Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet429/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   425   426   427   428   429   430   431   432   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

А л-М агазй.
II, 6 2 6 -6 3 0 ; Ибн 
Хишом. 
Ас-Сйра.
Ill, 3 2 3 -3 2 4 ; Ат-Табарий. 
Тарйх.
II, 6 3 8 - 639; Ибн Абдулбар. 
A /i-Истйъаб.
IV, 2 0 -2 2 ; 
Сух.айлий. 
Ар-Равз ал-унуф.
VI, 4 9 2 -4 9 5 ; Ибн ал- 
Асир. 
Усд ал-габа.
VI, 3 5 -3 6 ; Ибн Касир. 
Ал-Бидайо.
IV, 176; Ибн Хажар. 
Фатх, ал-Барй.
V, 4 1 1 -4 1 4 ; уш а 
муал.Ал-Исаба.
IV,433; Koksal./'s/dm 
T a rih i- Medine:
VI, 2 4 8 -2 5 6 . М. Y ajar Kandem ir. 
«Eba Baslr». TDV
IA. -
istanbul: 1994. X, 101; А лихон тура Согуний. 
Tapuxu Муцаммадий. -
Т.: «М овароуннн а^р», 2017. 
3 4 0 -3 4 3 ; w w w .p o sled n iy p ro ro k .in fo /2 9 -p erem irie- 
khudaibia; 
w w w .b ib lio tek aislam a.w o rd p ress.co m , 
h ttp s ://w w w .is la m s to ry .c o m /a r/a rtic a l/2 8 3 7 5 .
Тузувчи О зодбек Алимов


АБУ-Л-БАХТАРИЙ, ВА*Б ИБН ВА*Б
АБУ-Л-БАХТАРИЙ, ВАХ.Б ИБН ВАХ.Б 
i-jAj 
(ji
'■jAj 
JJl
Абу-л-Бахтарий Вахб ибн Вахб 
ибн Касир ал-К|озий ал-Кураший 
(?, Мадина - 2 0 0 /8 1 5 -1 6 , Багдод) 
Туцим а х,адисл три б и л ан
т а н и л га н шахе
Унинг Абу л-Б ахтари й куняси «Маг- 
рурланиб ю рувчи кимса» маъносини 
иф одалайди. Ота том он и дан насаби 
П айгам бар (с.а.в.) б-н Кусайда туташ а- 
ди. Укайл ибн Абу Толибнинг набираси 
булган онаси Абда бинт Али, кей и н ч а­
л и к Ж аъф ар ас-Содик б-н оила курган. 
Бош лангич тахеили борасида угай о та­
сидан ф о й дал ан ган и ги н а зи кр к и л и н ­
ган. У, ш унингдек, М адинада Хишом 
ибн Урва, Убайдуллох, Умар ибн Х,афс ва 
Ибн Ж урайж каби олим лардан хадис ва 
фицх
,ни урган ади . Х,орун ар-Раш ид д а в ­
рида Багдодга келади. Халифа уни Баг- 
д о дн и н г ш аркидаги Аскарул-М ахдийга 
Кози этиб тай и н л ай д и . Хатиб ал-Баг- 
д о д и й н и н г айтиш ича, Абу Ю суфнинг 
ваф отидан сунг бир муддат кози ал-ку- 
зо тл и к килган. М адина козиси Баккор 
ибн Абдуллох ибн М усъабнинг улими- 
дан сунг эса М адина кози ли ги га т а й и н ­
л ан ади . Шахар хавф еи зли гин и саклаш
ва им ом ли к вази ф алари хам ун га то п ­
ш ирилади. Бу вази ф адан озод килин- 
ган и дан сунг, ян а Багдодга кайтади ва 
ваф от этгун и га кадар у ерда колади. 
А.Б.В.и.В. Абдуллох ибн Умар, ^иш ом
ибн Урва, Ж аъф ар ибн Мухаммад ибн 
Али ва Ибн Ж урайж дан хадис р и воят 
Килган. Ундан Ирок ва Шом ахли, ху- 
сусан, Р абиъ ибн Саълаб, Мусайяб ибн 
Возих, Ражо ибн Сахл ва б. хадис р и воят 
ки лган лар .
А.Б.В.и.В. тарй х ва 
ансоб
илм лари да 
Хам тан и л га н олим булган. Эътибор- 
ли кози, насаби ота ва она том он и дан
Расулуллох (с.а.в.)нинг насаблари га 
бориб та к а л га н шахе булганига кара- 
май, хадис ту ки ш л и к б-н ш угулланган.
Мухаммад ал-М ахдий ва Хорун а р -Р а ­
шид д ав р л ар и д а х ал и ф ал ар га хуш к е л ­
ган м авзуларда хади слар ай ти б , у л а р ­
ни туки м а сан ад л ар б-н П айгам бар 
(с.з.в.)га боглаш га х ар а к ат ки л ган и
р и во я т килин ган . Мае., к о зи л и к вакти - 
да Х,орун ар-Р аш и дн и нг кабутар учи- 
риш б-н машгул экан и н и куриб, Ойша 
(р.а.)га богланган санад б-н Расулуллох 
(с.а.в.)нинг хам кабутар у ч и р ган л ар и - 
ни р и во я т килган. А.Б.В.и.В.ни кари- 
ган вакти д а курганини ай тган Я*ё ибн 
М аъийн у хакда «У у й ига б ерки н иб
олиб, тон ггача хадис ту ки ган «ёлгон- 
чи», деб зи кр килган. Ахмад ибн Х,анбал 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   425   426   427   428   429   430   431   432   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish