Физика Механика; Молекуляр физика; Электр ва магнетизм



Download 58,92 Kb.
bet5/26
Sana25.02.2022
Hajmi58,92 Kb.
#307792
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
Bog'liq
Fizikadan qoidalar,t

Учинчи космик тезлик деб, у Қуёшнинг тортишиш кучи енгиб, Қуёш галактикксини тарк этиши учун Ердан бериладиган энг кичик тезликка айтилади.
Жисм оғирлиги деб, жисмни ерга тортилиши туфайли осмага ёки таянчга кўрсатадиган таъсирига айтилади.
***Вазнсизлик деб, Жисмнинг оғирлиги нолга тенг холатига айтилади
*** Жисмларни экваторда оғирлиги нолга тенг бўлиши учун ер 17 марта тезроқ айланиши керак.
***Экватордан кутбга қараб эркин тушиш тезланиши ва жисм оғирлиги ортиб боради.
Гук қонуни
Жисм деформацияланганда пайдо бўладиган ва уни аввалги холатига қайтаришга интиладиган
кучга эластиклик кучи дейилади,
***Агар пружинанинг ярми кесиб ташланса унинг бикрлиги 2 марта ортади.
Деформация деб, Ташқи куч таъсирида жисм шаклининг ҳар қандай ўзгаришига
айтилади.
Деформация 2 хил бўлади 1. Пластик деформация 2. Эластик деформация.
***Агар ташқи куч таъсирида деформацтяланган жисм ўз шаклига қайтмаса бундай деформация Пластик деформация дейилади
***Агар ташқи куч таъсирида деформацтяланган жисм ўз шаклига қайтса бундай деформация Эластик деформация дейилади
Механик кучланиш деб, бирлик юзага тик равишда таъсир этувчи кучга микдор жихатидан тенг булган катталикка айтилади.
Кўчар ва кўчмас блоклар
Кўчар блoк- кучдан икки марта ютуқ бeради.
***Агар кўчар блоклар сони n та бўлса.
Кўчмас блок кучдан ютуқ бермайди у фақат куч йўналишини ўзгартириб беради.
Механиканинг олтин қоидаси. Кучдан ютсак йўлдан ютқазамиз, йўлдан ютсак
кучдан ютқазамиз.
Ишқаланиш кучи таъсиридаги харакат
Бир жисмни иккинчи жисм сиртида сирпанишида хосил буладиган ва харакатга
каршилик киладиган кучга ишкаланиш кучи дейилади
Ишкаланиш кучи икки хил булади: Сирпаниш ишкаланиш ва думаланиш ишкаланиш
Думаланиш ишлкаланиш кучи сирпаниш ишкаланиш кучидан кичик булади

Download 58,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish