Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet306/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   302   303   304   305   306   307   308   309   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

аббосийлар
халифаси Мансур 
кумаги б-н Магрибдан Андалусга утиб, 
Бажо минтакасида кузголон кутаради. 
АЛ ни ёктирмаган айрим ижтимоий гу- 
рухлар хам унга кушиладилар. Бажо ва 
унинг атрофларини кулга киритган Ало 
Куртуба сари харакатлана бошлайди. АЛ 
аскарларининг озлиги туфайли Алони 
шахардан узокрокда кутиб олиш нияти- 
да Кармунадаги калъага беркиниб, уни
312


кута бошлайди. Ало киска вахт ичида 
Кармунага етиб келади ва уни куршаб 
олади. Икки ойдан купрок давом этган 
камалнинг хаддан ортик чузилиб кети- 
ши натижасида Алонинг тарафдорла- 
ри уртасида келишмовчиликлар келиб 
чикади. A.I фурсатни ганимат билиб, 
калъани тарк этади ва исёнчиларга ту- 
сатдан хужум килади. Ало ушбу хужумга 
дош беролмайди ва анчагина аскарлари 
б-н *ал о к булади (763 й.).
Халифа Мансур Андалусга килган илк 
харбий юришида муваффакиятсизликка 
учраган булса-да, уз ни яти дан воз кеч- 
майди. Шимолий Африкадан Испанияга 
утган Абдуррахмон ибн Х,абиб ас-Сикла- 
бий 779 й. Тадмор худудида исен чика- 
риб, халкни 
аббосийларга байьат
ки- 
лишга чакиради. Айни уша пайтда кузго- 
лон кутарган Барселона волийси Сулай­
мон ибн Якзон б-н хамкорлик килади. 
Бунга жавобан АЛ Тадморга бостириб 
киради. Абдуррахмон ибн Хабиб Вален- 
сияга кочади. Уша ерда уз тарафдорла- 
ри 
барбарийлар
томонидан улдирилади 
(779 й.).
Аммо бу б-н исёнлар тугамади. Барсе­
лона волийси Сулаймон ибн Якзон б-н 
Хусайн ибн Яхё 778 й. Сарагосада бош 
кутарадилар. Сулаймон Куртуба ами- 
рига карши курашда Франция кироли 
Бую к Карл б-н хамкорлик килади. Улар 
уртасидаги келишувга биноан Буюк 
Карл Сарагосага юриш килади. Бирок 
тез орада маглубиятга учраб, ортга че- 
кинади. Бундан фойдаланган АЛ куп 
сонли кушин б-н Сарагосани куршаб 
олади. Хусайн ибн Яхе бу вактда Сулай­
мон ибн Якзонни улдириб, якка хоким 
булиб олган эди. У A.I нинг хукмини ка­
бул килгач, камал якунланади. Бирок 
Куртуба амири бу ерни тарк этиши б-н 
яна исён кутаради. АЛ исённи бости- 
ришга Ибн Алкамани жунатади. У Сара­
госага келиб Хусайнни хибсга олади. АЛ 
хузурига юборилган Хусайн Куртубада 
катл килинади (783 й.).
АБДУРРАХМОН I
Абдуррахмон 1 даврига оид танга
Зикр этилган исёнларнинг келиб чи- 
киши сиёсий сабабларга бориб такалар 
эди. Факатгина Шакё ибн Абдулвохид- 
нинг диний-гоявий мазмун б-н асос- 
ланган исёни бундан мустасно булган 
дейиш мумкин. Андалуснинг шаркий 
худудларида яшаган 
барбарийларнинг 
Мизноса цабиласи
га мансуб булган Шакё 
туртинчи халифа Хусайн (р.а.) авлоди- 
дан эканини даъво килаётганди. У 
ума- 
вш/ларнинг Андалусдаги хукмронлиги- 
га узил-кесил бархам бериб, шиаликка 
асосланган давлат тузи ш га харакат 
килар ва бу режани амалга оширишда 
уламолардан кумак сурар эди (769 й.). 
Андалусдаги 
барбарийларнинг
купчили- 
ги унинг атрофида жипслашади. Тараф- 
дорларининг сони к^пайгач, Шакё Сан- 
та-Марияни камал килади. Унда фаолият 
курсатган волийни улдириб, ушбу худуд- 
ни муста кил давлат деб эълон килгач, 
АЛ унга карши катта кушин юборади. 
Ушбу кушинга бас келолмаслигига кузи 
етган Шакё тогли худудларга яшириниб, 
карокчилик кила бошлайди. Бундай ха­
ракат олдида ожиз колган 
умавийлар 
Кушини Куртубага кайтгач, Шакё Сан- 
та-Марияни кайтадан эгаллаб олади. АЛ 
томонидан юборилган иккинчи кушин- 
ни Санта-Мария якинида маглуб этиб, 
Курия, Мадаллин ва Маридани ишгол 
килади, Унга карши курашга сафарбар
313


АБДУРРАХМОН I
этилган АЛ нинг озод булган кули Бадр 
бошчилигидаги кушин хам галабага эри- 
ша олмайди. Пайдо булган навбатдаги 
хавфнинг тобора жиддийлашиб бораёт- 
ганидан ч^иган АЛ, унга карши шахсан 
узи жанг килиш га карор килади. Лекин 
Шакё АЛ га карши юзма-юз жангга чик- 
майди. АЛ нинг Санта-Марияга килинган 
722 й.даги юриши хам самара бермайди. 
Ана шундай вазиятда у Шакё босиб олган 
худудларга 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   302   303   304   305   306   307   308   309   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish