Файлларни архивлаш ва компьютер вирусларидан ҳимояланиш



Download 53,78 Kb.
bet1/8
Sana04.07.2022
Hajmi53,78 Kb.
#738510
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ФАЙЛЛАРНИ АРХИВЛАШ ВА


ФАЙЛЛАРНИ АРХИВЛАШ ВА
КОМПЬЮТЕР ВИРУСЛАРИДАН
ҲИМОЯЛАНИШ
13.1. Файлларни архивлаш

Компьютер хотирасида фойдаланувчи ишлаши учун керак бўлган кўплаб файллар саљланади. Бу файллар баъзан эҳтиётсизлик ољибатида ёки бошља сабаблар, масалан, компьютер вируси зарари натижасида ўчирилиб кетилиши мумкин. Шунинг учун керакли файлларнинг нусхасини архивли файлга жойлаб љўйиш маљсадга мувофиљ. Файлларни архивлаш натижасида нафаљат файлларнинг ўчирилиб кетилиши олди олинади, балки дискларда бўш жой кўпаяди. Файлларни архивлаш натижасида дискларда матнли файллар учун 60 – 70 фоиз, бажарилувчи файллар учун 20 – 30 фоиз бњш жой тежалади.


Архивлаш деганда, файл ёки файллар гуруҳининг сиљилган ҳолда битта файлга жойлашиши тушунилади. Архивли файлларда асосан компьютер хотирасида узоқ муддатли сақланувчи ва муҳим бўлган дастурлар сақланади.
Компьютерда файлларни архивлаш учун махсус архивловчи дастурлар мавжуд. Ҳозирги кунда MS-DOS операцион тизимида фойдаланиладиган архивловчи дастурлар доирасига љуйидагилар киради: ARJ, RAR, PKZIP, PKUNZIP, PAK, LHA ва ҳоказо. Бу архивловчи дастурлар бир-биридан сиљиш даражаси, тезлиги, умуман олганда имкониятлари билан фарљланади. Кенг тарқалган архивловчи дастурлар деярли бир хил имкониятга эга, яъни бири иккинчисидан барча параметрлари бўйича устунлик қилолмайди. Бир дастур тез ишласа, бошқаси файлларни яхши сиқиш даражасини таъминлайди. Архивли файлларни номлаш ҳам худди оддий файллар каби амалга оширилади ва љайси архивловчи дастур ишлатилганига љараб, махсус кенгайтмага эга бўлади. Масалан, ARJ дастури ишлатилса, архив файл кенгайтмаси .arj, PKZIP дастурида .zip бўлади. Архивли файл мундарижага эга, унда қандай файллар сақланаётганлиги кўрсатилади. Архив мундарижасида қуйидаги маълумотлар сақланади:
- файл номи;
- файл сақланувчи каталог тўғрисида маълумот;
- файлнинг охирги марта қайта ишланган санаси ва вақти;
- файлнинг дискдаги ва архивдаги ўлчами;
- архивнинг тўлиқлигини текширишда ишлатиладиган ҳар бир файлнинг циклик текшириш коди.
Биз қуйида энг кўп ишлатиладиган PKZIP/PKUNZIP(2.04g версияси) ва ARJ(2.30 версияси) архивловчи дастурлари билан батафсил танишиб чиқамиз. Бу дастурлар юқори тезлик ва катта сиқиш даражасини таъминлайди. ARJ дастури кўп томли архив, яъни архивли файллар кетма-кетлигини тузиш имкониятини беради. ARJ дастури файлларни архивга жойлаш, қайта тиклаш ва ҳоказо ишларнинг барчасини ўзи бажаради. Zip типидаги файллар учун бу функцияларни бажариш учун турли дастурлар ишлатилади, яъни:

Download 53,78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish