“Fizika, matematika va axborot texnologiyalari” kafedrasi


TRANSFORMATORNING SALT IShLAShI



Download 1,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/13
Sana15.04.2020
Hajmi1,92 Mb.
#44806
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Metrologiya


TRANSFORMATORNING SALT IShLAShI 

Transformatorning  birlamchi  cho‘lg‘ami  o‘zgaro’vchan  tok  manbaiga 
o’lanib, ikkilamchi cho‘lg‘am iste’molchiga o’lanmagan bo‘lsa, transformator 
salt  ishlaydi.  Transformatorning  salt  ishlashida  o‘egaro’vchan  magnit  oqimining 
ishchi  oqimi  F

  ning  0,25%  im  sochilish  oqimi  F
s
  tashkil  qiladi,  sho’ning  o’cho’n  ' 
sochilish  oqimini  hosil  qilgan  indo’ksiya  E.Yo’.K.  E
s
 o‘zindo’kqsiya  E.Yo’.K.  E
1
,,  dan 
jo’da kichikdir. Odatda transformatorning salt ishlash toki nominal tokning 3 —6%ni 
tashkil qiladi. Sho’ning o’cho’n birlamchi cho‘lg‘amdagi ko’chlanishning pasayishi 
I
1
R
1
  kichik  qiymatga  ega.  Demak  transformatorning  birlamchi  cho’lg‘amidagi 
ko’chlanish O’
1
,  o‘zindo’ksiya E.Yo’.K.    E

ga teng bo‘ladi. 
1
1
1
1
1
1
E
U
dan
R
I
E
E
U
s






 
Salt  ishlashida  ikkilamchi  cho‘lg‘amdagi  ko’chlanish  O’

indo’ktsiya  E.Yo’.K. 
E
2
 ga teng bo‘ladi, cho’nki ikkilamchi cho‘lg‘amdan o‘to’vchi tok I
2
= 0 ga teng. 
Transformater  salt  ishlayotgan  vaqtda  ikki  voltmetr  yordamida  O’
1
  va  O’
2
  o‘
lchanib  qo’yidagi  formo’la  yordamida  transformatsiyalash  koeffitsientini  topish 
mo’mkin: 
2
1
2
1
.
U
U
E
E
K


 
 
TRANSFORMATORNING FOYDALI ISh KOEFFISIYENTI (F.I.K.)  
 
Hozirgi  zamon    transformatorlari,  ayniqsa  katta  qo’vvatli  transformatorlarning 
F.I.K.  jo’da  yo’qori    (F.I.K.  90—99%).  Kichik      qo’vvatli      transformatorlarda      esa   
F.I.K.    ancha   past. Transformatorning F.I.K. foydali qo’vvatii. o’mo’miy qo’vvatga 
bo‘lgan  
 
2
1
2
2
1
2
.
U
I
U
I
P
P





 

 
nisbati bilan aniqlanadi. 
Transformator  ishlash  davomida  cho‘lg‘amlarning  qizishi,  o’zakdagi  Fo’ko 
toklari.  magnit  oqiminnng  yo‘qolishi,  o‘zakning  qayta  magnitlanishi  to’fayli 
energiya  isrof  bo‘ladi.  Lekin  bo’  isroflar  jo’da  kichik.  sho’ning  o’cho’n  F.I.K.  ni 
hisoblashda 
1
1
2
2
U
I
U
I


 
 
formo’la o‘rinli bo‘ladi. 
 
 
TRANSFORMATORNING TRANSFORMASIYALASh KOEFFISIYENTINI VA F.I.K. NI 
ANIQLASh. 
 
10.8 — rasm. Ikki cho‘lg‘amli transformatorning 
o’lanish sxemasi. 
 
Ikkilamchi cho‘lg‘amdagi kalitni o’zib qo‘ying. Birlamchi cho‘lg‘amni o
‘zgaro’vchan  tok  manbaiga  o’lang  va  transformator  salt  ishlayotgan  vaqtda  o‘
lchov asboblarining ko‘rsatishini yozib oling. 
 

  
2
1
U
U
K

                  formo’la            yordamida            transformatsiyalash  kreffitsientini 
hisoblang. 
Transformatsiyalash  koeffitsienti  —  bo‘yicha  transformator  ko’chaytiro’vchi  yoki 
pasaytiro’vchi ekanligini aniqlang. 
Reostat so’rgichini qarshilikning eng katta qiymatiga qo‘ying. 
Kalit 

bilan 
'ikkilamchi 
cho‘lg‘amni 
o’lang. 
Astasekin 
ikkilamchi 
cho‘lg‘amdagi 
tokni 
oshirib 
borib, 
voltmetr 
va 
ampermetr ko‘rsatishini yozib boring. 
7. 
O’lchashlar natijalarini jadvalga yozing va  
1
2
P
P


   formo’la 
yordamida transformatorning F.I.K. ni hisoblanadi. 


f(J
2
  
KOMPENSATSIYA USULI BILAN 
AVTOTRANSFORMATORNING TRANSFORMASIYALASH 
KOEFFISIYENTINI ANIQLASh. 
Avtotransformatortransformator  kabi  ko’chlanishni  o‘zgartirish  o’cho’n 
ishlatiladi. Avtotransformator ham ko’chaytiro’vchi, 
ham                pasaytiro’vchi        
bo‘lishi mo’mkin (10.9rasm). 
 
 

10.9  rasm. Avtotransformatorning old tomonidan o’mo’miy ko’rinishi. 
 
Avtotransformator bir cho‘lg‘amdan iborat bo‘lnb, sho’ cho‘lg‘amning 
o‘ramlar soni ikkilamchi cho‘lg‘amni tashkil qiladi (10.9 — rasm). 
10.10  rasm. Avtotransformatorning to’zilishi. (a)va 
qo’rilmaning elektr sxemasi (b) 
LNavtotransformatorning  birlamchi  cho‘lgami.  LM  avtotransformatorning 
ikkilamchi cho‘lg‘ami. A Vreoxord simi. Ttelefon 
Kkalit,   Yetok manbai. 
 Avtotransformatorning          transformatsiyalash            koeffitsienti  qo’yidagi 
tartibda aniqlanadi. 1.7.3rasm   bo‘yicha elektr zanjiri to’ziladi. Birlamchi cho‘lg
‘amdagi ko’chlanishning effektiv qiymati O’
1
 ikkilamchi cho‘lg‘amdagisi esa O’
2
 
bo‘lsin. 
So’rilgichni  reoxord  simi  bo‘yicha  harakatlantirib,  telefonda  tovo’shning  eng 
past  holatiga  erishamiz,  bo’  holda  telefonda  o‘to’vchi  tok  0  ga  teng  bo‘ladi. 
Natijada  M  no’qtadagi  potentsial  S  no’qtadagi  potentsialga  teng  bo‘ladi,  ya’ni 
reoxording  AS  qismidagi  ko’chlanish  pasayishi  O’
A
c  .  L  M  dagi.  ko’chlanish 
pasayishiga.  hamda  bo’to’n  reoxord  AV  bo‘yicha  ko’chlanish  pasayishi  («O’dya) 
esa.M dagi ko’chlanish pasayishiga O’
1
 
ga teng bo’ladi. Lekin: 
S
l
IR
U
AB
AB
AB


 
S
l
lp
IR
U
AC
AC
AC


 
 

 
I
AB
reoxord  simidan  o‘to’vchi  tok  ko’chi.  Natijada        transformatsiyalash    
koeffitsienti    qo’yidagi formo’la bilan aniqlanadi 
AC
AB
AC
AB
l
l
U
U
U
U
K



2
1
 
 
 
 
АТАМАЛАР ЛУҒАТИ (ГЛОССАРИЙ) 
 
1. Магнитоэлектрик ўлчов асбоблари  - 
  доимий  магнит  майдони 
ва ғалтакдан иборат бўлган ўлчов асбоблари. 
2. Электромагнитик  ўлчов  асбоблари  - 
  ғалтак  ва  ферромагнит 
ўзакдан иборат бўлган ўлчов асбоблари. 
3. Электродинамик  ўлчов  асбоблари  – 
иккита
 
  ғалтакдан  иборат 
бўлган ўлчов асбоблари. 
4. Аниқлик класси
 – йўл қўйиши мумкин бўлган максимал келтирилган 
хатолик даражаси билан аниқланадиган катталик. 
5. Тузатма
    -  Абсолят  хатоликнинг  тескари  ишораси  билан 
аниқланадиган катталик. 
6. Кенгайиш  термометрлари  - 
хажм  ўзгариши  асосида 
ўлчайдиган  
7. Манометрик  термометрлар  –
босим  ўзгариши  асосида 
ўлчайдиган  
8. Термоэлектр термометрлар
 –
 
электр яритувчи куч  ўзгариши 
асосида ўлчайдиган  
9. Контакт 
температура 
ўлчаш 
асбоблари 
– 
температурани бевосита тегиб турганда ўлчайдиган 
10. 
Дистанцион  темпратура  ўлчаш  асбоблари  – 
масофадан температурани  ўлчайдиган ўлчаш усули 
11. 
Эритмаларни 
анализ 
қилишнинг 
кондуктометрик  усули  – 
солиштирма  қаршиликнинг  ўзгариши 
асосида. 

12. 
Эритмаларни 
анализ 
қилишнинг 
потенциометрик усули – 
мухитнинг ўзгариши асосида  
13. 
Эритмаларни  анализ  қилишнинг  оптик    усули  – 
оптик катталикларни ўзгариши асосида 
14. 
Метрология
    -    ўлчашлар  аниқлигига  эришиш  ва  хатолик 
даражасини аниқлаш ҳақидаги фан. 
15. 
Электр  занжири
    -  Elеktr  toki  o’tishi  mumkin  bo’lgan  elеktrotеxnik 
qurilma . 
 
16. Тўғрилагич 
-  O’zgaruvchan  tokni  o’zgarmas  tokga  aylantirib  bеradigan 
qurilma to’g’rilagich dеb ataladi 
 
17.  Реостат 
  -    o’zgaruvchan            qarshilikni            o’zgartirish            uchun 
mo’ljallangan      surgichdan       
18. Кўп чегарали ўлчов асбоблари
 - O’lchov asbobining o’zida shkala 
diapazonini  o’zgartirish  uchun  maxsus  ruchkasi  bo’lib,  bu  ruchka  yordamida 
kerakli diapazonga qo’yib ishlatiladi. 
19. Электр токи
 - Elеktr zaryadlarining tartibli harakati 
20..Тармоқланган  занжир
  –  учта  ва  ундан  ортиқ  ўтказгичларнинг 
туташган нуқтаси  
21.  Автомат
-  (янон.  Automatos-  ўзи  ҳаракатланувчи)  энергиѐ, 
материаллар  ва  ахборотларни  олиш,  ўзгартириш,  узатиш  ва  тақсимлаш 
жараёнларидаги  барча  операциѐларни  берилган  дастур  бўйича  одамнинг 
иштирокисиз бажарадиган қурилма. 
22.  Автоматик  бошқариш
-  объектни  бошқариш  жараёни,  бунда 
берилган  бошқариш  мақсадига  эришишни  таъминлайдиган  операциѐларни 
одам  иштирокисиз  ишлайдиган  системага  аввалдан  берилган  алгоритмга 
мувофиқ бажаради. 
23.  Автоматик  бошқариш  назарияси
-  техник  кибернетика 
бўлими,  автоматик  бошқариш  системаси  (АБС)  ни  тузиш  принциплари  ва 
уларда борадиган жараёнларнинг қонуниѐтларини ўрганади. 

24.  Автоматик  бошқариш  системаси
 
(АБС)  - 
  ўзаро 
таъсирлашувчи  бошқариш  қурилмаси  билан  бошқарилувчи  объектлар 
мажмуи. 
25.  Автоматик  линия
  –  ишлаб  чиқариш  маҳсулоти  ёки  унинг  бир 
қисмини  тайёрлаш  ёки  қайта  ишлашдаги  барча  жараёнлар  маълум 
технологик изчиллик ва маромда автоматик тарзда бажарадиган машиналар 
системаси, асосий ва ёрдамчи жиҳозлар комплекси, 
26.  Автоматик  ростлаш
-  техникавий  жараённи  характерловчи 
ростланувчи  физхик  катталикларни  олдиндан  берилган  қонун  бўйича  ёки 
белгиланган қиймат чегарасида ўзгаришини автоматик тарзда ушлаб туриш, 
бунда  ростланувчи  объектнинг  ростловчи  органига  бошқарувчи  таъсир 
кўрсатилади. 
27. 
Автоматика
-  техник  кибернетика  бўлими.  У  АБС  техника 
воситаларини  ѐратиш  ва  уларнинг  ишини  ташкил  қилишнинг  назарий  ва 
амалий  асослари  билан  бирга  автоматик  бошқариш  назариѐсини  ўз  ичига 
олади. Автоматик тарзда ишлайдиган механизм ва қурилмалар мажмуи. 
28 Автоматлаштирилган бошқариш системаси 
- АБС 
бошқарувчи қарорлар қабул қилиш учун “одам-машина” ѐгона системасида 
ўзаро боғланган маъмурий, ташкилий, иқтисодий-математик методлар ва 
ҳисоблаш техникасининг техника воситалари, ташкилий техника ҳамда алоқа 
воситалари мажмуи.   
 
 
 
“МЕТРОЛОГИЯ ” фанидан 
 
Адабиётлар  рўйхати 
 
Асосий: 
1. Мухамедов Б.Э. Метрология, технологик параметрларини ўлчаш 
усуллари ва асбоблари.- Т. Ўқитувчи. 1991й. –320 б. 
2. Исматуллаев П.Р. ва бошқалар. Стандартлаштириш, метрология ва 
сертификатлаштириш. Т. 2000 й. 
3. 
Ахроров Н. Ўлчовшунослик асослари ва электр ўлчашларидан амалий 
ишлар: .Т.: Ўзбекистон 1994. – 222 б. 
4. Иноғомов С. Метрология ва электр ўлчашлар бўйича лаборатория 
ишлари. Т. 2007 й.  
Қўшимча: 

1. 
С.Ф. Амиров. Стандартлаш ва метрология маърузалар  матнлари 
туплами, Тошкент 2000 й. 
2. 
Исматуллаев П.Р, Абдуллаев А.Х , Кодирова Ш.А, Аъзамов А.А, 
Миралиева А.К, «Метрология стандартлаштириш ва сертифи- 
катлаштириш фанидан маъруза матнлари туплами» Тошкент1999.  
3. 
Исматуллаев П.Р ва бошкалар. Стандартлаштириш, метрология ва 
сертификатлаштиришга мукаддима. Укув кулланмаси. Конструктор  ИГБ 
Тошкент 1995й.  
4. 
Исматуллаев П.Р., Абдуллаев А.Х., Турғунбоев А., Аъзамов А.А. 
Ўлчашларнинг фан ва турмушдаги тутган ўрни.Тошкент 1995й.   
5
. Қодиров А. ва бошқалар. Метрология ва электр ўлчашлар. 
Лаборатория ишлари учун қўлланма. Т. 1995 й. 
6. 
Основу метрологии, стандартизации и контроля качеством. 
И.Ф.Шишкин. Учебное пособие. –М.Издателъство стандартов 1991г. 
7. Теоретическаѐ метрологиѐ. И.Ф.Шишкин. Учебник-М.Издателъство 
стандартов 1990 г.    
 
ТАЯНЧ ИБОРАЛАР 
1.  Ўлчашлар.  
2. Ўлчаш турлари.  
3. Ўлчаш воситалари  
4. Ўлчаш элементлари   
5. Ўлчаш параметрлари.  
6. Ўлчаш хатоликлари. 
7. Ўлчов асбобларининг ишончлилиги.  
8.Температурани ўлчаш.  
9. Кенгайиш термометрлари.  
10. Монометрик термометрлар.  
11. Термоэлектр термометрлар.  
12. Қаршилик термометр лари  
13. Логометрлар.  
14. Нурланиш пирометрлари.  
15. Босимни ўлчаш асбоблари 
16. Суюқликли босим ўлчаш асбоблари.  
17. Деформацион, юк поршенли ва электр босим ўлчаш асбоблари.  
18. Кўрсатиш ойнаси.  
19. Суюқлик сатҳини ўлчашнинг усуллари.  
20.Суюқликларнинг таркибини анализ қилиш 
21. Эритмаларни анализ қилишнинг кондуктометрик усули.  
22. Эритмаларни анализ қилишнинг потенциометрик усули.  
23. Эритмаларни анализ қилишнинг оптик усули.  
24. Эритмаларни анализ қилишнинг автоматик титрлаш усули.  
25. Эритмаларни анализ қилишнинг радиоизотоп усули.   

26. Суюқликларнинг зичлигини ўлчаш 
 
27.  Қалқовичли зичлик ўлчаш асбоблари.  
28. Вазнли зичлик ўлчагичлар.  
29. Гидростатик зичлик ўлчагичлар.  
30. Радиоизотопли зичлик ўлчагичлар.  
31. Суюқликларни қовушқоқликни ўлчаш 
 
32. Капилляр визкозиметрлар.  
33.
Шарикли визкозиметрлар.  
34.
Ротацион визкозиметрлар.  
35. 
Тебранишли визкозиметрлар.  
36. 
Моддаларнинг намлигини ўлчаш 
 
37
. Электрик катталикларни ўлчаш 
38. Ўлчаш механизмлари ва кўрсатувчи асбоблар.  
39. 
Магнитоэлектрик механизмлар ва асбоблар.  
40. 
Электромагнит механизмлар ва асбоблар. 
41. 
Электродинамик механизмлар ва асбоблар.  
42. 
Ток ва кучланишни ўлчаш 
 
43. 
Ўлчаш усуллари. 
44. Гальванометрлар.  
45.  Қувватни ўлчаш. 
47. Электр энергиясини ҳисобга олиш. 
48. Қаршиликларни ўлчаш 
 
49. Қаршиликларни ўлчашнинг ҳар хил усуллари.  
50. Омметр ва АВОметр.  
51. Солиштириш асбоблари 
 
52. Якка ўзгармас ток кўприклари.  
53. Қайд қилувчи асбоблар 
54. Ўзи ѐзар асбоблар.  
55. Электромеханик осциглографлар.  
56. Электрон осциглографлар.  
57. Электр ўлчаш асбобларини текшириш жиҳозлари 
 
 
ХОРИЖИЙ МАНБАЛАР 
1.  Бурдук Г.Д., Марков Б.Н.  Основы метрологии. – М.; Издательство 
стандартов, 1984.  
2.  Вайсбанд М.Д., Проненко В.И. Техника выполнениѐ метрологических 
работ. – Киев; Техника, 1986.  

3.  Кузнецов В.А., Ялунина Г.В. Основы метрологии. – М.; ИПК изд-во 
«Стандарты», 1995.  
4.  Крылова Г.Д. Основы стандартизации, метрологии и сертификации. – М.; 
Аудит, ЮНИТИ, 1998.  
5.  Плахотин В.Я. Основы метрологии и метрологическое обеспечение 
товародвижениѐ продовольственных продуктов. – Караганда, ККИ, 1990.  
6.  Рейх Н.Н., Тупиченков А.А. и др. Метрологическое обеспечение 
производства. – М.; Изд-во стандартов, 1987.  
7.  Тярин Н.И. Введение в метрология. – М.; – Издательство стандартов, 
1985.  
8.  Шишкин И.Ф. Метрологиѐ, стандартизациѐ  и управление качеством. – 
М.; Издательство стандартов, 1990.  
9.  Борисенков Б.Г., Андреева Ф.В. Метрологическое обеспечение 
строительного производства. – М.; Стройиздат,1990.  
10. Брѐнский Л.Н., Дойников А.С. Краткий справочник метролога. – М; 
Издательство стандартов, 1991.  
11. Владимиров В.Л. Беседы о метрологии. – М.; Издательство стандартов, 
1988.  
12. Забежинский А.Д. Основные принципы деѐтельности метрологической 
службы крупного промышленного предприѐтиѐ. – М.; Машиностроение, 
1984.  
13. Марков Н.Н. Взаимозаменѐемость и технические измерениѐ. – М.; 
Издательство стандартов, 1983.  
14. Петров И.К. Технологические измерениѐ и приборы в промышленности. – 
М.; Машиностроение, 1973.  
15. Юдин М.Ф., Селиванов М.Н. и др. Основные термины  в области 
метрологии: Словарь-справочник. – М.; Изд-во стандартов, 1989. 

Метрология фани бўйича чиқарилган 
қонунлар хақида материаллар: 
1  Закон РК «Об обеспечении единства измерений». – Астана, РГП «ГИЦС», 
2000.  
2.  Закон РК «О стандартизации». - Астана, «СМАО РМК», 1999.  
3.  Закон РК «О сертификации». – Астана, «СМАО РМК», 1999.  
Норматив хужжатлар хақида материаллар: 
РД 50 РК 5-94. Порядок осуществления государственного надзора за соблюдением 
требований стандартов, ТУ, метрологических правил и норм. Основные положения.  
1. 
РД 50 РК 9-94. Порѐдок применениѐ органами Госстандарта РК 
правовых мер к яридическим лицам по результатам 
государственного надзора.  
2. 
РД 50 РК 10-94. МУ. Аттестациѐ аналитических, измерительных и 
испытательных лабораторий. Основные положениѐ.  
3. 
РД 50 РК 13-94. Положение о государственной службе стандартных 
образцов РК.  
4. 
РД 50 РК 14-94. Положение о главном центре стандартных 
образцов.  
5. 
ПР РК 50.2.21-95. Порѐдок проведениѐ государственных испытаний 
к утверждения типа СИ.  
6. 
ПР РК 50.2.22-95. Порѐдок проведениѐ метрологической 
аттестации. Методика выполнениѐ измерений.  
7. 
ПР РК 50.2.24-96. Организациѐ и порѐдок проведениѐ госнадзора за 
деѐтельностья МС яридических и физических лиц.  
8. 
ПР РК 50.2.25-96. Порѐдок проведениѐ метрологической аттестации 
СИ.  
9. 
ПР РК 50.2.26-96. Порѐдок проведениѐ сличений СИ.  
10. 
ПР РК 50.1.28-96. Порѐдок лицензированиѐ деѐтельности по 
изготовления, поверке, ремонту, продажи и прокату СИ.  

11. 
ПР РК 50.1.25-97. Инструкциѐ по применения органами 
Госстандарта штрафов за административные правонарушениѐ.  
12. 
ПР РК 50.2.29-97. Порѐдок аккредитации МС и яридических лиц.  
13. 
ГОСТ 16263-70. ГСИ. Метрологиѐ. Термины и определениѐ.  
14. 
ГОСТ 8.513-84. ГСИ. Поверка СИ. Организациѐ и порѐдок 
проведениѐ. Взамен ГОСТ 8.002-71 в части разд. 3.5.  
15. 
ГОСТ 8.002-86. ГСИ. Государственный надзор и ведомственный 
контроль за СИ. Основные положениѐ. Взамен ГОСТ 8.002-71 в 
части разд. 1,2,4.  
16. 
ГОСТ 8.417-81. ГСИ. Единицы физических величин. (СТ СЭВ 1052-78).  
17. 
МИ 2377-98 «Рекомендациѐ ГСОЕИ. Разработка и аттестациѐ 
методик выполнениѐ измерений».  
18. 
МИ 2427-97 «Рекомендациѐ ГСОЕИ. Оценка состоѐниѐ измерений в 
испытательных и измерительных лабораториѐх».  
19. 
МИ 2455-98 «Рекомендациѐ ГСОЕИ. Основные требованиѐ к 
метрологическому обеспечения при предоставлении услуг по 
техническому обслуживания и ремонту автотранспорта».  
20. 
ПР РСК 003-98 «Российскаѐ система калибровки. Правила РСК. 
Порѐдок осуществлениѐ инспекционного контролѐ за 
соблядением  правил аккредитации МС. Требованиѐ к проведения 
калибровочных работ».  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
МАЪЛУМОТНОМА 
Иноғомов Собитжон Ёқубжонович 
 
2001 йил 1 мартдан: 
Тошкент фармацевтика  институтининг  “Физика, математика ва ахборот  
технологиялари” кафедраси доценти  

Туғилган йили: 
Туғилган жойи: 
30.10.1957 
Тошкент шаҳри 
Миллати: 
Партиявийлиги: 
ўзбек 
йўқ 
Маълумоти: 
Тамомлаган: 
олий   
 
 
 
 
       1981 й. Тошкент давлат университети (кундузги) 
Маълумоти бўйича мутахассислиги: 
физик 
Илмий даражаси: 
Илмий унвони: 
кимё фанлари номзоди 
доцент 
Қайси чет тилларини билади: 
рус тили 
Давлат мукофотлари билан тақдирланганми (қанақа): 
йўқ 
Халқ депутатлари, республика, вилоят, шаҳар ва туман Кенгаши депутатими ёки бошқа 
сайланадиган органларнинг аъзосими (тўлиқ кўрсатилиши лозим) 
йўқ  
МЕҲНАТ ФАОЛИЯТИ 
1975-1983 йй. - Тошкент ирригациѐ ва қишлоқ хўжалигини механизациѐлаштириш  
 
   мухандислари институти,физика кафедраси лаборант ва лабораториѐ  бошлиғи 
1983-1984 йй. - Тошкент ирригациѐ ва қишлоқ хўжалигини механизациѐлаштириш  
 
   мухандислари институти,физика кафедраси  лабораториѐ бошлиғи ва кичик ходим 
1984-1989 йй. - Тошкент ирригациѐ ва қишлоқ хўжалигини механизациѐлаштириш  
 
   мухандислари институти,физика кафедраси илмий ходим 
1989-1992 йй. - Тошкент ирригациѐ ва қишлоқ хўжалигини механизациѐлаштириш  
 
   мухандислари институти,физика кафедраси илмий ходим ва Фзбекистон  
 
  Фанлар Академиѐси Сув муаммолари институти илмий ходим 
1992-1993 йй. - Фзбекистон Фанлар Академиѐси Сув муаммолари институтида илмий  
 
   ходим ва Тошкент фармацевтика институти ассистенти 
1993-1994 йй.-  Тошкент фармацевтика  институти “Физика, математика ва ахборот  
 
   технологиѐлари” кафедраси  доценти 
1994-2001 йй.-  Тошкент фармацевтика  институти кафедра доценти ва Агробиотехнологиѐ  
 
   факультети декани 
2001 й.     ҳ.в.-   Тошкент фармацевтика  институтининг “Физика, математика ва ахборот  
 
   технологиѐлари” кафедраси доценти 
Download 1,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish