сустлаш иш ига олиб келади. О рганизм да ни сбий эстрогенем ия
ривож лан ади , бу эса ўз навбатида эндом етриоз ю зага келиш ига
сабабчи булади. (А.Н С триж аков 1977, 86 йй.).
6. Иммунологик назария
эндометриоз аутоиммунологик касаллик
эканлиги
таъкидланади:
Т-ҳужайра
иммунитети
пасайиб,
В-
лимфоцитар системасининг активлиги ош иш и, иммуноглобин G ва
А кўпайиб, эндометриоз тўқималарига
нисбатан аутоантитаналар
пайдо бўлганлиги аниқланган. (Н.В. Старцева, 1983). Т-лимфоцитлар
камайиш и билан уларнинг рецептор аппарати ўзгаради, Т-супрессорлар
ва Т-лимфоцитларнинг хелпер омилни ишлаб чиқариш и пасаяди (Л.Я.
Суприн.).
Ж и н си й аъзолардан таш қари да ривож лан ган эндом етриоз 5% ҳолларда
учраб, бунда к ў п р о қ т ў ғ р и и ч акд а, таш рихдан кей и н ги ч ан ди қларда, к и н -
д и к соҳасидаги эн дом етриозлар кузатилади.
1. К асалли кни нг
кли н и к манзараси, эндометриознинг қайси соҳада
жойлаш ганлигига боғлиқдир. Эндометриознинг асосий ва доимий
белгиларидан бири - оғриқдир.Бемор қориннинг пастки соҳасида ва
белида кучсиз, узоқ давом этадиган оғриқлар кучайганидан ш икоят
қилади, ҳайз цикли даврида оғриқлар кучайганлигидан ш икоят қилади.
О ғриқ \а й з кунларидан олдин пайдо бўлиб, кучайиб ҳайз кунлари ва
ундан кейин ҳам беморни безовта қилади. Бу оғриқлар эндометриоз
ўчоғидаги без тўқим аларнинг бўртиши, тўқималарнинг ичи берк
бўш лиқларида сую қликнинг тўпланиш и натижасида келиб чиқади.
1-таблица
ЭНДОМЕТРИОЗНИНГ ТАСНИФИ
Генитал
Экстрагенитал
Ички
Ички
Бачадондаги
аденомиоз
А.Қорин бўшлиғидаги
-
бачадон найларида
- бачадон бўйни орқа-
сида
- тухумдонларда
- тўғри ичак ва бачадон
орасидаги бўшлиқда
- бачадоннинг юмалоқ
бойламларида
Б.Қорин
бўшлиғидан
ташқаридаги
- бачадон бўйни соҳа-
сида
- қинда
- ташрихдан кейинги ташрих
чандиқларининг эндометрио-
зи
- тўғри ичак соҳасида
- сийдик пуфагида
- чарвида
-
жигарда
- буйракларда
- ўпкада
- конъюнктивада ва бошқа-
лар...
2.Бачадон эн дом етриози ҳайз ц и к л и н и н г б узилиш ига, қўш н и
аъзолардан — тўғри ичак, си й д и к ч и қар и ш йўллари ф а о л и я т и н и н г
бузилиш ига олиб келади. Ш унга кўра аёл сий иш вақтида оғри қ лар
б ўлиш идан, тез-тез си й и ш и д ан ш и коят қи лад и. Ҳ айз ц и к л и н и н г
бузилиш и ҳайз ц и к л и д а н 3-4 кун олди н ва ҳайз тамом б ўлиш идан
кейин я н а 3-4 кунгача оз м иқдорда қорам тир рангда қон кети ш и ,
128
ҳайз кўриш даври 10 кун ва ундан к ў п р о қ
давом этиб, аж ралган
қо н н и н г м иқдори кўп бўлиш и ва оғриқлар билан кечиш и аденомиоз
к асал л и ги га хос белгилар ҳисобланади.
3. Ҳ айз вақтида кўп қон кетиш ига асосий сабаблар: 1)тухумдон
ф ао л и я т и н и н г бузилиш и (ановуляция); 2)бачадон м у ш ак л ар и н и н г
қи сқариш хусусиятини нг бузилиш и; 3)қон кетади ган ю зан инг
катталаш ган ли ги натиж асидир.
Эндометриоз
билан
касалл ан ган
аъзо,
ҳайз
кўриш
олдидан
катталаш ганин и
ва ҳайздан
сўнг
эса
яна
олдинги
\аж м д а
бўлиш и
кузатилади.
К асал лан ган
беморларда
овуляиия
ж ар аён н и н г бўлм аслиги туф ай ли , секретор
ф а за н и н г етарлича
ривож лан м аган ли ги, к и ч и к ч ан о қ бўш лиғидаги аъзоларда кўп инча
ялли ғлан и ш аломатлари билан биргаликда кечганлигидан ч ан ди қлар
пайдо бўлиши.
4. Б еп уш тлик
ички ва таш қ и эндом етриоз белгилари дан бири.
Б ун инг сабаблари:
ан о ву л яц и я, секретор ф а за н и н г етарлича
р и вож лан м аган ли ги , к и ч и к ч ан о қ бўш лиғидаги аъзоларда кўп и н ч а
ялли ғлан и ш аломатларидир.
К ўпинча эндом етриоз тўқим алари қонга сўрилиш и натиж асида ҳайз
вақтида тана ҳарорати н и н г кўтари л и ш и кузатилади.
Эндометриоз касаллигида чандиқларнинг ривожланиш и сабабли 52,6% ҳо-
латда бачадоннинг ки чи к чанокум жойлаш иш и ва унинг ҳаракати бузилади.
Э ндом етрознинг к л и н и к кечиш ига қараб енгил, ўрта ва оғир дараж ала-
ри кузатилади. К асалли к енгил дараж ада кечганда бемор ш икоят қи лм ас-
лиги ҳам м ум кин. К асал л и к н и н г к л и н и к белгилари у н ч ал и к кўзга таш лан-
майди. К асалли к ўртача оғирликда кечганда эндометриоз белгилари кўзга
яққол таш ланади. К асал л и к н и н г оғир дараж асида бем орнинг аҳволи анча
оғир бўлиб, касалли к узоқ вақт давом этади, қай та-қайта хуруж қилади.
Асосий таш хис, к а с а л л и к н и н г ривож лан иш тарихига, у н и н г к л и н и к
б елгилари га, қи н орқали текш ириб , бачадон б ўш лиғин и қи ри б
гистологик
текш и ри ш дан сўнг, гистероскоп и я, л ап ороскоп и я, ультратовуш , гистеро-
сальп и н гограф и я (бачадонни ва бачадон н ай чал ари н и рентгенда кўриш )
ва бош қа услубларга асослан иб қўй илади .
С О Л И Ш Т И РМ А ТА Ш Х И С И
Э ндом етри озн и н г ж ой лаш и ш и га қараб қуй и д аги
к асал л и к лар билан
таққосл ан ад и .
Do'stlaringiz bilan baham: