Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

А л л о ц га
и ш о н у в ч и л а р учун б и р д а н -б и р и м к о н и я т бу - г ай б
о л а м и д а н б и л и м о л и ш эди. Ф а к а т ш у йул б-н б а р ч а х а л к л а р учун а д о л а т л и ва 
м ук ам м ал ж а м и я т н и т у зи ш м у м к и н х,исоблан арди . М авж уд т у з у м и л л а т л а р и -
Масжид ал-Аксо


га бардам бериш учун миллатнинг илгор вакиллари адолат урнатишга к;одир 
булган пайгамбар келишини башорат к;ила бошлагандилар.
Мухаммад (с.а.в.)нинг И.га даъватлари ана шундай шароитда 610 й.дан 
бошланган. Бу сана Куръон нозил этила бошлаган вактга тугри келиши ман- 
тикийдир. И. таълимоти таргиботининг дастлабки босцичи нихоятда к;ийин 
кечган. Аввалбошда Мухаммад (с.а.в.)нинг пайгамбарлик (араб. »>-^1) мако- 
мига ишонган ва атрофида жипслашган кишиларнинг сони асосан унинг 
як;ин к;ариндошлари хамда дусту танишлари б-н чекланган. Макканинг мут­
лак; купчилик ах,олиси, жумладан, кудратли Курайш цабимасининг нуфузли 
зодагонлари янги диний таълимотга очик, к;арши чи^к;анлар.
Курайш зодагонларининг адоватли муносабати кучайиб, улар мусулмон- 
ларни уз юртида к;амал к;иладилар. Курайш зодагонларининг зугуми хаддан 
ошгани сабабли Пайгамбар (с.а.в.)га иймон келтирган илк мусулмонларнинг 
бир к;исми 615 й. Х,абашистонга к^иш га мажбур булганлар. Тазйиклар чи- 
даб булмас даражага етгач, Мухаммад (с.а.в.) энг як;ин сафдошлари б-н 622 й. 
Маккани тарк этиб, Ясриб вохасига х,ижрат килганлар. Бунга мазкур худуд- 
да истик;омат к;илган ва тарихан Макка зодагонлари б-н ракобатлашиб кел- 
ган Бани Авс ва Бани Хазраж кабилаларининг илк мусулмонлар жамоасига 
хайрихохглик курсатгани ва уни уз худудига таклиф цилиб, Мухаммад (с.а.в.) 
нинг пешволиги ва нубувватини тан олгани асос булган. Пайгамбар (с.а.в.) 
кучиб келганларидан бошлаб, Ясриб Мадинат ан-Набий (араб. 
ч-^) ёки
киск;ача Мадина номи б-н юритила бошлаган. Бани Авс хамда Бани Хазраж ка- 
билалари томонидан Мухаммад (с.а.в.)нинг пайгамгамбарлик сифатлари тан 
олингани унинг ижтимоий мак;омини мустахкамлади (к,. МУХАММАД).
622 й.да содир булган х,ижрат, яъни кучиш вокеаси И. тарихидаги бури- 
лиш нук;тасига айланди. Бунинг исботларидан бири сифатида мазкур сана 
иккинчи халифа Умар ибн ал-Хаттоб ал-Форук; (634-644 й.) давридан бош­
лаб илк мусулмон жамоаси томонидан жорий этилган янги таквимнинг бош- 
лангич нуктаси, деб к;абул к;илинганини курсатиш мумкин. У тарихга «мусул­
мон хижрий так;вими» сифатида кирган ва купгина мусулмон мамлакатлари, 
айник;са, араб давлатларида хамон амалда булиб колмоеда.
Унча катта булмаган бир жамоа Ясрибда жуда улкан, айтиш мумкинки, мис- 
ли курилмаган муваффак;иятга эришди. Пайгамбар (с.а.в.) Ясрибда Маккада- 
гидан тубдан фарк; ^илган, батамом янги жамият барпо этишга киришдилар.
Пайгамбар (с.а.в.) б-н кучиб келган илк мусулмонлар тарихга му^ожирлар 
(араб. ijj>?V>) ва И.ни кабул к;илган ясрибликлар - ансорлар (араб, j
нинг 
куплик шакли - J —*ui) деган сифатлар б-н кирган. Табиийки, илк И. даврида 
ушбу икки тоифанинг ижтимоий мак;оми нихоятда юксак булган. Булардан 
ташкари, илк И. давридан бошлаб алох,ида эъзозланадиган яна бир ижтимо­
ий гурух бор. У сауобалар (араб, 
нинг куплик шакли - М^~=>) деб номла- 
нади. Сауобанинг лугавий маъноси «сухбатдош, дуст» демакдир.
Сацобалар Мухаммад (с.а.в.) б-н мулок;отда булган илк мусулмонлар булиб, 
уларнинг И.даги юксак мак;оми ана шу б-н белгиланади. Улар И. таълимоти-
ислом 
__
_____ __________
__
26


ни, энг мух,ими, Куръон матни хамда суннатни бевосита Пайгамбар (с.а.в.) 
дан урганиб, кейинги авлодларга етказган мухим бугин вазифасини бажар- 
ганлар. И.да барча ссцобалар адолатли кишилар деб саналади. Улар уртасида 
булиб утган баъзи тушунмовчиликлар мухокама килинмайди. Расулуллох, 
(с.а.в.)га иймон келтирса-да, Ул Зотни курмаганлар сацоба макомига ета ол- 
майди. Умуман олганда сацобалар хакида факат яхши фикр билдириш тавсия 
этилади. Чунки уларнинг адолати - аник;. Али ибн Абу Толиб (р.а.) ва Муовия 
ибн Абу Суфён (р.а.) урталаридаги ихтилоф бошкалар томонидан килинган 
фитналар натижасида содир булган.
И.нинг баркарорлашуви жараёнидаги Макка ва Мадина уртасидаги ку- 
раш саккиз йил давом этган. Ушбу давр мобайнида Мадинада шаклланган 
илк мусулмон жамоаси ва маккалик мушриклар (купхудолик тарафдорла- 
ри) уртасида катта жанглар (Бадр, Ухуд ва Ханда^ жанглари) булиб утган. 
Ва, них,оят, 628 й.нинг март ойида курайший зодагонлар Мухаммад (с.а.в.) 
бошчилигидаги мусулмонлар жамоаси б-н Худайбия сущини тузишга маж- 
бур булдилар. Ушбу хужжатнинг имзоланиши тадкикотчилар томонидан И. 
тарихидаги энг мухим вокеалардан бири сифатида бахоланади. Зеро, ушбу 
вокеа Мухаммад (с.а.в.) бошчилигидаги мусулмонлар жамоасининг амалда 
маккалик курайший зодагонлар томонидан тенг тараф сифатида тан олин- 
ганини англатар эди. Иккинчи томондан, у илк мусулмонлар жамоаси ва 
маккалик мушрикл ар уртасидаги жангу жадалларга чек «уйди, чунки унинг 
асосий шартларидан бири 10 йил давомида икки тараф уртасида уруш бул- 
маслиги хакидаги келишувдан иборат эди. Мазкур сулх бир гурухсацобалар, 
Хатто Умар ибн ал-Хаттоб томонидан салбий бахоланиб, бамисоли маглу- 
биятдек талкин этилган булса-да, аслида, икки тараф уртасидаги очик; ни- 
золарнинг тухтагани мусулмонлар нуфузининг ортиши ва улар сонининг 
купайишини таъминлади. Сулх тузилгандан кейин jhrraH салкам икки йил 
давомида уларнинг сони бир неча минг кишига ошди. Гарчи Худайбия сущи 
бир йилдан сунг курайшликлар айби б-н уз кучини йукотган булса-да, зикр 
этилган даврдан бошлаб, махаллий к;абилаларнинг И.га булган муносабати 
жадаллик б-н узгаришига сабаб булди. Бунинг натижасида мусулмонлар жа­
моасининг сафлари кенгайиб борди. Жумладан, Худайбия вок;еасида ишти- 
рок этган мусулмонларнинг сони тарихий манбаларда 1400 киши к;илиб 
курсатилса, салкам икки йилдан сунг Макка фатцида иштирок этган мусул­
монларнинг сони 10000 кишига етгани хабар кдлинади. Макка фатх,ининг 
энг мухим натижаси эса, кадимги даврлардан бошлаб Х,ижоз улкасининг 
юраги булиб келган ушбу йирик ша^ар ахолиси ёппасига И. динини кабул 
килганида уз ифодасини топди. Бунинг окибатида 630 й.дан бошлаб Макка 
расман И. дини маркази, Каъба - мусулмонларнинг мукаддас маскани ва зиё- 
ратгохига айланди fc КАЪБА).
Шу орада Шимолий Арабистоннинг хосилдор вохалари, жумладан, Хайбар 
ва Фадак мусулмонлар тасарруфига утди, араб кабилалари бирин-кетин И.ни 
Кабул кила бошладилар. Айни пайтда, маккаликлар ва мусулмонлар уртаси-
_______ ___ _________
__
ислом

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish