга ёлланди; 1986 йилга нисбатан 
1 миллионга камрок.
УЮШМАЛАР 
тти р и к уюшма узининг хозирги мицёсига кутарилишининг еаба- 
САРМОЯНИ 
|/1бларидан бири шундан иборат-ки, у ишни янада кенгайтириш 
ОРТТИРАДИ 
УЧУН л03им сармоя орттиришнинг янгича йулларини кашф этди.
Уюшмалар томонидан янги сармоя орттиришнинг бешта асосий 
усуллари к,уйидагилардан иборат:
■ БОНЛАР (К,ИММАТБАХ,0 КАРЗ К,ОРОЗЛАРИ) ЧИКАРИШ. Бон
- келажакда муайян вак,т мобайнида ёки даврий равишда махсус 
белгиланган кунда, к,арз маблагидан ташцари кайд этилган бахода 
фойда устамаси тулаб турилишига берилган ёзма ваъданомадир. 
Агарда, бон сохиби уз пулини белгиланган тулов муддатидан 
олдин кайтариб олишга к,арор к,илса, бу бон бошка одамга 
сотилиши мумкин. Бон «к,иёмига етиб», тулов пайти келганида, 
компания бошлангич к,иймат хисобида асосий сармояни к,айтариб 
беришга ваъда килади.
Компания бон чик,аришдан манфаатдор булади, чунки к,арз 
олишнинг узга аксарият турларига к,араганда, устама фоизи 
камрок, туланади. Шунингдек, бонлар буйича устама туловлари 
уюшма учун солик, туловлари олинмаслиги мумкин булган 
бизнесе харажатлари тармогидир. Бу усулнинг нок,улайлиги 
шундан иборат-ки, хатто фойда олинмаган такдирда хам, одатда 
устама фоизи туланади. Шу сабабга кура, кичикрок, уюшма бон 
чик,ариш ёрдамида катта сармоя туплашга камдан кам холларда 
эриша олади.
■ УМУМИЙ ФОНДНИ СОТИШ. Бон сохиблари компанияга карз 
беришади, бирок, унинг ишларида овоз хук,ук,ига эга булишмайди 
ва на фойда ва на харажатларига хам шерик булмайдилар. Бундан 
фарк,ли уларок, «адолатли» (муайян фойда микдорисиз олинган 
акция - таржимон) инвесторлар сифатида маълум сармоя сохиб­
лари компанияинг барча молиявий муомаласига шерик булади. 
Улар компаниянинг акцияларига молик булиш билан бирга,



Download 6,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish