Фалсафа фанидан тестлар тўплами фалсафа нимани ўргатади?


Жаҳоншумул муаммоларнинг келиб чиқишида ижтимоий омиллари тушунчаси ва унинг мазмуни



Download 33,3 Kb.
bet18/21
Sana20.06.2022
Hajmi33,3 Kb.
#680252
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
falsafa yan

136. Жаҳоншумул муаммоларнинг келиб чиқишида ижтимоий омиллари тушунчаси ва унинг мазмуни.
а) ижтимоий ҳодисаларни билишда объект-субъект муносабатларидаги ўзига хослик;
б) табиий ва ижтимоий ҳодисаларнинг ўзаро муносабат-ларини янгича талқин этилиши;
в) ИТТнинг сўнгги ютуқлари асосида табиий ва ижтимоий ҳодисаларга янгича қарашларнинг шаклланиши;
г) барча ижтимоий муносабатларни тушунишда сиёсий манфаатлар устуворлигининг эътироф этилиши.
137. «Янгича сиёсий тафаккур» деганда...
а) барча сиёсий ва ижтимоий ҳодисаларга синфий нуқтаи назардан ёндашиш;
б) ижтимоий муносабатларга миллий манфаат нуқтаи назаридан ёндашиш;
в) ижтимоий ҳодисаларга ёндашилганда умуминсоний манфаатлар устуворлигининг эътироф этилиши;
г) ижтимоий ҳодисаларга ёндашилганда миллий ва умуминсоний манфаатлар устуворлигининг эътироф этилиши.
138. «Уруш» атамасининг мазмуни нимадан иборат?
а) урушлар - ижтимоий зиддиятларни бартараф этишнинг ягона воситасидир;
б) сиёсий кучлар ўртасидаги зиддиятни мувозанатга солиб турувчи тарихий тараққиётнинг харакатлантирувчи кучидир;
в) урушлар - инкор этилувчи билан инкор этувчи ўртасида муқаррар тарзда зохир бўладиган курашнинг очиқ шаклидир;
г) урушлар - сиёсий кучлар ўртасидаги муносабатларнинг қурол воситаси орқали давом этдирилишидир.
139. И.Каримов асарларида экологик муаммоларнинг келиб чиқишида маъмурий буйруқбозлик тизими асосий сабабчи дейилганда нималарни асос қилиб олган эди?
а) синфий курашнинг авж олиши, социалистик тенглик «ҳар кимнинг меҳнатига яраша» тамойилининг амалда қўлланилмаганлиги;
б) рақобатнинг мавжуд бўлмаганлиги, мафкурабозлик жамият манфаатининг шахс манфаатига нисбатан устуворлиги;
в) ижтимоий мулкчиликнинг хукмронлиги, ишлаб чиқариш воситаларининг эгасизлиги;
г) мафкурага бўйсундирилган ижтимоий ҳаёт, марказ-лашган сиёсий тизимнинг хукмронлиги ва ўта марказ-лаштирилган режалаштиришнинг ўрнатилиши.
140. Мамлакатлар ўртасидаги иқтисодий кўрсаткичнинг асосий мезони нимада?
а) ялпи миллий маҳсулот микдорининг аҳоли жон бошига тақсимотида;
б) индустрлаштириш даражасида;
в) урбанизация (шаҳарлашиш) даражасида;
г) илм-фан равнақи даражасида.

Download 33,3 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish