Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

АБДИБЕРУН МАЖМУАСИ
у асарда иктисодий, иж тимоий ва и л ­
мий ш ароитларни х,ам тасвирлаган. Уша 
давр машхур олим ларини ти лга олган. 
Шулар катори, уз х,иссиётларини шеър- 
лар и оркали билдирган.
Гарблик шаркш унослар, жумладан, 
француз шаркдиуноси Шербуно 
«Ар- 
Ри^ла»
асари маълумотларга бой манба 
эканини эътироф этган.
А.А.М.ал-Х.нинг 
«Ар-Ри%ла»
асари- 
нин г кулёзма нусхаси Мисрнинг «Дор 
ал-кутуб ал-М исрийя» кутубхонасида 
2218 ракам остида сакланади. Шунинг­
дек, мазкур асар 1968 й. Марокашдаги 
Мухаммад ал-Хомис ун-тида Мухаммад 
ал-Фосий томонидан таджик; этилиб, 
нашр этилган.
Ад.: Аз-Зириклий. 
Ал-Аълам.
VII, 32; Абдулхай 
ал-К аттоний, 
Фицрис ал-фацарис.
- Байрут: «Дор ал- 
гарб ал-исломий», 1982. II, 809; Ка\х,ола. 
Муъжам 
ал-муаллифйН'
- Дамаш к: 1 957-61. XI, 244; Nihad 
М. £etin. 
«Abderi, Ebu Muhammed
». TDV 
iA. -
Istanbul:
1 9 8 8 .1, 6 7 -6 8 ; Muh. Ben Cheneb-W. Hoenerbach. 
«al- 
A bdam

E l2
(Ing.). 1,96.
Маъмуржон Абидов
АБДИБЕРУН МАЖМУАСИ
Самарканд (Самарканд, Сузангарон 
куч., 96) ш.дан жан. тараф га 1,3 (тахм. 
7 км.) масофада ж ойлаш ган меъморий 
мажмуа. Ку^на кабр ёнига току равок;- 
ли хонакох, - масжид (15-а.), уртасига 
жамоатхона, атроф бурчакларга хужра 
ва зиналар курилган. Куш кават сиркор 
гумбаз, пойгумбаз ва деворлар сиркор 
гиш тлар ва кош инкор накш лар б-н беза- 
тилган. Ж амоатхонанинг уч томонидан 
эш ик очилган. Мехроб эса оддий, хонакох, 
хушбичим, содда ва файзли зиёратгох, 
унинг шим. ёнбош ида авлиё мозори бор. 
Катта ^овли сах^ида супа, 
хрвуз
ва дар- 
возахона кузга таш ланади.
Шайх А бдиберуннинг мозори хакида 
бизгача ф акат р и воятга оид м аълум от­
л ар етиб келган булиб, э^тим ол буни 
сунгги халк огзаки ижоди ж анри сиф а­
ти д а туш униш мумкин. Ушбу ри воятлар
Абдиберун хонако^и. С амарканд
С амарканд м акбаралари хакидаги асар ­
лар м уаллиф ларидан бири Абу Тох,ир 
Хожа С амаркандий (ваф. 1874 й.)нинг 
машхур 
«Самария»
асаридаги хикояси- 
дан маълум. Унга кура, мажмуа араб- 
л ар н и н г Абди уругига мансуб халиф а 
Усмон ибн Аффон (5 7 5 -6 7 6 ) авл од лари - 
дан бири н ин г кабри атро ф и д а ж о й л аш ­
ган. С ам аркандликлар уни «Хожа Абди» 
деб атаган лар. Х,икоя кили- 
нишича, у С ам аркандда Ислом д и н и н и
ёйиш да мисли курилм аган лаш карбош и 
Кусам ибн Аббоснинг куш инлари о р аси ­
да булган.
Хожа Абдининг кабри Исломдан ав- 
валги эски Самарканд девори - «Искан- 
дар девори»нинг таш карисида жойлаш - 
ганиучун кейинчалик унинг исмига «Бе- 
рун» тахаллусини кушиб ай ти ладиган
булди. Отаси Абдидарун (Хожа Маъазуд- 
дин) С амарканднинг ичкарисига дафн 
Килингани учун «Дарун» («ички», яъ ни
Самарканд 
калъаси н ин г 
ичкарисига 
дафн этилган) тахаллусини олган.
А, мажмуасида хонакох (масжид), ёзги 
масжид, дарвозахона, номаълум шахс- 
ларн и нг бир неча гумбазли макбара- 
лари ва кабр (мозор) бор. Археологик 
м аълумотларга Караганда, мажмуа 12-а. 
бош ларида катта булмаган хонакох ва 
ховузи б-н 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish