Физика кафедраси физика фанидан маърузалар



Download 0,83 Mb.
bet7/16
Sana19.04.2022
Hajmi0,83 Mb.
#563180
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   16
Bog'liq
ФИЗИКА ФАНИДАН МАЪРУЗАЛАР

Айланма ¯аракат динамикасининг асосий œонуни моддий нуœтанинг илгариланма ¯аракат œонунидан фойдаланиб топиш мумкин. m v массали А нуœтанинг ¯аракат тезланиши Fv кучнинг тангенциал ташкил этувчиси таъсирида б¢лади ( 5.3 - расм)





Динамиканинг иккинчи œонунидан

FI =mi β Ri2 (5.4)

(5.4) иккала томонини Rv га к¢пайтирсак, (5.3) ни ва a v = βv R2V ни ¯исобга олсак : Fi Ri sinα =mi β Ri 2 ни оламиз.



    1. ни ¯исобга олганда охирги тенгликни œуйидагича ¸зиш мумкин.

Mi = mi β Ri2 (5.5)
Жисмга таъсир œилувчи ¯амма кучларнинг натижавий моменти шу ¢œœа нисбатан ало¯ида кучлар моментларининг алгебраик йиšиндисига тенг: М= МV
жисмнинг ¯амма элементлари учун (5.5) ни суммалаштирсак,
¸ки
бунда
б¢либ жисмнинг айланиш уœига нисбатан инерция моменти дейилади
mi Ri2 - моддий нуœтанинг ¢ша ¢œœа нисбатан инерция моменти дейилади. У ¯олда аввалги тенгликни œуйидагича ¸зиш мумкин :
M=J (5.6)

  1. айланма ¯аракат динамикасининг асосий œонунини тенгламаси дейилади.

К¢зšалмас ¢œ атрофида айлана¸тган œаттиœ жисмнинг бурчакли тезланиши, жисмга таъсир этувчи ташœи кучлар натижавий моментига т¢šри пропорционал, жисмнинг шу ¢œœа нисбатан инерция моментига тескари пропорционал.
Ньютоннинг иккинчи œонуни ва
формуласини солиштириб, айланма ¯аракатда кучнинг ролини куч моменти, массанинг ролини - инерция моменти ¢йнашини к¢рамиз, яъни J œанча катта б¢лса, бурчакли тезланиш шунча кам б¢лади.
Шунингдек, инерция моменти айланма ¯аракатда жисмнинг инерция ¢лчови б¢лади.
Юœорида к¢рсатилгандек, инерция моменти ¯амма нуœталарнинг массаларини айланиш ¢œига б¢лган масофанинг квадратига купайтмасининг йиšиндисига тенг.
Бундан к¢ринадики, инерция моменти массанинг айланиш ¢œига нисбатан таœсимланиш характерига боšлиœ экан. ¡œдан узоœроœда ¸тган нуœталар, яœинида ¸тган нуœталарга нисбатан йиšиндида к¢проœ ¢ринни эгаллайди, яъни инерция моменти катта, чунки масофага боšлиœ эди. Масалан, стерженнинг унинг марказидан ¢тган ¢œœа нисбатан инерция моменти (l - стержен узунлиги), унинг охиридан ¢тган ¢œœа нисбатан инерция моменти , яъни айланиш ¢œининг жойлашишига боšлиœ.
К¢зšалмас ¢œ инерция марказидан œандай ¢тса, шундай ¢тмаслиги мумкин. Айланиш ¢œини к¢чиришдаги œуйидаги теоремани (Штейнер теоремаси ) исботлаш мумкин:
Жисмнинг ихти¸рий 00 ¢œœа нисбатан J инерция моменти,
( 5.4 - расм ) 00 ¢œœа параллел б¢лган ва инерция марказидан ¢тган 00 унга нисбатан жисмнинг инерция моменти J0 билан жисмнинг m массани ¢œлар орасидаги масофа квадратининг к¢пайтмасини йиšиндисига тенг
J = J0 + md 2 (5.7)

Бундан к¢ринадики, инерция марказидан ¢тувчи ¢œœа нисбатан инерция моменти - жуда кичик. Яна айланма ¯аракат динамикасининг асосий œонунини ифодаловчи (5.6) ифодага œайтамиз. Уни бошœача к¢ринишда œуйидагича ¸зиш мумкин:


(5.8)
Агар ташœи куч б¢лмаса, яъни айланиш ¢œига нисбатан момент б¢лмаса, М = 0, ва w = conct б¢лади ва жисм текис айланади ¸ки айланиш й¢œ б¢лади (худди илгариланма ¯аракат учун Ньютоннинг биринчи œонунидек). Каттиœ жисмнинг инерция моментини ваœт ¢тиши билан ¢згармас деб œабул œилиб (5.8) тенгламани œуйидагича ¸зиш мумкин:
(5.9)
Тенгламадаги УW катталик жисмнинг импульс моменти дейилади. Унинг физик маъносини тушунтирамиз: айланма харакат килганда mi массали ¯ар бир моддий нуœта œандайдир Vi тезликка эга б¢лган ¯олда, Ri радиусли айлана чизади.
miUi к¢пайтма нуœтанинг импульси. Нуœта импульсининг радиус - вектор билан к¢пайтмаси, яъни miViRi катталик моддий нуœтанинг ¢œœа нисбатан импульс моменти дейилади.
Вектор к¢ринишда:
(5.10)

Бу ¢œ вектор б¢либ, унинг й¢налиши бурчакли тезлик й¢налиши билан мос тушади (5.10) ифодани ¯амма нуœталар учун суммалаштириб, ¸зсак:



¸ки ¯амма нуœталар учун умумий б¢лган к¢пайтма ни суммалардан чиœариб эканлиги учун


(5.11)

Айланиш ¢œига нисбатан жисмнинг импульс моменти инерция моменти билан бурчакли тезликнинг к¢пайтмасига тенг. (5.8) œуйидагича ¸замиз:


(5.12)
к¢пайтма куч импульси дейилади. Айланма ¯аракат œилина¸тган жисмга œ¢йилган куч импульсининг моменти жисм импульс моментининг ¢згаришига тенг. Бу формула жисм импульс моментининг ¢згариш œонуни дейилади:
(5.13)
Бу ифода айланма ¯аракат динамикасининг асосий œонуни тенгламаси дейилади, илгариланма ¯аракатдаги (4.7) ифодадагидек.



Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish