ҲФх фанининг мазмуни нима?



Download 19,12 Kb.
Sana25.03.2022
Hajmi19,12 Kb.
#510239
Bog'liq
nazorat savvolari 1


  1. ҲФХ фанининг мазмуни нима?

HFX insonni har qanday muhitdagi faoliyatida uning xavfsizligi va sog’ligini ta`minlovchi, xavfli va zararli omillardan himoya qiluvchi amaliyot va nazariyani qamrab olgan ilmiy bilimlar majmuidir. Bu fan quyidagi asosiy masalalarni echadi 

  1. ҲФХ фанинг мақсади нима?

ishlab chiqarish va noishlab chiqarish muhitida insonni atrof muhitga ta`sirini hisobga olgan holda xavfsizligini taminlashga yo`naltirilgan bilimlar sistemasidir.HFXning maqsadi ishlab chiqarishda avariyasiz holatga erishish, jarohatlanishni oldini olish, insonlar sog’ligini saqlash, mehnat qobiliyatini va mehnat sifatini oshirish hisoblanadi.

  1. Атроф-муҳит нима?

атроф-муҳит мухофазасини ташкил этиш. Ўзбекистон Республикаси ўз мустақиллигини эълон қилганга қадар, табиий атроф-муҳитни ҳимоя қилиш ва табиий ресурслардан фойдаланиш бўйича ишлаб чиқилган қонун ва меъёрий хужжатлар собиқ Иттифоқ манфаатлари доирасида амал қилинар эди. Атроф-муҳитни муҳофаза қилиш бўйича бошқарув ва назорат ишлари бир неча ташкилотлар ваколатига юклатилган бўлиб, табиатни муҳофаза қилиш..

  1. Экосистема деганда нимани тушунасиз?

Ekosistema (yun. uy, yashash joyi va sistema), ekologik sistema — birgalikda yashaydigan organizmlar va ular yashaydigan sharoit majmui. Ekosistemada uning tarkibiy qismlari oʻzaro qonuniy bogʻlangan. "E." terminini ingliz botanigi A. Tensli taklif etgan (1935). A. Tensli taʼbiricha, ekologiya nuqtai nazaridan E. yer yuzidagi tabiiy birlik boʻlib, unga barcha organizmlar bilan bir qatorda fizik omillar majmui, yaʼni biomuhit (keng maʼnoda yashash muhiti) omillari majmui ham kiradi. 

  1. Биосфера нима?

Biosfera (bio... va yun. sphaira—shar) — Yerning tirik organizmlar tarqalgan qobigʻi. Biosferaning tarkibi va energetikasi undagi tirik organizmlarning faoliyati bilan bogʻliq. Biosfera "hayot qobig'i", toʻgʻrisidagi dastlabki fikrni Lamark bildirgan. "Biosfera" terminini esa fanga avstraliyalik geolog E. Zyuss (1875) kiritgan. Biosfera toʻgʻrisidagi toʻliq maʼlumotni rus olimi V. I. Vernadskiy (1926) ishlab chiqqan.

  1. Техносферанинг инсон фаолиятига қандай алоқаси бор?

Aтроф-муҳит– инсонни ўраб турган муҳит бўлиб, инсоннинг ҳаёт фаолиятига, унинг соғлиги ва наслига тўғридан тўғри, бирдан уринма ёки масофадан таъсир этишга қобилиятли омилларнинг (жисмоний, химиявий, биологик, информацион, ижтимоий) шартли йиғиндисидир. Инсон ва атроф-муҳит узлуксиз ўзаро таъсирда бўлиб, доимий ҳаракатдаги «Инсон – атроф муҳит» системасини ташкил этади. Дунёнинг эволюцион жараёнида бу системани ташкил этувчилар узлуксиз ўзгариб борди. 

  1. Литосфера ҳақида тушунчангиз?

Ернинг ташқи сфераси, бунга Ер пусти, мантия (субстрат)нинг юқори қатлами, атмосферанинг устки чегараси киради

  1. ҲФХ фанини ўрганишдан мақсад нима?

Бу мақсадга етиш учун у биосферани бир қисмини техносфера банд этган жойга айлантирди. ¢ Техносфера - ўтмишда биосферага тааллуқли бўлган кейинчалик инсонлар томонидан моддий, ижтимоий-иқтисодий эҳтиёжларини янада яхшилаш мақсадида тўғридан-тўғри ёки сиртдан техник воситалар билан таъсир этган ҳудуддир. 

  1. Хавф-хатар деганда нимани тушунасиз?

Маркетинг деганда нимани тушунасиз ? Хар қандай турдаги маркетинг жараёнини амалга ошириш учун қуйидаги беш босқичдан иборат харакатлар мажмуасини бажариш лозимки, уларнинг берилган кетма-кетликда бажарилиши мўлжалдаги ишларнинг муваффақиятли амалга оширилишига олиб келиб, Сизни кўзланган мақсадингизга олиб боради. ... Шуни айтиб ўтиш керакки, хавф-хатар (риск) хўжалик фаолиятининг таркибий қисми ҳисобланади. Хавф-хатар бозордаги иштирокчиларнинг биридан иккинчисига кўчиб туриши ёки суғурта битишувлари йўли билан икки томон учун суғурта предметига айланиши мумкин

  1. Хавфлар таксономияси нима?

 Хавфлар таксономияси - хавфларни маълум бир белгиси бўйича классификациялаш, синфлаш ѐки гуруҳлашдир. Хавфлар ҳозирги вақтда қуйидача таксономия қилинган: а) келиб чиқиш табиатига кўра: • табиий; • техник; • антропоген (инсон билан боғлиқ); • экологик; • аралаш (иккита ва ундан ортиқ). б) расмий стандарт бўйича: • физик; • кимѐвий; • биологик; • руҳий-физиологик. в) салбий оқибатларининг юзага келиш вақтига кўра

  1. Хавфлар келиб чиқиши бўйича қандай турларга бўлинади?

Хавфларнинг турлари қуйидагича тасниф қилинади: Келиб чиқиш табиатига кўра. Таъсир хусусиятига кўра. Келтирувчи зарарига кўра. ... Бунда инсон фаолияти жараёнида юзага келадиган хавфларнинг келиб чиқиш сабабларини, унинг хусусиятларини ва кўнгилсиз оқибатларини ўрганиш. 2. Ишлаб чиқариш жараёнларида ва хизмат кўрсатиш соҳаларида хавфсиз меҳнат шароитларини яратишга қаратилган чора-тадбирларни ўрганиш. 

  1. Хавфлар келтирадиган зарари бўйича қандай турларга бўлинади?

Бутунжаҳон соғликни сақлаш ташкилотининг аниқлаши бўйича инсон соғлигининг умуммий ҳолати унинг физик, руҳий ва ижтимой ҳолати даражаси билан белгиланади. Кўп сонли тадқиқотлар натижаси мамлакат аҳолисининг соғлиги ҳар бир инсонинг ўзига 50%, инсон ирсиятига 20%, атроф-муҳит таъсирига 20% ва соғликни сақлаш бўйича ишларга 10% боғлиқ эканлигини кўрсатади.
Download 19,12 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish