Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet315/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Тобеъинл арнинг пешкадамларидан бул­
ган А.и.А.Л.нингуйидан бир неча Мустаф 
нусхаси топилган. Ундан сацобалар хадис 
тинглаган. У нуфузли шахе, фиw  сохаси- 
да хам етук олим булган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацат. VI, 109-113; Мус­
над. IV, 347-348; Яхё ибн Маъийн. Am-Тарйх. II, 
356-357; III, 97, 144, 276; Ал-Бухорий. Am-Тарйх 
ал-кабйр. V, 369; Ал-Ижлий. Ac-Cuqam. 298; Абу 
Зуръа ад-Димашкий. Тарйх. - Дамашк: 1980. I, 
292, 541, 549; Вакийъ. Ахбар ал-^узат. II, 406­
408; Ибн Абу Хотим. Ал-Жарц ва-т-таъдйл. V, 
301; Ибн Хиббон. Ас-Ощат. V, 100-101; Ал-Хатиб. 
Тарйх Багдад. X, 199-202; Ибн Халликон. Вафа- 
йат. II, 309; Аз-3а.\абий. Тазкира ал-хуффаз. I, 
58; уша муал. Тарйх ал-ислам: 81-100. 127-129; 
уша муал. Сийар. IV, 262-267; Абдуссаттор аш- 
Шайх. Аълйм ал-хуффаз ва-л-му%аддисйн. - Да­
машк: 1417/1997. Ill, 494-517; ). Schacht. «Ibn АЫ 
Layla». EH (Ing.). Ill, 687; Hasan YCisufi Ejkiiri. «ibn 
Ebi Leyld». DMBl. II, 696, 697; Abdulvehhab ibrahim. 
«ibn Ebi Leyla». Mevsil'atiVI-hadareti'l-islamiyye. - 
Amman: 1993. 126-127; Tayyar Altikulaf. «Hamza 
b. Habib». DiA. XV, 511; Abdullah Aydinli. «ibn Ebu 
Leyla, Abdurrahman». TDV iA. - istanbul: 1999. XIX, 
435-436.
Абдуллох Айдинли
АБДУРРАХМОН ИБН АБУ ЛАЙЛО
323


АБДУРРА^МОН ИБН АВФ
АБДУРРА^МОН ИБН АВФ
(jj
Абу Мухаммад Абдуррахмон ибн Авф 
ибн Абдулхррис ибн Зухра ал-Кураший
(тахм. 581, Макка - 32/652, Мадина) 
Са^оба
Фил воцеасидан
(571 й.) ун йил кейин 
Маккада тугилган. 
Жоцилият
даврида 
исми Абду Амр, б. манбаларда Абдулкаъ- 
ба булгани келтирилади. Исломни кабул 
килганидан сунг Пайгамбар (с.а.в.) томо- 
нидан исми Абдуррахмон деб узгарти- 
рилган. А.и.А. узун буйли, юзлари чузин- 
чо к
яномарига кизил югурган, хушруй 
киши булиб, сочлари кулоклари устида 
туш и б турган.
Ёшлик давриданок; тижорат б-н маш- 
гул булган. 
Жоцилият
даврида х,ам ша- 
роб ичмаган ва гузал ахлок; со^иби булиб 
танилган. Расулуллох, (с.а.в.) ва оз сон л и 
мусулмонлар Арк;ам ибн Абдуларк;ам- 
нинг ^овлисида йигилмасларидан ол- 
дин, Абу Бакр (р.а.)нинг даъватлари б-н 
Исломни к;абул килган. У Исломга би- 
ринчи булиб кирган саккиз мусулмон- 
нинг бири, шунингдек, х,ам Х,абашистон, 
хдм Мадинага 
цижрат
килган 
сацобал
ар- 
дан булган. Пайгамбар (с.а.в.) у б-н 
ансо- 
рий
Саъд ибн Рабиъ орасида биродарлик 
риштасини боглаганлар.
У Пайгамбар (с.а.в.) б-н бирга 
Бадр, 
Ухуд, Хандац
ва б. 
газотла
рда иштирок 
этган. 
Уцуд газотида
мусулмон аскар- 
лари чекинишни бошлаган вактда хам, 
А.и.А. матонат курсатиб, жанг майдо- 
нидан чикиб кетмаган. Мазкур жангда 
куп жароэ^ат олган. Х,атто оёгидан олган 
жароэсати ок;ибатида ок;сок булиб дол­
ган. 
Хижратнинг
олтинчи й.ида (628 й.) 
Думат ал-жандалга к;илинган сафарда 
Пайгамбар (с.а.в.) уни к^мондон килиб 
тайинлаганлар.
Газотларда курсатган мардонаворлик- 
лари б-н бир каторда, Алло* йулида 
мол-давлатини эдам аямас эди. Бир куни 
Пайгамбар (с.а.в.) са^обаларга: «Кушин-
324
ни сафарга жунатмокчиман. Аскарлар- 
нинг курол-ярог ва озукаси учун ёрдам 
килинглар», дедилар. Бу чакирикда би- 
ринчи булиб А.и.А. жавоб берди, У уз 
вактида беш юз туяга юк ортилган кат- 
та бир карвонни бирдан эх,сон килган, 
сахийлигидан бир кунда уттизта кулни 
озод кнла олган эди. Талха ибн Абдул- 
лохайтади: «Мадина ах/ш Абдуррахмон 
олдида карздордир. Зеро, Абдуррахмон 
уларнинг учдан бирига карз берган, яна 
учдан бирининг карзини тулаб берган 
ва учдан бирига шундай хайр-эх;ссн кал­
ган».

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish