Ёш физиологияси ва гигиена Қалқонсимон безнинг гормон ишлаб чиқариш фаолияти пасайишида нима содир бўлади?


Афферент йўл, нерв маркази, эфферент йўл, эффектор ва рецепторларни бириктирувчи система қандай номланади?



Download 55,69 Kb.
bet4/16
Sana21.02.2022
Hajmi55,69 Kb.
#69335
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
FIZIOLOGIYA TEST

38. Афферент йўл, нерв маркази, эфферент йўл, эффектор ва рецепторларни бириктирувчи система қандай номланади?
А. Рефлектор ҳалқаси В. Рефлектор ёйи
С. Сенсор тизими Д. Нерв тизими
39. Эволюцияда тузилиши, функцияси ва ривожланиши умумий бўлган ҳужайралар бирлиги тизими нима дейилади?
А. ДНК В. Тўқима С. Аъзо Д. РНК
40.Ирсий ахборотни узатиш ..... ҳисобидан бўлади.
А. Нуклеопротеидлар В. Нуклеотидлар С. Аденин Д. Рибоза
41. Гемоглобин ўзига кислородни бириктириб олиб бориши нима дейилади:
А. Карбгемоглобин В. Метгемоглобин
С. Оксигемоглобин Д. Карбоксигемоглобин
42. Соматотропинни таъсир этиш эффектини аниқланг.
А. Глюкоза миқдорини қонда оширади
В. Нефрон аппаратининг каналчаларида сув реабсорбциясини кўпайтиради
С. Найсимон суякларнинг эпифиз тоғайларнинг ўсишига таъсир қилади
Д. Нефроннинг дистал каналчаларида ионлар секрециясини кучайтиради
43. Нафас олиш вақтида диафрагманинг мускул толалари ...
А. бўшашади, диафрагма пастга тушади В. қисқаради, диафрагма кўтарилади
С. қисқаради, диафрагма пастга тушади Д. бўшашади, қорин бўшлиғи аъзолари кўтарилади
44. Марказий нерв тизимининг функциясига кўра жуфтлаб кўрсатинг: 1) гипоталамус; 2) бош мия ярим шарлари; 3) мияча; 4) орқа мия; 5) ҳаракат координацияси; 6) рефлектор ва ўтказувчанлик; 7) моддалар алмашинуви; 8) олий нерв фаолияти
А. 1-7, 2-8, 3-5, 4-6 В. 1-5, 2-7, 3-6, 4-8
С. 1-6, 2-5, 3-8, 4-7 Д. 1-8, 2-6, 3-7, 4-5
45. Қайси икки гормон меъда ости бези орқали ишлаб чиқарилади?
А. Инсулин ва гликолиз В. Глюкагон ва гликоген
С. Инсулин ва адреналин Д. Инсулин ва глюкагон
46. Юрак ишини кучайтирмайди.
А.Калий ионлари В.Адреналин С. Инсулин Д. Тироксин
47. Нейрон органлари ва функцияларини жуфтлаб кўрсатинг: 1) Турли моддаларнинг синтези ва транспорти; 2) Биологик энергияни сарфлаши; 3) турли оқсилларнинг синтези; 4) ирсий ахборотни сақлаш; 5) ядро; 6) рибосомалар; 7) митохондриялар; 8) эндоплазматик тўр А. 1-5, 2-6, 3-7, 4-8 В. 1-8, 2-7, 3-6, 4-5
С. 1-7 2-5, 3-8, 4-6 Д.1-6, 2-8, 3-5, 4-7

Download 55,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish