Фанидан маърузалар матни



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/162
Sana23.02.2022
Hajmi1,81 Mb.
#168283
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   162
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Pd 
r = ----- 
Pt 
Бу ерда: r — хорижий валютанинг миллий валютадаги баҳоси; 
Pd — ички баҳолар даражаси; Pt — чет элдаги баҳолар даражаси. 
. Валюта курсларининг ошиши мамлакатлар экспорт имкониятларини 
ёмонлаштиради. Валюта курсларининг беқарорлиги ташқи иқтисодий алоқаларга 
салбий таъсир кўрсатади. Унинг тебраниши халқаро битимларда ноаниқлик ва 
таҳлика даражасини кўпайтиради. Шу сабабли валюта курси ҳам мамлакат ичида ва 
халқаро муносабатларда тартибга солишнинг муҳим объекти ҳисобланади. Давлат 
бевосита тартибга солиш воситаси сифатида валюта интервенцияси ва дисконт 
сиёсатидан фойдаланиш мумкин.
Дисконт сиёсатида банк ҳисоб ставкасини ошириб ёки тушириб чет эл 
капиталлари кириши ёки чиқиб кетишига таъсир кўрсатиши мумкин. Тартибга 
солишнинг кўпроқ универсал усули валюта интервенцияси ҳисобланади. Бунда 
Марказий банклар таклифи етарли бўлмаган, курси эса юқори бўлган чет эл 
валюталарини сотади, уларни таклиф ортиқча ва курси паст бўлганда сотиб олади. Бу 


билан талаб ва таклифни тенглаштириб, миллий валюта курси тебраниш чегарасини 
чеклайди.
Валюта интервенциясини қўллаш заҳира валюта фондининг миқдори билан 
чекланади, шу сабабли валюталарни сотиш, албатта, уларни сотиб олиш билан 
алмаштириб турилиши лозим.
 
 
19.5. Макроиқтисодий сиёсатнинг номинал ва реал валюта курсларига таъсири 
Реал валюта курслари жамғарма ва сармоялар ўртасидаги фарқни кўрсатувчи 
вертикал тўғри чизиқ ва соф экспорт миқдорини кўрсатувчи, ўнгдан пастга эгилган 
эгри чизиқ кесишган нуқтада тенгликка эришади (33-чизма). Ушбу нуқтада хорижга 
кредит бериш сифатида кўрсатилган миллий валюта таклифи, хорижликларнинг ушбу 
мамлакатдан соф экспортни сотиб олиши учун зарур бўладиган миллий валюта талаби 
билан кесишади. Бу шуни билдирадики, реал валюта курси капитал билан бўладиган 
операциялар бўйича миллий валюта таклифини жорий операциялар учун унга бўлган 
талабни тенглаштиради. 
Давлат харажатларининг ошиши (ёки солиқларнинг камайиши) миллий 
жамғармаларни камайтиради ва (S-I) эгри чизиқ чапга сурилади (34-чизма). Бу 
силжишлар хорижий инвестициялар учун миллий валюта таклифининг камайишини 
кўрсатади.
E
S-I
Реал валюта
курслари Реал алмаштириш курсининг
мувозанат нуктаси 
Xn(E) 


Соф экспорт Xn 

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish