Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet330/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Шиър Абдурра^ман бин Хрс- 
сан ал-Ансарй»
номи б-н нашр килинган 
(Багдод 1971 й.}.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Таба^ат ал-кубра. - Байрут: 
1388/1968. V, 266; VIII. 212, 215; Жумахий. Табацат 
фухул аш'шуъарй, - Ко\ира: 1394/1974. I, 150, 
461-466; Ибн ал*Аснр. Усд ал-габа. - Копира: 1390- 
93/1970-73. Ill, 434-436; Аз-3а\абий. Сийар. V, 64- 
65; Ибн Хажар.Ал-Исаба. - Копира: 1328. Ill, 67; уша 
муал. Тацзйб ат-пю^зиб. VI, 162-163; Умар Фаррух. 
Тарйх ал-адаб ал’ъарабй. I, 313, 384, 414-417, 518, 
555-556; Есин ал-Айюбий. Муъжам аш-шуъара. - 
Байрут: 1982. 258; Salahattin Polat. «Abdurrahman b. 
Hassan b. Scibit». TDViA. - Istanbul: 1988.I, 164.
Тузувчи Бегзод Мухторов
АБДУС
Абу Мухаммад Убайдуллох 
ибн Мухаммад ибн Молик ан-Найсобурий 
(? - 282/895, Самарканд)
Х,адис хофизи
Буюк хадис хофизларидан бири булган 
Абдус таваллуд топган сана номаълум 
булиб, олимнинг вафот санаси борасида 
манбаларда икки хил ривоят, 282/895 ва 
283/896 й.лар келтирилган. Самарканд- 
да яшаган ва шу ерда вафот этган.
Абу Абдуллох Гунжар «
Бухоро тари- 
хи»
асарида зикр килишича, А. Яхё ибн 
Яхё, Кутайба ибн Саъид, Исхок ибн Роха- 
вайх, Мухаммад ибн Абдулмалик ибн Абу 
аш-Шавориб, Амр ибн Зурора, Абу Хафс 
ал-Фаллос ва уларнинг сафдошлари сух- 
батидан бахраманд булиб, хадис 
эшитган.
Уз навбатида, А.дан Мухаммад ибн 
Мухаммад ибн Наср ал-Марвазий, Умар 
ибн Мухаммад ибн Бужайр, Сахл ибн Со- 
завайх ва б.лар хадис ривоят килганлар.
Ад.: 
Аз-Захабий. Таэкира ал-ууффаз. - Байрут: 
«Дор ал-кутуб ал-ъилмийя», 1998, II, 179; Ибн ал-


АБДУССАЛОМ ИБН АБДУРРАХИМ
Имод. Шазарат аз-за.\аб. - Дамашк-БаГфут: «Дор 
Ибн Касир», 
1986. III, 346; 
Имом Шамсиддин Захл- 
бий. Маи/фр дахрлар сийрати. - Т.: «Hilol-naslir», 
2017.54.
А Б Д У С С А Л О М А Ф А Н Д И
А Л - М А Р Д И Н И Й
(1786-89, Мардин- 1843, ?] 
Х,анафмй олими
Мардин ш.да тугилгани учун ал-Мар- 
диний кунясини олган. Отаси - Саййид 
Умар Афанди. Тахсилини Мардин, Диёр- 
бакр, Х,алаб, Шом, Миср ва Истанбул 
ш.ларида олган. Кейинчалик Мардинга 
кайтиб, у ерда муфтийлик килган. Х,аё- 
ти \акида маълумот оз. Кабри Такка 
мах,алласидаги Иброх,им Бей кабристо- 
нида.
Ас.: 
«Умм ал-ъибар фй зикр ман маза 
во мар».
Бу асар Ибро^им Му^амма- 
дий аш-Шарбонийнинг араб тилидаги 
«Умм ал-ъибар»
асарининг таржимаси. 
А.А.ал-М. бу асарда пайгамбарлар тари- 
хи, халифалар даври тарихи
, умавийлар, 
аббосийлар, салжук,ийлар, усмонийлар, 
мугуллар, темурийлар тарихи ^ак;ида 
хроноголик маълумотларни келтириш 
б-н бирга, асар сунггида Мардин тарихи- 
га урин ажратган. Асарнинг асл нусхаси 
Кокирадаги «Дор ал-кутуб ал-Мисрийя» 
кутубхонасида (инв. ракам 813), унинг 
бир нусхаси Истанбул ун-ти кутубхона­
сида (AY, инв. ракам 44) сакланмокда.
Олимнинг 
тафсир
илмига оид 
«Таф- 
сйр ал-Фатщ а
», 
фароиз
илмига оид 
«
ал-К,иратиййа
», *адис ровийларининг 
таржимаи *оллари баён килинган 
«Асма 
рижал ал-х,адйс»
асарлари хамда адабиёт 
ва мантик илмларига дойр ишлари *ам 
маълум.
Ад.: Исмоил Пошо ал-Багдодий. Хрдиййа ал- 
ъарифйн. I, 572; Brockelmann. GAL. Suppi, И, 780; 
Кахдола. Муъжам ал-муаллифйн. - Дамашк: 1376- 
80/1957-61. V, 229; Miicteba Ugur. «Abdtisselam 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish