Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


«Табацат ъулама Ифрщиййа»



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet387/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Табацат ъулама Ифрщиййа». 
Моликий мазцаби фацих,
и ва х,адис олим- 
ларининг таржимаи холига оид мазкур 
асари вафотидан сунг шогирди Мухам­
мад ибн Хорис ал-Хушаний томонидан 
тамомланган.
«Китаб ал-мицан». Сахрба, тобеъин 
ва Ислом олимларининг хэёти хакидаги 
асар.
Абу-л-Арабнинг «Китаб ил м ч у н " асари.
Я*е Вах,ийб ал-Жаббурнй нашри. Байрут, 2006 й.
«Уббад Ифрщиййа ила ки таб аз-зуъа
фа».
«Санад уадйси Малик».
«Манациб Тамйм».
«Фазаил Малик».
«Китаб ат-та^ара ва-л-вузуъ».
«Китаб ал-жанаиз ва зикр ал-мавт ва 
ъазаб ал-к;абр».
«Китаб фи-с-салат».
«Табацат ax/i ал-Крйраван».
Ад.: Абу Бакр ал-Моликий. Рийаз ан-нуфуз.
- Байрут: 1401-1403/1981-83. I, 14; Кози Иез. 
Тартйб ал-мадарик. И, 334-336; Аз-3ах,абий. Таз- 
кира ал-хуффаз. Ill, 889-890; уша муал. Сииар. XV, 
394-395; Ас-Суютий. Таба^ат ал-хуффаз. 364; АП 
Ongul.«ЕЬйЪАгаЬ>». TDV/А - Istanbul: 1994. X, 293.
Тузувчи Ахмадхон Алимоо
АБУ АРУБА 
J j j j C
j j
I
Абу Аруба ал-Хусайн ибн Мухаммад 
ибн Мавдуд ал-Харроний 
(222/837, Харрон - 318/931, ?) 
Мухаддис, адиб, муаррих
Ас-Суламий ва ал-Жазарий нисбала­
ри б-н хам зикр килинади. 236/850-51 
й.да хадис илмидан тахсил ола бошла-
398


а б у
-
л
-
a c b a f
а б д у л а з и з
а л
-
а н д а л у с и й
ган. Ал-Жазира, Дамашк ва Ирок; каби 
мамлакатларга сафар килиб, Мухаммад 
ибн Х,орис ар-Рофикий, Исмоил ал-Фа- 
зорий, Абдулжаббор ибн Ало, Мухам­
мад ибн Саъид ал-Ансорий, Абу Юсуф 
ас-Сайдалоний, Мух,аммад ибн Занбур 
ал-Маккий, Амр ибн Усмон ал-Х,имсий, 
Абу Нуайм ал-Х,алабии ва б. мух,аддис- 
лардан илм урганган. А.А.дан Ибн Х,иб- 
бон, Ибн Адий, Ибн ас-Сунний, Абу-ш- 
Шайх, Х,оким ал-Кабир, Абу Муслим Аб­
дуррахмон ал-Багдодий каби таникли 
.муд'аддислар хадис ривоят килганлар. 
Ибн Адий А.А. хадис ва муцаддисларни 
яхши билгани ва у харронликларнинг 
муфтийси булганини айтади. Ал-Х,оким 
ал-Кабир эса, уни узи курган му^аддис- 
лар ичида энг ишончлиси, хофизаси энг 
яхшиларидан бири, хадисдан ташкари 
фищ ва калом илмини хам яхши бил- 
ган олим сифатида зикр килади. Ибн 
Асокир уни шиа эканини таъкидлаб, 
умавийларга карши булганини айтган. 
Аз-Захабий бу даъвонинг асоссиз эка­
нини таъкидлайди.
А.А. туксон олти ёшда оламдан утган.
Ас.: «Ат-Табацат». Мазкур асар «Ат- 
Тарйх» номи б-н хам зикр килинади.
«Ал-Амсал ас-саира ъан Расулиллах,».
«Ацадйс Абу Аруба ал-Х,арранй».
«Х,адйс».
«Ал-Жазйра» ёки «Тарйх» ва «Тарйх 
Хррран» номлари б-н хам зикр килинган.
«Ал-Аваил».
«Хрдйс ал-жазарийййн».
«Ки таб ал-ацкам».
«Ки таб шавацид аш-шиър» ва б.
Ад.: Ибн Адий. Ал-Камил. I, 147; Ибн ан-На- 
дим. Ал-Фи^рист. 286; Екут Хамавий. Муъжам.
II, 236; Аз-3а\абий. Сийар. XIV, 510-512; уша 
муал. Тазкира ал-^уффаз. II, 774-775; Ёфиъмй. 
М иръат ал-жинан. II, 277; Хожи Халифа. Кашф 
аз-зунун. 1. 163, 280; Ибн Хажар. Ал-Исаба, III, 
1235; Ибн ал-Имод. Ш азарат аз-зацаб. II, 279; 
Кахдола. Муъжам ал-муаллифйн. IV, 60; Sezgin. 
GAS. I, 176; F. Rosenthal. «АЬй 'Aruba». E l2 (Fr.).
I, 109; M. Yajar Kandemir. «ЕЬй АгйЬе». TDV lA. - 
Istanbul: 
1994. X, 99.
Тузувчи Саиджамол Масайитов
АБУ-Л-АСБАГ АБДУЛАЗИЗ 
АЛ-АНДАЛУСИЙ
j j i
Абу-л-Асбаг Абдулазиз 
ибн Абдулмалик ибн Наср 
ал-Андалусий ал-Хофиз ал-Умавий 
(?, Куртуба - 365/976, Бухоро) 
Хадис хофизи
Андалусиянинг Куртуба (Кордова] ш. 
дан етишиб чиккан Абу-л-Асбаг Абдула­
зиз ал-Андалусий 328/941 й.да Андалус 
олимларинингсухбатида булиб, улардан 
Хадис эшитади. Сунг, хадис илми талаби- 
да машрик ва магриб юртларига сафарга 
чикиб, Мисрда Юнус ибн Абдулаъло, Ах­
мад ибн Абдуррахмон ибн Вахб ва улар- 
нинг сафдошларидан, Шомда Хишом 
ибн Аммор, Мухаммад ибн Азиз ал-Ай- 
лий, уларнинг сафдошлари ва б. куплаб 
олимлардан таълим олади. 341/954 й.да 
Куфа, кейин Исфахонда булиб, 342 й., 
рамазон/954 й., янв. ойида Исфахондан 
Нишопурга келади ва у ерда 345/958 
й.га кадар яшайди. Кейин Марвга, ундан 
Бухорога келиб, у ерда Ибн Ханабдан, 
сунг Кушонияда Али ибн Мухтож ва Абу 
Яъло ан-Насафийлардан тахсил олади. 
Шошга, у ердан Исфижобга бориб, олим­
лардан куплаб хадис ёзиб олади. Сафари 
якунида олим Бухорони ватан тутиб, 
хаётининг сунгги йилларини уша ерда 
утказади.
А.А.А.ал-А. Макка ш.да Абу Саъид Ах­
мад ибн Мухаммад ибн Зиёд ал-Аъробий, 
Багдодда Абу Али Исмоил ибн Мухаммад 
ас-Саффор, Абу Сахл Ахмад ибн Мухам­
мад ал-Каттон, Исфахонда Абу Мухам­
мад Абдуллох ибн Мухаммад ал-Хофиз, 
Дамашкда Абу-л-Хасан Хайсама ибн Су­
лаймон ат-Тарабулусий, Марвда Абу Али 
ал-Хусайн ибн Мухаммад ас-Сагоний ва 
блардан хадис эшитган. Уз навбатида, 
олимнинг илмидан Ахмад ибн Абдула­
зиз ал-Маккий, Абу Абдуллох Мухаммад 
ибн Абдуллох ал-Хофиз ва Бухоро ахлла- 
ри бахраманд булганлар.

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish