Фалсафа қисқача изоҳли луғат



Download 1,98 Mb.
bet188/216
Sana17.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#812542
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   216
Bog'liq
ФАЛСАФА (қисқача изохли луғат)

А. Холбеков, У. Идиров
ПЕССИМИЗМ (лотин. реззгтш — энг емон деган маъно-ни англатади) кечаетган воқеа, ҳодисаларнинг содир бўли-шига икки хил қарама-қарши фикрлар ёки муносабатлар-нинг оқибатини самарасиз (фатализм эмас) тушкунликка Йўлиқиш билан ифодалайди. Оптимизнинг, яъни умидбахш-лиликнинг тескариси. Пессимизм воқеалар ёмонлашиб бора-япти, деган қарашларда, тушкунлик кайфиятларида яхши-лик ва адолатнинг тантанасига ишончнинг йўқчигида намо-ён бўлади.
Ў. Абилов
ПЕРИПАТЕТИКЛАР (юнон. репра1е\М — сайр этаман) — қадимги юнон мутафаккири Аристотель (Арасту)нинг шогирд-лари ва издошлари бўлиб, улар Лицейда тингловчилар билан бирга сайр қилиш чоғида маърузалар ўқишни одат қилиб олганлар. Перипатетикларнинг бир қанча авлодларини мисол қилиб келтириш мумкин. Биринчи п. мактаби милоддан ав-валги IV—I асрларда мавжуд бўлиб, унга аввал Феофраст бошчилик қилган мутафаккирлар гуруҳи - - Эвдем Родос-ский, Аристоксен Тарентский, Дикеарх Мессенский ҳамда Феофраст шогирдлари ~ Деметрий Фалерский, Дурис, Ха-мелемон, Праксифанлар, кейинчалик лампсакалик Стратон,
260
Пифагор
дристон, Кеосский, Критолайликийский, Диодор Тирский Эримнейлар раҳбарлик қилган файласуфлар, олимлар ман-суб бўлган. Улар Аристотель (Арасту)нинг назарий фалсафага оид қарашларини ривожлантиришга камроқ аҳамият бериб, асосий эътиборни унинг фалсафа ва фаннинг конкрет соҳа-ларига тааллуқли фикрларини тараққий эттиришга қаратган-лар. Масалан, Феофраст мантиқ ва ботаника, Аристоксен — мусиқа назарияси, бошқалари -- табиатшунослик, тарих, адабиёт масалаларини ўрганиш билан машгул бўлганлар. Улар-нинг баъзилари битган асарлар, хусусан, Феофрастнинг бо-таникага оид китоби бизгача етиб келган. Перипатетиклар-нинг иккинчи авлодини милоднинг I асрида яшаб, ижод этган мутафаккирлар — Андроник Родосский, Боэт Сидонс-кий, Ксенарх, Стасей Неополский, Аристон Александрийс-кий, Николай Дамасскийлар ташкил этиб, улар асосан, Арис-тотель асарларини нашр этиш ва шарҳдаш билан шуғуллан-ганлар. Перипатетикларнинг учинчи авлодига Александр Эгс-кий, Сотион, Андраст, Герман, Аристокл Мессенский, Со-сиген, Александр Афродизийскийлар мансуб бўлиб, улар I— II асрларда замондошлари сингари, Аристотель асарларини нашр этиш, шархдаш, тартибга солиш ва тарғиб қилишга кўпроқ эътибор берганлар. Аристотелизм қолдирган изларни платончилар, пифагорчилар ва стоикларда, эклектиклар ёки ўрта платончиларда кўриш мумкин. Улар неоплотонизм шакл-ланишида муҳим ўрин тутганлар. Шарқаа хдм Аристотель (Арасту) издошлари кўп бўлган. Хусусан, Шарқ перипатетик-лари қаторига Муҳаммад Хоразмий, Форобий, Ибн Синолар киради. Улар Аристотель (Арасту) ва бошқа юнон мутафак-кирлари асарларини таржима қилишган, шарҳлашган ва тар-тибга солганлар, ривожлантирганлар. Уларни борлиқ, суб-станция, мантиқ масалаларини \ал қилишга ёндашиш усул-лари, шнтиққа оид асарларининг тузилиши, фанлар класси-фикацияси-таснифига эътибор бериши, шунингдек, Форо-бийнинг «Иккинчи муаллим» деган ном билан шуҳрат қозо-ниши — Аристотель (Арасту) фалсафий ва илмий мероси-нинг Шарқ мутафаккирлари тафаккур тарзига ва ижодига ниҳоятда кагга таъсир кўрсатганлигидан далолат беради.

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish