Favqulodda vaziyatlarni bartaraf qilish hamda tizimni takomillashtirish



Download 4,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/153
Sana13.07.2022
Hajmi4,9 Mb.
#784707
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   153
Bog'liq
2 5197559303229150350

Заҳарланиш 
 
Заҳар
– Организмга тушганда заҳарланишга, касалликка ёки ўлимга 
олиб келадиган ҳар қандай модда.
Заҳарланиш 
— заҳарли модданинг организмга тушиши натижасида 
маълум патологик белгилар пайдо бўлиши.
Заҳарланиш йўллари.
Заҳарли модда инсон организмига тўрт хил йўл 
билан тушиши мумкин:
овқат ҳазм қилиш аъзолари орқали; 
нафас йўллари орқали; 
тери орқали; 
инъекция оркали. 


238 
Заҳарланиш оқибатлари. 
Заҳарланиш оқибатлари турли хил омилларга 
боғлиқ. Булар қуйидагилар: 
заҳарли модда (ёки оддий модда) тури; 
заҳарли модда микдори; 
заҳарланиш рўй берган вақт; 
заҳарли модда билан контактнинг давомийлиги; 
жабрланувчининг физиологик кўрсаткичлари (ёши, вазни); 
организмга тушиш усули. 
Демак, ҳар қандай кимёвий модда организмда заҳарланиш келтириб 
чиқариши мумкин. Бунга мисол қилиб спиртли ичимликларни (кўп 
миқдордаги этил спирти заҳарланишга сабаб бўлади), пардоз-андоз 
воситаларини (таркибида бутил спирти мавжуд), кундалик фаолиятда 
ишлатиладиган моддаларни (газ, бензин, керосин, антифриз), саноатда 
ишлатиладиган кимёвий моддаларни (аммиак, хлор, сульфат кислота, хлорид 
кислота, азот кислотаси), инсектицидларни (хлорофос, карбофос) ва 
ҳоказоларни келтириш мумкин.
Заҳарланганларга биринчи ёрдам кўрсатиш қоидалари 
Оддий заҳарланишларда биринчи ёрдам кўрсатиш: 
- жабрланувчини тоза ҳудудга, тоза ҳавога олиб чиқиш, кийимларини ва 
камарини бўшатиш. 
- жабрланувчига 4-6 стакан илиқ сув ичириш; 
- қўлни оғзига тиқиб қустириш. Бу муолажани 5-6 марта такрорлаш; 
Кучли таъсир этувчи заҳарли моддалардан заҳарланиш. 
КТЭЗМ 
ташқарига чиқиб кетиши билан боғлиқ аварияларда инсонлар заҳарланиши 
эҳтимоллиги юзага келади. 

Download 4,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   153




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish