Факультети нефт – газни қайта ишлаш



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/114
Sana06.07.2022
Hajmi3,53 Mb.
#744317
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   114
Bog'liq
Коррозияга қарши химоя

 
 
17.§. Тупроқ коррозиясидан пўлат резервуарларни протекторли 
химоялаш. 
Режа: 
1)
 
Резервуарларнинг тупроқ таъсиридаги коррозияси. 
2)
 
Тупроқ коррозиясидан пўлат резервуарларни протекторли 
химоялаш. 
3)
 
Резервуарларни ички таг юзасини протектор ҳимояси. 
 


Резервуарларнинг тупроқ таъсиридаги коррозияси 
Резервуарлардан фойдаланиш жараёнида, уларнинг ташқи таг юзаси 
тупроқ таъсирида ички таг юзаси эса маҳсулот ости сув таъсирида бўладилар 
ва тегишлича коррозияланадилар. 
Ер устга ўрнатилган пўлат резервуарларнинг ташқи таг юзаси тупроқ ва 
дайди токлар таъсирида коррозияланадилар. Тупроқ коррозияси ҳар доим 
содир бўлиб, унинг тезлиги тупроқни коррозия активлигига боғлиқ бўлади. 
Резервуарлар жойлашган майдон яқинидан электрлашган темир йўли 
ўтган бўлса, ёки шу майдонда ерга уланган ўзгармас ток манбаи бўлса, 
резервуарларнинг ташқи таг юзаси дайди токлар таъсирида ҳам 
коррозияланадилар, яъни электрокоррозия жараёни содир бўлади. 
Резервуарларнинг дайди токлар таъсиридаги коррозия жараёнининг тезлиги 
тупроқ таъсиридаги коррозия жараёнини тезлигидан юқори бўлиши, 
резервуарларнинг ташқи таг юзасини 1

2 йил давомида емириб, батамом 
ишдан чиқишга олиб келади. Тупроқ электролити таъсирида содир бўладиган 
коррозия жароҳатлари тешик бундай ҳолда кўринишида бўлиб, 
резервуарларнинг ишдан чиқиш вақти 5

40 йилни ташкил қилади. 
Резервуарларни ишдан чиқиш муддати, уларга таъсир этаётган тупроқларни 
коррозия активлигига боғлиқ бўлади. 
Резервуарларни ташқи таг юзаси бўйича атмосфера ҳавосининг (О
2
), бир 
хилда кириб келмаслиги, уларни ташқи юзасида гальваник элементларнинг 
(зоналарни) ҳосил бўлишини содир этади. Масалан, резервуар тагини ташқи 
сирт юзаси бўйича кислородни осон кириши, катод зонасини ҳосил қилади, 
яъни кислород кириб келган резервуарни таг юзаси катод вазифасини 
бажаради. Резервуар таг юзасини ташқи қиррасидан тахминан 0,25

0,5 м 
ичкарисидаги юзага кислороднинг кириб келишини қийин бўлиши, бу анод 
зонасининг ҳосил бўлишини содир этади, яъни кислород кириб келмаган 
резервуарнинг таг юзаси анод вазифасини бажаради. Ҳосил бўлган анод 
зонаси пояс кўринишида бўлиб, унинг эни 1 м дан 3 м гача бўлади. Ҳосил 
бўлган пояс кенглиги резервуарни диаметрига боғлиқ бўлади (43– расм). 


 
43– Расм. Резевуарни ташқи таг юзасида гальваник коррозион 
зоналарнинг ҳосил бўлиш чизмаси. 
1 – резервуарнинг ташқи таг юзаси; 2 – катод зонаси; 3 – анод (коррозия) 
зонаси. 
Ўлчаш натижаларига кўра (айрим ҳолларада) «резервуар таги – ер» 
потенциаллар фарқининг қиймати 250 МВ ва ундан юқори бўлади. 
Юқорида таъкидлаб ўтганимиздек, резервуарларнинг ташқи таг 
юзасидаги гальваник элементлар, шу юзадаги ёпишган коррозия 
маҳсулотларининг ҳисобига ҳам, ҳосил бўлади. Бунда тоза (очиқ) юза 
гальваник элементларнинг анод вазифасини, коррозия маҳсулоти билан 
қопланган юза катод вазифасини бажаради. Уларда содир бўладиган 
жараёнлар тўғрисида, юқорида батафсил сўз юритилган. 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish