Физика маърузалари



Download 0,76 Mb.
bet1/19
Sana15.12.2022
Hajmi0,76 Mb.
#887785
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
portal.guldu.uz-Механика




ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ


НИЗОМИЙ номли ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ




"ФИЗИКА ВА УНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ"
кафедраси

М Е Х А Н И К А
(маърузалар матни)

Тузувчи: ф.-м.ф.н. О.А. ГАДОЕВ




Тошкент-2001
1-маъруза
Кириш
Маъруза режаси:
Физика ва унинг бошšа фанлар ќамда техника фанлари билан бођлиšлиги. Фазо ва ваšт. Саноš системаси. Тезликнинг чекланганлиги. Майдон тушунчаси. Физик катталикларнинг бирликлари.
Тавсия этилаётган адабиётлар:

  1. Матвеев А.Н. Механика и теория относительности, М. Высшая школа, 1986, 9-20 б.

  2. Дж. Орир. Физика, - М, Мир, 1981, 11-24 б.

  3. Стрелков С.П. Механика. Т., «Œšитувчи», 1977, 1-12 б.

Маъруза матни


Физика – жонсиз табиат šонунлари œрганиладиган асосий табиат фанларидан биридир. Олам доимий œзаро таъсирда ва узлуксиз ќаракатда бœлган моддий жисмлар мажмуасидан иборат. Табиатда содир бœлувчи барча ќодисалар ва жараёнлар муайян šонунлар бœйича юз беради. Жисмларнинг ќаракат ва œзаро таъсир šонунларининг ва электромагнит ќодисалар šонунларини œрганиш физиканинг асосий вазифасидир.
Кейинги ваšтда физиканинг плазма физикаси, элементар зарралар физикаси, ярим œтказгичлар физикаси, биофизика, šаттиš жисм физикаси каби янги бœлимлари ривожланиб бормоšда. Буларнинг барчаси умумий физика курсида œз аксини топмоšда. Умумий физика курси одатда бир неча бœлимга бœлинади: 1) Механика; 2) Молекуляр физика ва термодинамика; 3) Электр ва магнетизм; 4) Оптика ва 5) Квант физика.
Материя ќаракати механикавий, электромагнит, иссиšлик ва бошšа кœринишларга эга. Механикавий ќаракат šонунлари физиканинг биринчи бœлими – механикада œрганилади. Кœчишлар барча физикавий ходисаларда содир бœлади, шунинг учун физиканинг šолган бœлимларини механикани билмасдан туриб œрганиб бœлмайди.
Физика барча табиат фанлари билан, айниšса, билимнинг техникавий тармоšлари билан узвий бођлангандир. Физикавий šонунлар бир šанча техникавий фанларнинг асосий šонун šоидаларини ташкил šилади. Машинасозлик механика šонунларига, электротехника ва радиотехника эса электромагнит ходисалар šонунларига таянади. Саноат электростанцияларининг атом энергияси билан ишлаши техниканинг янги соќаси – атом энергетикасидан далолат беради. Математика ва физиканинг (шунингдек, бошšа табиат фанларининг) тараššиёти бир-бири билан узвий бођланган. Физикадаги барча šонуниятлар раšамлар воситасида ифодаланади. Фаšат математика ёрдамидагина физикавий ќодисалардаги мураккаб šонуниятларни таќлил šилиш мумкин.
Ќар бир ќаракатда камида иккита жисм иштирок этади, шу сабабли ќаракатни тавсифлаш учун жисмлардан бирини саноš жисми сифатида šабул šилиш мумкин. Саноš жисми сифатида ихтиёрий жисмни олиш мумкин. Саноš жисми билан бођланган саноš системасини тœђри бурчакли координаталар системаси кœринишида тасаввур šилиш мумкин. Координаталар системасининг боши, координаталар ва ваšт санођининг кœрсатилиши саноš системасини ташкил šилади.
Ќаракат фазо ва ваšтда содир бœлади. Шу сабабли ќаракатни тавсифлаш учун ваšтни ќам ќисоблаш керак. Бу соат ёрдамида амалга оширилади.
Жисмларнинг ёруђлик тезлиги (3х1010 м/c)га нисбатан жуда кичик тезликда содир бœладиган ќаракатларини анализ šилишда ваšт жисмларнинг хоссаларига ва уларнинг ќаракатига бођлиš эмас. Бундан жисмларнинг тезликлари чекланган эканлиги маълум бœлади.
Ќозирги ваšтда физикада жисм зарралари орасидаги œзаро таъсир майдон ёрдамида узатилиши исботланган. Майдон материянинг бир кœринишидир. Модда ва майдон бир-бири билан узвий бођлиšдир. Барча жисмлар орасидаги гравитацион тортишиш, электр зарядларнинг тортишиш ва итарилиш кучлари майдон воситасида тушунтирилади.
Бирор физикавий катталикни œлчаш – бирлик учун šабул šилинган œша турдаги катталик билан солиштириш демакдир. Узунлик, масса ва ваšт бирликлари асосий бирликлар дейилади. Халšаро бирликлар системасининг асосий бирликлари šуйидагилар ќисобланади: узунлик бирлиги – метр (м), масса бирлиги – килограмм (кг) ва ваšт бирлиги – секунд (с). Бундан ташšари асосий бирликлар сифатида ток кучи бирлиги – Ампер (А), термодинамик температура бирлиги – Кельвин градуси(оК) ва ёруђлик кучи бирлиги – шам(ш) šабул šилинган. Бошšа бирликларнинг барчаси ќосилавий бирликлар ќисобланади. Физика šонунлари уларга кирувчи катталикларнинг œлчов бирлиги танлаб олинганлигига бођлик бœлмаганлиги учун бу šонунларни ифодаловчи тенгламаларнинг иккала томонларининг œлчамлари бир хил бœлиши керак. Бу шартдан, биринчидан, олинган физикавий муносабатларнинг тœђрилигини текшириш учун ва иккинчидан, физикавий катталикларнинг œлчамликларини аниšлаш учун фойдаланиш мумкин. Масалан, тезлик œлчамлиги,
[v] = LT-1;
Кучнинг œлчамлиги
[F] = [m]x[a] = MLT-2 .
Саволлар

  1. Физика нимани ўрганади?

  2. Механиканинг асосий вазифаси нимадан иборат?

  3. Саноš системасини нималар ташкил šилади?

  4. Физикавий катталикларни ўлчаш деганда нимани тушунасиз?

  5. Физикавий катталикнинг бирлиги ва ўлчамлиги нима?




Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish