Ететеуломов узбекистон республикаси



Download 11,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/284
Sana22.02.2022
Hajmi11,49 Mb.
#82400
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   284
Bog'liq
Менежмент асослари. Ғуломов С.С

«support»)ma
келиб чиккан булиб фирма менежменти 
томонвдан кУллаб-кувватлаш деган маънони билдира- 
ди. Унинг учун яна бир тушунча тавсифли, инглиз 
тилидан таржима килинганда 
(participative)
шерик маъ- 
носида, яъни иштирок этувчи дегани. Бу шундай мада- 
ниятки, уни барча хизматчилар * куллайдилар ва уни 
кУллаб-кувватлашда иштирок этадилар. Бунга мйсол 
килиб барча мапщур Япон компанияларини келтириш 
мумкин. Уларни хеч иккиланмай кУлловчи деб аташ 
мумкин, чунки у компанияларни менежментлари Уз 
хизматчиларига гамхурлик килишни биринчи даражага 
кУядилар ва бунинг учун бор имкониятларини ишла- 
тадилар. Уз навбатида хизматчилар бу каби муноса- 
батга нисбатан ишларда фирманинг масалаларида ва 
ташвишларада кенг катнашиш ва кизикиш билан 
жавоб берадилар. Ташкилий маданият бу каби фирма- 
ларда хамма рахбар ва кул остидагилар томонидан 
кУллаб- кувватланувчй булиб колади.
Ёпик ва хавф солувчи маданиятнинг очик мадани- 
ятдан фарки шувдаки унда автократ бонщарувига ухшаб 
кУркитиш ва карор килиш усули кУл остидагилар фао­
лиятини туфидан-тугри назорат килиш ишлатилади ва 
бонщалар. Табиийки бу каби фирмада рухий мухит ута 
ёкимсиз, хизматчиларнинг ута ижтимоий холатида 
фаркпаниш сезилиб туради.
Кучли ва заиф маданиятлар.
Кейинги йилларда менежментда «кучли» ва «заиф» 
маданиятлар жуда мапщур булиб колди.
235


Кучли маданият
— жамоани барча аъзоларига юкрри 
даражали таъсирчанлиги билан фаркданади. Кучли ма­
даният — бу фирма ичида урнашиб долган ахлок. меъ- 
ёри ва узаро муносабат, бу унинг рущй му^итни узгар- 
маслиги, бу аньана ва хусусиятлар, унинг жамоа аъзо- 
ларининг дунёк;араши, бахолаш муло^азаси, бу нщоят 
якка шахсни узини х^имоялаганлигини ва уз хрлини 
баркарорлигини сезишдир.
Биз куплаб АКШ ва Япония корпорациялари Узла­
рининг кучли маданиятлари эдисобига катта муваффа- 
киятга эришганини эслатиб Утган эдик. Шунинг учун 
кучли маданиятни ташкилий маданиянинг очик; тури 
билан таккослаш мумкин.
Шу билан бирга кучли маданият агар уни таъсир 
натижаси жамият учун салбий булса ёпик;, адоватли 
булиши х,ам мумкин. Ухшаш мисол: кучли, к;аттик; 
маданият — бу диний идоралар, ламда жамоа-сиёсий 
ташкилотлари, гурухлар ичидаги маданиятдир. Унинг 
аъзоларининг ахлок,ини назорати уз-узини назорат 
кдлиш идорасига айланиши мумкин. Ишлаб чикдриш 
ташкилотларида кучли маданият катта таъсир кучига 
эга, агар у узида салбий эмас балки ижобий куч олиб 
юрса. Кучли ташкилий маданшггга эга компанияларда 
каттиккУллик маъмурий бошк,арув усулларига, яъни: 
к,арор ва курсатмаларга, турридан-туфи назоратга жид­
дий жазолашларга зарурат крлмайди. Мезднат самара- 
дбрлиги кул остидагиларни узини интизомли булиши 
эвазига эришияади. Шундай кдлиб фирмада кучли 
маданият Узини менежментини шаклланган таркиби 
деб фараз кдлади. Fap6 менежменти назариясида куч­
ли маданият ва шаклланган бошкдрув таркиби таш­
килот мак;садига эришишдаги иккита йул деб кури- 
лади.
Яшаш к;обилияти мавжудлиги, самарадорлиги, да­
ромад келтирувчанлиги ва х,оказолар.
Кучли маданиятга ночор маданият кдрама-кдши 
куйилади. «Ночор» тушунчаси уз-узидан тупгунарли 
булиб турибди. Унда кучли маданият элементлари бу­
тунлай йук, яъни \амма орасида так;сим кдлинадиган 
позитив бойликлар, менежмент томонидан хизматчи- 
ларга гамхурлик кдлишга эришиш ва фирманинг уму­
мий ишларига кул остидагиларда кдзикдш пайдо були- 
ши, анъаналарини таълим берувчи ижобий самараси 
ва хрказолар.
236


Ночор маданиятга эса ташкилотларда тез-тез маъ- 
мурий-буйруцбозлик муносабатлари хукм суради, бу 
эса кучли маданиятга эга компаниялардаги эдфмат- 
ли — дустлик муносабатларга к.арама-карищцир, хиз­
матчилар фаолиятига ночор маданият деярли оз сама­
ра келтирса-да, аксинча к,арама-кдрши томони купрок,- 
дир.
Ташкил отдаги ночор маданият дакдца куйидаги бир 
неча ^олатларни айтиш мумкин:
1. Янги иш бошлаётган ёки бир неча йил ^аёт 
кечираётган фирмада. Бу ерда деярли ташкилот, ма­
даният юзага келмаган, ёки ночор дейиш мумкин 
эмас. Буни биз куриб чикдан маънода тушуниш бу­
тунлай r^FpH булмайди.
2. Бир неча йилдан бери здтсм суриб келаётган 
фирма, компанияларда, боищарув бюрократик тур­
даги маданиятга эга булса, автократ усули хукм сурса. 
Бу маданиятни тула асос билан ёпик, маданият деб 
аташ мумкин ва уни кйщинч келтирувчи ташкилий 
маданият турига кушиш мумкин.
3. Ёмон ёки муваффакдятсиз бошдарув тизимига 
эга ташкилотларда, яъни менежмент йул куйган ха- 
толар вдсобига ёки боища еабабларга кура кщори 
самарали хдсобланмайдиган ёки банкротга яхднн тург 
ган фирмаларда. Бу каби компанияларда менеж­
ментнинг ночорлиги унда ночор маданият пайдо 
булишига имкон яратади, бу эса уз навбатида уму­
мий ишга путур етказади.
Биз ^ар хил кутбда турган кучли ва ночор мадани- 
ятларни тавсифйни к^риб чикдик шу билан бир вацт- 
да куплаб фирмалар корпоратив маданиятга эга, унинг 
ижобий ва салбий томонлари унга ёк^мли булмайди. 
Бу каби маданият хркдда умумлащган куринишига ай­
тиш мумкин-ки, у анча оддийдир. Унинг аник, фирма- 
лари купсонлидир, улар орасидаги тафовутни омилДар 
мажмуаси билан аникдаш шарт эмас — бунинг учун 
битта ёки бир неча ёркзин хусусият етарлидир.
— Академия.
Клуб.
— Бейсбол компанияси.
— К,алъа.
Ушбу 

Download 11,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   284




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish