Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


- Копира: 1970-73. I, 327; Mustafa Fayda. «Abdullah



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

- Копира: 1970-73. I, 327; Mustafa Fayda. «Abdullah 
b. Ced». TDV iA. - istanbul: 1988. I, 90; Алихонтура 
Согуний. Tapuxu Му^аммадий. - Т.: «Мовароуннах,р», 
2017.674.
Тузувчи Маъмуржон Абидов
АБДУЛЛОХ, ИБН ЖАЪФАР 
ИБН АБУ ТОЛИБ 
uJUa fji\ ( j j  
(jj iill
Абу Жаъфар Абдуллох, ибн Жаъфар 
ибн Абу Толиб 
(?, Х,абашистон - 80/699-700, Мадина) 
Сздоба
Куняси Абу Жаъфар ва Абу Мухам- 
маддир. Х,абашистон ерида Исломда та- 
валлуд топган илк чакалок хисоблана­
ди. Али (к.в.)нинг жияни булган. Отаси 
Жаъфар (р.а.) Х,абашистонга 
х,ижрат 
Килган 
са^обап
ардан. Онаси кейинча­
лик Абу Бакр (р.а.)га, ундан кейин Али 
(к.в.)га турмушга чиккан Асмо бинт
Умайс ал-Хасъамия. Оиласи б-н бирга 
Х,абашистондан Мадинага кайтган. Етти 
ёшлигида Пайгамбар (с.а.в.)га 
байъат 
килади. Отаси 
М уъта жангида
шахид 
булгач, унга Пайгамбар (с.а.в.) алохида 
гамхурлик киладилар. А.и.Ж.и.А.Т. 
х,оши- 
мийлардан
Пайгамбар (с.а.в.)ни курган 
ва сухбатлашганларнинг сунггисидир. 
Пайгамбар (с.а.в.) вафот этганларида ун 
яшар успирин 
сах,оба
булган А.и.Ж.и.А.Т. 
сахийлиги б-н машхур булган. Шу боис 
«бахр ал-жуд» (сахийлик денгизи) ва 
«кутб ас-сахо» (саховат 
к у т б и ) 
номлари 
б-н ёдга олинади.
А.и.Ж.и.А.Т. номи, хусусан, Али (к.в.) 
нинг халифалиги ва ундан кейинги 
даврларда хам тез-тез тилга олинган 
булса-да, у сиёсий сохада мухим роль уй- 
намаган. Миср волийси Кайс ибн Саъдни 
лавозимидан бушатиб, урнига она бир 
укаси Мухаммад ибн Абу Бакрни куйиш- 
ни амакиси Али (к.в.)га тавсия килган. 
Жамал воцеасида
иштирок этган. 
Сиф- 
фийнда Курайш, Acad
ва 
Кинона %абила- 
ларига
бошчилик килади. Али (к.в.)ни 
шахид килган Ибн Мулжам хусусидаги 
Касос хукмини А.и.Ж.и.А.Т.нинг шахсан 
узи амалга оширади. 
Карбало %одисаси

дан олдин Хусайн (р.а.)га куфаликлар- 
нинг таклифларини кабул килмасликни 
тавсия этган булса-да, фойдаси булмай­
ди. Хусайн (р.а.) ва унинг икки угли хам 
Карбалода шахид буладилар.
А.и.Ж.и.А.Т тугридан-тугри Расулул­
лох (с.а.в.)дан, шунингдек, онаси Асмо 
ва амакиси Али (к.в.), Абу Бакр ас-Сид- 
дик (р.а.), Усмон ибн Аффон (р.а.)лардан 
хадис ривоят килган. Бу хадисларнинг 
йигирма учтаси Ахмад ибн Х,анбалнинг 
«Муснад»
идан жой олган. А.и.Ж.и.А.Т. 
нингузидан эса,угиллари Исмоил, Исхок 
ва тобеъинларнинг пешволаридан Ко­
сим ибн Мухаммад, Урва ибн Зубайр ва 
аш-Шаъбийлар хадис ривоят килганлар.
Манбаларда А.и.Ж.и.А.Т.нинг вафот 
санаси бир неча - хиж. 84, 85, 86 ва 90 
й.лар курсатилган булиб, рожих ривоят-
182


АБДУЛЛОХ, ИБН ЖАХШ
га кура, у 80/699-700 й. вафот этган ва 
Бак,иъ ъабристонига
дафн этилган.
Ад.: Ат-Табарий. Тарйх. - Копира: 1969-70. IV, 
553-555; V, 215-216, 387-388, 419-466; VII, 563; 
VIII, 110, 160; Ал-Масъудий. Муруж аз-зацаб. - 
Копира: 1964-65. II, 370, 426; Ибн ал-Асир. Ал-Ка- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish