Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Бадр жангид а катнашганлиги эътибор- 
га олинган ва бунга даража белгиланга- 
ни маълум. Горовиц Имом ал-Бухорий, 
Имом Муслим, колаверса, бошка мухад­
дис ва муаллифлар келтирган уч савол 
воцеаси хакидаги ривоятни рад килиб, 
бунга хеч кандай асос курсатмайди. Шу­
нингдек, Пайгамбаримиз (с.а.в.) А.и.С.ни 
ж ан н ат б-н башорат килганлари хаки- 
даги ривоятга (Ал-Бухорий. «Манациб 
ал-ансар». 19; Имом Муслим. «Фазаил 
ас-са%аба». 147-150) хам кейинчалик 
тукилган уйдирма деб, бахо беради.
А.и.С. аммаси б-н бирга барча оила 
аъзоларининг мусулмон булишларига 
сабабчи булган. У%уд жанги, Бани Назр 
^абиласи камалида катнашган, Бани 
Иурайзадан асир тушган аёл ва ёш бо- 
лалар курикланиши ва эхтиёт кили- 
ниши хам унга топширилган. Шунинг­
дек, Умар (р.а.) даврида Куддус фатци 
ва Жобиядаги мажлисда катнашган, 
642 й. сосонийларга карши Нацованд 
урушида хам иштирок этган. У халифа 
Усмон (р.а.)нинг уйини куршаб олган- 
ларга каршилик курсатган. Али (р.а.) 
га байъат килмаган булса-да, у киши-
а б д у л л о х
; ИБН САЛОМ
Талмуд
ни Ирокка бормасликка ва Ойша (р.а.) 
б-н жангга кирмасликка ундаган. А.и.С. 
Муовиянинг халифалиги даврида ва­
фот этган.
А.и.С. отасидан Таврот ва Талмудни 
урганган. Мадинадаги яхудийларнинг 
машхур олимларидан булган. А.и.С. 
«Шуъаро» сурасининг 197-оятида ишо­
ра килинган «Бани Исроил уламола­
ри »дан булгани, «Раъд» сураси нинг 
43-оятида «Китоб илми бор кимсалар» 
дея назарда тутилган шахсдан мурод 
хам у экани маълум. Пайгамбар (с.а.в,) 
тилидан жаннатийлиги башорат ки­
линган А.и.С.га аллома сифатида сауо- 
балар томонидан хурмат-эхтиром кур- 
сатилгани табиийдир. Чунончи, Муоз 
ибн Жабал улими арафасида шогирди 
Язид ибн Саксакийга узидан кейин му- 
рожаат килиши мумкин булган туртта 
шахе орасида А.и.С.ни хам айтиб утган.
А.и.С.дан Абу Хурайра, Анас ибн Мо­
лик, Ато ибн Ясор, Басра козиси Зурора 
ибн Авфо, угиллари Мухаммад б-н Юсуф 
ва б.лар хадис тинглаганлар. Имом 
ал-Бухорий ва б, машхур муцаддиспар 
ундан иккиланмасдан хадис ривоят 
килганлар. Шунингдек, Ислом уламола-
217
А


ри томонидан А.и.С.га нисбат берилган 
пайгамбарлар тарихи, коинот ва ин- 
соннинг яратилиши, фитан, малоцим 
ва циёмат аломатларига дойр маълу­
мотлар ривоят килинган. Исроилиёт- 
лар аралашган бундай ривоятлар унинг 
сик,а ва адл каби сифатларини инкор 
килинишига сабаб булолмайди. Чунон- 
чи, жарх, ва таъдил китобларида унга 
нисбатан *еч кандай танкид билдирил- 
маган. Шу б-н бирга, А.и.С. Пайгамбар 
(с.а.в.)га нисбат бермасдан килган ри- 
воятлари ва келтирган маълумотлари- 
да мусулмон булишидан аввалги били- 
мига асосланганини эътиборга олиш, 
унга нисбат берилган ривоятларнинг 
тугрилигини 
аниклаш, 
шунингдек, 
баъзи т^кима ривоятларда унинг исми 
суиистеъмол килинаётган булиши мум- 
кинлигини х,ам эътибордан кочирмас- 
лик лозим.
А.и.С.га нисбат берилган айрим ри- 
солалар бугунги кунимизгача етиб кел­
ган. Пайгамбар (с.а.в.) б-н А.и.С. орала- 
рида булиб утган савол-жавобларни уз 
ичига олган ва куплаб кулёзма нусхала- 
ри мавжуд булган «Ал-Масаил» номли 
асари 
Кох,ирада 
нашр килинган (1867 
й.). Унинг сехрга дойр уч варакдан ибо- 
рат рисоласи б-н Пайгамбар (с.а.в.)нинг 
кавлий, феълий суннатларига оид бош- 
ка рисоласи эса, кулёзма шаклдадир.
Ад.: Ал-Вокидий. Ал-Магазй. - Лондон: 1965- 
66. I. 329, 372. 381: II, 509; Ибн Хишом. Ас-Сйра.
- Копира: 1955. I, 515-517, 557, 571; Ибн Саъд. 
Ат-Табацат ал-кубра. - Байрут: 1968. I, 236, 360- 
361; II, 48,75,352,353; III, 71,81,369: IV, 93; V, 173;
VI. 147; Ал-Балозурий. Ансаб ал-ашраф. - Копира: 
1959. 266; Ат-Табарий. Жамиъ ал-байан. - Байрут:
1978. IV, 146; XIX, 69; ?ша муал. Тарйх. - Лейден: 
1879-1901. I, 21, 40, 44, 51, 53, 115; Ибн Абдул- 
бар. Ал-Истйъйб. - Копира: 1328. III, 921-923; 
Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1285-87. III, 
176-177; Ибн Касир. Ал-Бидава. - Байрут: 1981. II, 
326; III, 210-212; IV, 60-61; Ибн Хажар. Ал-Исйба. - 
Копира: 1328. IV, 118-120; Sezgin. GAS. I, 201, 304; 
Mustafa Fayda. «Abdullah b. Selam». TDV lA. - istanbul: 
1988.1,134-135.
Мустафо Файда
АБДУЛЛО* ИБН САПОМА
АБДУЛЛОХ, ИБН САЛОМА
(JJ dill -L£-
fr. АБДУЛЛОХ, ИБН АБУХАДРАД) 
АБДУЛЛОХ ИБН САФВОН
Абу Сафвон Абдуллох,
ибн Савфон ибн Умайя ибн Халаф 
ал-Жумах,ий ал-Кураший 
(7- 73/692, Макка)
Тобеъин
Пайгамбар (с.а.в.) х,аётлик чогларида 
тугилган булса-да, ёши кичик булгани 
учун са^оболик мартабасига етиша ол- 
маган. Факат маккалик шобеы/иларнинг 
биринчи табакасидан урин эгаллаган. 
Отаси ва бобоси каби у х,ам курайшийлар- 
нинг мартабали шахсларидан х,исобла- 
ниб, Макканинг бой ва нуфузли оиласи- 
га мансуб булган. Сахийлиги ва юксак за- 
ковати б-н танилган А.и.С. (р.а.) хилофат 
даъвосида Абдуллох, ибн Зубайрнинг 
содиктарафдорларидан эди. Ибн Зубайр 
ва б.лар Каъбада камал килинганларида, 
Хажжож томонидан унга берилган омон- 
ликни кабул килмайди. Охир-окибат, 
Ибн Зубайр ва бир канча тарафдорлари 
б-н бирга А.и.С.нинг х,ам боши кесилиб, 
ша*ид килинган. Бошлари аввал Мади­
нага, у ердан Шомга Абдулмалик ибн 
Марвонга жунатилади.
Отаси Сафвон ибн Умайя, Умар, Х,афса, 
Умму Салама ва Абдуллох ибн Амр (р.а.) 
каби со^обялардан хадис ривоят килган. 
Хадис китобларида А.и.С.дан ривоят ки­
линган «Каъбага карши уруш эълон кил­
ган харбий жамоанинг чулда халок були­
ши» хакидаги ягона матн борлиги айти- 
лади (Имом Муслим. «Фитан». 4, 
6
, 7).
Ад.: Ал-Бухорий. Am-Тарйх ал-кабйр. - Хайдар- 
обод: 1941-60. V, 118-120; уша муал. Аш-Тарйх 
ас-сагйр. - Копира: 1976-77. I, 142-143, 153. 162. 
163; Ибн Абдулбар. Ал-Истйъаб. - 1<,ох,ира: 1328. II, 
333-334; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1285- 
87. III, 185; Аз-Заадбий. Сийар. IV, 150-151; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. Ill, 60; Ali Yardini. 
«Abdullah b. Safvan». TDVlA. - istanbul: 1988.1,131.
Тузувчи Мух,аммаджон Абду^амидои
218


Ц5^ Of ■***- QJ А
^1
(%■ ИБН ЛБУ ЖАМРА, Абдуллох ибн Саъд) 
АБДУЛЛОХ ИБН САЪД ИБН АБУ САРХ
£
иг}\ { J J
Абу Яхё Абдуллох, ибн Саъд 
ибн Абу Сарх ал-Кураший ал-Омирий 
(? - 36/656-57, Аскалон)
Сахоба
Миср волийси ва Ифрикийя [Тунис) 
фотихи Абдуллох ибн Саъд ибн Абу 
Жамра (р.а.)нинг качон мусулмон булга­
ни хакида аник маълумот йук. Мадина­
га цижрат килган ва вахт1 котиблари 
Катор и дан жой олган. Бир муддатдан 
сунг муртад булиб, Макка мушриклари- 
нинг ёнига кайтади. Котиблиги асноси- 
да вахийга узгартириш (тахриф) кирит- 
ганини айтиб, мушрикларнинг Исломга 
карши ишларини куллаб-кувватлайди. 
Макка фапцид,а «учраган жойида улди- 
рилишига изн берилган»лар каторига 
Кушилган булса-да, эмикдоши Усмон 
(р.а.)дан химоя сураб, пушаймонлигини 
билдирган. Пайгамбар (с.а.в.) Усмон (р.а.) 
нинг илтимосига кура, А.и.С.и.А.С.ни афв 
этиб, байъатини кабул килганлар.
А.и.С.и.А.С. Умар (р.а.) даврида Амр ибн 
Ос б-н бирга Миср фапцида катнашади 
ва Саъид худудида (Юкори Миср) волий- 
лик килади. Халифа Усмон (р.а.) Миср- 
нинг молиявий ишларига А.и.С.и.А.С.ни, 
бошкарув ишларига эса Амр ибн Осни

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish