F. R. Q o d ir o V a, sh. K. T a s h p u L a t o V a

4.3.  GURUHNING  HAFTALIK KALENDAR  ISH REJASI
 
VA UNGA Q O ‘YILADIGAN TALABLAR
Turli  yoshdagi  bolalar  guruhidagi  ish  rejasi  um um iy  talab  va  chizm a 
bo;y icha tashkil  qilinadi.  A m m o  lining  turli  yoshdagi  bolalarni  birgalikda 
tarbiyalash  xususiyatlaridan  kelib  chiquvchi  ayrim   o‘ziga  xosliklari  bor. 
B olalar  faoliyatining  har  xil  tu rlarin i  tashkil  etiSh  alohida  e’tiborni  talab 
qiladi,  chunki  bolalarning  yosh  im koniyatlari  aynan  faoliyatda  yorqin 
nam oyon bo‘ladi: turli yoshdagi  bolalar turli bilim hajm iga, zarur ko‘nikm a, 
m alakalarga  egadirlar,  ularning  m ustaqillik  va  uyushganlik,  ishlash 
qobiliyatlari,  chidam liliklari  va shu  kabilar turlichadir.
B olalarning  bu  xususiyatlari  kundalik  hayotini  qaror  toptirishda 
hisobga olinadi.  Ular  bolalar faoliyatining m azm uni, tash k il etish shakllari,
49

---

bolalar  bilan  b o iad ig an   barcha tarbiyaviy  ishlarni  tashkil  etish  shakilarini 
belgilaydi.  Turli  yosh  g u ru h lard a  ta ’lim -tarbiyaviy  ishning  xilm a  xil 
shakllari: yalpisiga kichik guru h lar bilan (yoshlarga oid) v a y a k k a  tartibdagi 
shakllardan  foydalaniladi.
Ish yalpisiga tashkil etilganda faoliyatning barcha uchun yagona b o ig an  
tu r aniqlanadi,  am m o  uning aniq m azm uni,  bolalarga  tushadigan yuklam a, 
rahbarlik  usullari  yosh  g uruhlariga  tatbiqan  tabaqalanadi.  B unda  turli 
yoshdagi bolalarning o‘zaro  m unosabatlariga katta  e’tibor beriladi.
Ish  kichik  guruhlar  bilan  tashkil  etilganda  g uruh lar  turli  yoshdagi 
yoki  bir xil  yoshdagi  bolalardan tuzilishi  m um kin.  B irinchi  holatda bolalar 
faoliyatiga  ishni  yalpisiga  tashkil  etishga  qo‘yiladigan  talablar  bilan  bir 
xil  talablar  qo‘yiladi.  Ikkinchi  holatda  bolalarning  faoliyatlari  yagona 
m azm unda  tashkil  etiladi  va  unga  rahbarlik  um um iy  talablardan  kelib 
chiqadi.
Yakka  tartibdagi  ish  yoshidan  q at’iy  nazar  tashkil  etiladi.  Uning 
m azm uni.  m etodi  va  usullari  bolalarning  o'ziga xos  xususiyatlari,  ularning 
bilim ,  m alaka  va  ko‘nikm alarni  egallash  darajalaridan  kelib  chiqib 
aniqlanadi.
Bolalar  faoliyatini  tashkil  etishning  xilm a xil  shakllaridan  foydalanish 
tarbiyaviy  ishda  bolalarning yosh  im koniyatlari va xususiyatlarini to‘liqroq 
hisobga  olishni,  ularni  tarbiyalash  va  rivojlantirishni  qulaylashtirishni 
ta’m inlaydi.
Turli  yosh  guruhlaridagi  ishning  kalendar  rejasi  bolalar  bilan  vaqtning 
asosiy  b o ia k la rid a  olib boriladigan ta ’lim -tarbiyaviy  ish m azm uni, shakl va 
m etodlarini  qarnrab  oladi.
Ertalab.  Ertalabki  gim nastika  rejalashtiriladi  (10-12  ku n g a  bir  marta). 
M uayyan  sharoitlarga  ko‘ra  u  har  bir  yosh  guruhiga  yoki  barcha  bolalar 
bilan  bir  xil  bo‘lishi  nazarda  tutiladi.  B irinchi  holatda  har  bir  kichik  yosh 
g uruhi  uchun alohida m ashqlar m ajm ui tuziladi.  Ikkinchi  holatda m ashqlar 
m ajm ui  um um iy  bo‘lishi  m um kin,  am m o  ayrim   m ashqlarni  har  bir  yosh 
g u ru h id a  takrorlash  m iqdori  aytib  o‘tiladi.  K ichkintoylar  uchun  m ashqlar 
ro‘yxati  ham  qisqartirilishi  m um kin.  Bundan  tashqari,  katta  bolalar  uchun 
m ashqlarni  m urakkablashtirish  va  yuk lam ani  oshirish  m aqsadlarida 
gim nastika tayoqchalari,  obruch, jism oniy  tarbiya jih ozlaridan   foydalanish 
nazarda tutiladi.
Ertalabki  vaqt  bo‘lagida  bolalar  bilan  yak ka  tartib d a  bo‘ladigan, 
shuningdek, bir yoshdagi kichik guruhdagi bolalar bilan ishlash (dasturning 
turli  b o lim la ri  bo‘yicha:  nutqni  o‘stirish,  m atem atik  tasav vu rlarn i  shakl-
50

---

lantirish  va  boshqalar)  rejalashtiriladi.  Ertalab  tabiat  burchagida  yashov- 
chilarn i  yakka  tartibda  va  kichik  g u ruhlar  boMib  k u zatish   o‘tkaziladi. 
N avbatchilar  ishiga (katta bolalar) rahbarligi  rejalashtiriladi.  Ayni  shu  bilan 
birga  katta  bolalarga  yordam   berish  yoki  ularning  m ehn atin i  kuzatishga 
k ichkinto ylardan  qaysi  birini  jalb   qilish  ko‘rsatiladi.  X o'jalik  -   turm ush 
ishlari ham   xuddi  shunday  tashkil  etiladi.
E rtalab  bolalarga  didaktik  o"yinlarni  ta k lif etish  m um kin.  Tarbiyachi 
rejada  bolalarni  u  yoki  bu  o‘yinlarga  jalb   qilish  usullarini,  o‘yinlarn i 
boyitish  usullarini  ko‘rsatadi  (kichkintoylar  uchun  didaktik  o‘yinchoqlar 
bilan  o'y n ash n in g   yangi  usullarini  ko‘rsatish,  k atta  yoshdagi  bolalarni 
stol -  bosm a o‘y in ning yangi tu ri  bilan  tanishtirish va shu  k a b ila r).
M ashg‘ulotlarni  rejalashtirish:  Rejada  m ashg'ulotni  o‘tkazish  shakli 
ko^satilad i.  Yalpisiga  shaklidan  dasturning  ayni  bir  b o lim id a g i  m ash- 
g ‘ulotlarni  rejalashtirishda foydalanish  m aqsadga muvofiqdir.  B unda dastur 
m azm uni  yosh  g uruhlari  asosida  tabaqalashtiriladi.  A garda  mashgHilot 
boshi  yoki  yakunida  kichik  bolalar  ishtirok  etm asalar,  bu  rejada  ko'rsatib 
o 'tilad i  (m asalan,  rasm   tahliliga  faqat  katta  bolalar  jalb   qilinadi).  U  yoki 
bu  kichik  guruhlarga  nisbatan  qo'llaniladigan  asosiy  m etod  va  usullar 
ko‘rsatib  o‘tiladi.  M asalan,  jonivorlarni  kuzatishda  tadqiqotchilik  hara- 
katlariga  ko‘proq  kichik  bolalar  jalb   qilinadi;,  kattaroq  bolalar  uni  ko‘rib 
ancha  tushunadigan  b o iib   qolgan  bo‘ladi.  K ichkintoylarga  idrokni 
aniqlashtirishga  kattalariga  qiyoslash  va  um um lashtirishga  yo‘llangan 
savollar  beriladi.  R ejada  m ashg‘ulotlarning  turlich a  davom iyligi  nazarda 
tutiladi;  Katta  yoshdagi  bolalar  uchun  zaruriyat  b o is a ,  beriladigan  ish 
oldindan  nazarda  tutiladi  (m asalan,  suhbat  oldidan  kuzatish  yoki  tasviriy 
faoliyat oldidan).
A lohida  kichik  guruhlarga  o‘tkaziladigan  m ashg‘ulotlar  odatdagidek 
rejalashtiriladi.  Shuningdek,  topshiriqlar  izchilligi  va  m ashg‘ulotlarni 
y akunlash  ko‘rsatib o‘tilishi  kerak.
Sayr jarayonini  rejalashtirish:  Bu jarayonda  sayrlarda tabiat  va  ijtimoiy 
hayot  hodisalari  kuzatiladi.  Rejada  ularning  m azm uni  va  asosiy  usullari 
qisqacha(bayon  qilinadi.  K o'pincha  ular  m azm uni  tabaqalashtirilgan  yalpi 
k uzatishlar  tarzida  rejalashtiriladi.  Ayrim  Icichik  yosh  g u ru hlari  bilan 
kuzatishlar  qo‘shim cha  rejalashtirilishi  m um kin.  M aktabgacha  ta ’lim 
m uassasalarida  bolalar  m ehnatini  tashkil  etishda  sayr jaray on id an  unum li 
foydalanish  lozim.  C hunki  bunda  bolalar  m aydonchalari  va  gulzorlarda 
ja m o a   m ehnatni  (tozalash,  gui  va  ko‘chatlar  ekish,  p arvarish lar  kabilar) 
tash k il  etadi.
51

---

Tarbiyachi  harakatli  o‘yinlarni  mavsumga*  ob-havoga  qarab,  oldingi 
m ash g ^lo tlard an   kelib  chiqib  tanlaydi  va  ish  rejasiga  kiritadi.  S ayrlarning 
davom iyligi  harakatli  o‘yinlarni  turli  yosh  guruh laridagi  bolalar  bilan 
alohida o‘tkazish im konini beradú bu ularning harakatlarini rivojlantirishda 
muhimdir. A m m o ba’zan birgalikdagi harakatli cryinlarni ham rejalashtirish 
kerak:  ular  bolalarni  birlashtirishga,  do‘st1ik  his-tuyg‘ularini  tarbiyalashga 
yordam   beradi.  Ayniqsa  xalq m illiy  o‘yinlaridan  keng  foydalaniladi.
Rejada  bolalarning  m ustaqil  o'y in lari,  ayniqsa  tabiiy  m ateriallar 
bilan  o^ynaladigan  o‘yinlariga  rahbarlik  nazarda  tutiladi.  Sayrlar  vaqtida 
dasturning  barcha  bo‘lim lariga  doir  bolalar  bilan  yakka  tartibda  ishlash 
albatta  rejalashtiriladi.  H arakatlarni  rivojlantirishga  doir  y ak k a  tartib dag i 
ishga  alohida  e’tibor  beriladi.  Uni  liar  kuni  (turli  bolalar  bilan  o‘tkazish) 
nazarda  tutiladi.