Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet322/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

АБДУРРАХМОН ИБН САЙХ.ОН 
АБДУРРАХМОН ИБН САЙХОН
I^ A Ua (jj 
^11 •ЬС’
(К АБУАЦИЙЛ АЛ-АНСОРИЙ) 
АБДУРРАХМОН ИБН САМУРА
ЪJAUI (jj QAAjJl JjC
Абу Саъид Абдуррахмон ибн Самура 
ибн Х,абиб ибн Абдушамс ал-Кураший 
ал-Абшамий
С? - 50/670, Басра)
Сахоба
Макка фатхида мусулмон булган. Пай­
гамбар (с.а.в.) афв этган даайшликлардан 
бири. Исломдан аввал исми Абду Кулол 
(ёки Абдулкаъба) булган. Манбаларда 
онасининг исми - Арво бинт Абу-л-Фаръа 
деб келтирилган. Абу Нуайм унинг Убай­
дуллох исмли угли булганини кайд эт­
ган. Исломни кабул килгач, Пайгамбар 
(с.а.в.) унга Абдуррахмон деб исм бер- 
ганлар (ал-Исаба). Аз-Зубайр ибн Ба- 
кор ва Мусайяб аз-Зубайрийлар унинг 
нисбасига «Рабиъа» исмини кушган- 
лар. М уъта сафари ва Табук газотида 
Катнашган.
Ироъ фатхида, шунингдек, Хуросон 
ерларини ф атх этишда иштирок этган. 
Басра волийси Абдуллой ибн Омир то­
монидан Рабиъ ибн Зиёднинг урнига 
Сижистон волийлигига тайинланган 
(33/653-54 й.). А.и.С. кушини б-н Сижис- 
тонга келган бир гурух дин олимлари 
махаллий халкка Ислом асосларини ур- 
гатганлар.
Муовия (р.а.) халифа булганидан сунг 
Абдуллох, ибн Омирни яна Басрага волий 
Килади. А.и.С.ни эса катта кушин б-н Си- 
жистонга сафарга юборади (42/662 й.). У 
Хижрий 43/663 й.да Раххаж ва Зобалис- 
тонни ф атх килади. Бир ой давом этган 
исканжадан сунг, Кобул ш.ни х,ам кулга 
киритади. Муваффакиятлари туфайли 
Муовия томонидан Сижистон волийли­
гига тайинланади. Муовия (р.а.) 45/665 
й. Ибн Омирни, 46/666 й.да А.и.С.ни во- 
лийлик вазифасидан озод килади. Ун­
дан кейин Рабиъ ибн Зиёд волий булган. 
Вазифасидан олингандан сунг Басрага 
кайтган А.и.С. беш йил утиб, уша ерда 
вафот этади (Усд ал-габа). Марвда вафот 
этганини хамда вафот тарихи 51 хиж. 
йил эканлигини хабар килувчи маълу­
мотлар хам учрайди. Жаноза намозшн 
Зиёд ибн Абу Суфён, баъзи хабарларда 
Зиёд ибн Абийх (р.а.)лар адо килган.
«Усд ал-габа» муаллифи Ибн ал-Асир: 
«Ёмгирли кунда устида калин калпок- 
ли ридосини кийиб, кулига супурги 
олиб йулни тозаларди» деб, А.и.С.ни ута 
камтар ва тавозеъли шахе булганини 
зикр килган.
А.и.С. 
тугридан-тугри 
Пайгамбар 
(с.а.в.) ва Муоз ибн Жабал (р.а.)лардан 
Хадис ривоят килган. Жумладан: «Эй 
Абдуррахмон ибн Самура! \еч качон раё- 
сатни истама. Агар у сенга истагингсиз 
берилса, Аллох сенга мададкор була­
ди. Агар истагинг туфайли сенга раё- 
сат берилса, истаган нарсанг б-н ёлгиз 
колдириласан. 
Аллохнинг 
мададига 
эриша олмайсан. Шунингдек, бир ишни 
хайрли деб курсанг, уша хайрли булган 
ишни кил!» мазмундаги хадиснинг му- 
хотаби хамда ровийси сифатида шухрат 
козонган. А.и.С. ривоят килган ун турт- 
та хадиснинг учтаси «Сахйх ал-Бухарй» 
ва «Сахйх Муслим»ларда, иккитаси эса, 
факат «Сахйх Муслим»дан, биттаси Тер- 
мизийнинг «Сунан>ждан урин олган. 
А.и.С.дан Абдуллох ибн Аббос, Хассон ибн 
Кохил, Хайён ибн Умар, ХУмайд ибн Хи- 
лол, Саъид ибн Мусайяб, Мухаммад ибн 
Сирийн, Абдуррахмон ибн Абу Лайло ва 
Хасан ал-Басрий, Абу Лубайд каби сахоба 
ва тобеъинлар хадис ривоят килганлар.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацат ал-кубра. - Байрут: 
1388/1968. VII, 15, 366; Муснад. V, 61-63; Ат-Тер- 
мизий. Сунан. 3702; Ал-Балозурий. Ф уту% ал-бул- 
дан. - Копира: 1932. - Байрут: 1403/1983. 354, 386, 
388, 397; Ат-Табарий. Тарйх. - Копира: 1960-70.
- Байрут: «Дор Сувайдон». IV, 266; V, 159; Ибн Аб- 
дулбар. Ал-Истйъаб. - Кохира: 1328. II, 402; Ибн 
ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1390-93/1970-73. 
III, 454-456; Ибн Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328.
332


II, 400-401; Аз-3ах,абий. Сийар. II, 571-572; Ал-Оми- 
рий. Ар-Рийаз ал-мустатаба. - Байрут; 1979. 206; 
Тажрид таржимаси. XII, 232; II. A. R. Gibb.«/!M al- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish