Эс-хушнинг бузилиши



Download 2,47 Mb.
bet33/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   207
Bog'liq
Лекция

/ боскич - наркотикларга рухий тобелик (патологик мойиллик) тулик ривожланган булиб, наркотиклар мунтазам кабул килинади, уларга чидамлилик кутарила бошлайди, организмнинг химоя реакциялари аста-секин пасаяди. Беморлар физиологик микдорга нисбатан наркотикнинг куп микдорини кутара оладилар, лекин наркотикнинг физиологик таъсирлари сакланиб гуради. Наркотикларга жисмоний тобелик бу боскичда кузатилмайди.
// боскич - наркотикларга жисмоний тобелик, организм фаолиятининг наркотик моддалар сурункали истеъмолига куникиши ривожланади. Наркотик истеъмоли тухтатилганида бир неча соат утгач (турли наркоманияларда бу вакт хар хил булади) наркотикларга енгиб булмайдиган патологик мойиллик , уларнинг кейинги микдорини кабул килишга эхтиёж пайдо булади. Ундан кейин организм уз гомеостазини наркотик гомеостазга мувофик тартибга солади. Наркотиксиз гомеостаз мукаммал булмай, компенсатор механизмлар ортикча куч-кувват сарфлайди ва беморда абстиненция холати билан ифодаланади.
Бу боскичда рухий тобелик жуда кучаяди. Хамма беморлар айтишича, наркотик мастлик холати булмаганида диккат, фикрлар хеч нарсага тупланмайди, атрофдаги вокеа ва ходисалар жахлдорлик, норозилик чакиради. Патологик мойиллик купинча ремиссия холатида аникланиб, опий наркоманияларида жуда кучли булади. Айникса ремиссия холати тинч утганида беморлар «нимадир етмайдиган» сезгиси, норозилик, хаётга кизикиш йуклиги, узини «гаранг» килиш эхтиёжини сезадилар.
Наркотикларга чидамлилик юкори даражага етиб, «толерантлик яссиллиги» кузатилади. Бемор мунтазам наркотикнинг жуда юкори микдорини кутара олади. Эйфория холати узгаради, айникса улдирадиган микдорда опиатлар седатив, бурбитуратлар эса уйку ва кайт чакирувчи
БОШКА НАРКОМАНИЯЛАРНИНГ КЛИНИК КУРИНИШИ
Уйку чакирувчи моддалар суиистеъмоли (Ғ13 Н). Тобелик синдромига олиб келувчи уйку чакирувчи моддаларга барбитурат кислотасининг бирикмалари (барбитуратлар) киритилади, Улардан Узбекистон Республикасида чекланган наркотик моддаларнинг руйхатига (руйхат ТТ) этаминал натрий (нембутал) ва амитал натрий (барбамил, амобарбитал) киритилган.
Барбитуратлар тиббиётда 1903 йилдан ишлатилган. XX аср 40 -50 йилларда барбитуромания Англияда, Швейцарияда ва Шимолий Европа мамлакатлари, айникса Швецияда кенг таркалган. Шу сабабида 1956 йилда барбитуратларни халкаро назоратга олинган.
Барбитуратлар марказий нерв системасига депрессив таъсир курсатади. Купинча уларни ичга ичиш ва томир ичига юбориш оркали кабул килинади. Барбитуратлар ичақда яхши сурилади ва конда оксил билан богланади. Улар жигарда зарарлантирилади, уларнинг 25% узгармаган холда сийдик оркали чикарилади.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish