Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet228/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Ашараи мубашшарал ардан булган 
Зубайр ибн Аввом (р.а.)нинг набира- 
ларидан бири. Отаси Мусъаб зо*идли- 
ги ва такводорлиги б-н маш*ур булган 
мууаддисд ир. Абдулло* ибн Мусъаб 
«Оид ал-калб» лакаби б-н *ам танил- 
ган. «Кучук зиератчиси» маъносини 
англатувчи бу лакаб б-н чакирилиши- 
га, беморлигида зиёратига келмаган 
дустига «Кучугинг *ам касал булганида 
йуклашни канда килмадим», деб ёзган 
шеъри сабаб булган. Мусо ибн Укба, Хи- 
шом ибн Урва ва Абу Хозим Салама ибн 
Динорлардан *адис ривоят килган. Ри­
воят килган *адисларини ёзмай, ёдлаш
б-н чеклангани учун Я*ё ибн Маъийн 
унга унчалик эътимод килмаган. Аммо 
Имом ал-Бухорий ва Ибн Абу Хотимлар 
уни танкид килмаганлар. Хасан (р.а.) 
нинг набираси, «Ан-Нафс аз-закийя» 
номи б-н танилган Му*аммад ибн Аб­
дулло* (ваф. 145/762 й.) олдин ума- 
вийларга, кейинрок аббосчйларга кар­
ши курашга киришганида А.и.М. *ам 
шеърлари б-н ушбу курашда катнаша- 
ди. Отаси ва якинлари, Му*аммад ибн 
Абдулло* б-н бирга *алок буладилар. У 
халифа Мансур вазиятни тулик назорат
203


остига олиб, зиддиятларни бартараф 
килгунига кадар яшириниб олгани са­
бабли улимдан кутулиб колади.
Шоирлиги б-н бирга кучли нотик 
булгани учун аббосий халифаларидан 
Махдийнинг эътиборига тушади ва хос 
маслахатчиларидан бирига айланади. 
Шу боис унга Ямома волийлиги берила- 
ди (784 й.). Бирок волийликдан кура, у 
халифа сух,батларида иштирок этишни 
афзал куради ва киска муддат утгач яна 
саройга кайтади. Кейинчалик Х,одий ва 
Х,орун ар-Рашидларга хам надим булади. 
Хррун ар-Рашид Мадинага волий були- 
шига ундайвергач, А.и.М. узига буюрила- 
диган амрлардан хохдаганини бажариш 
шарти б-н рози булади. Кетидан Яман 
волийлиги хам зиммасига юклатила- 
ди. Ибн Касир хам таъкидлаганидек, 
ушбу вазифани адолат б-н юритишига 
карамай, зиммасига огир масъулиятлар 
олишни ёктирмаган, табиатан бебош ва 
эркин б^лишни хушлаган киши булгани 
учун А.и.М. такрор Хррун ар-Рашид ёнига 
Кайтади. Халифа хузурида турли одам- 
лар, хусусан, Мухаммад ибн Абдуллох,- 
нинг курашини давом эттиргани учун 
камокка олинган укаси Ях,ё ибн Абдул­
лох б-н бахслашади. Халифаларнинг унга 
хурмат курсатишлари ва уларга якинли- 
ги сабабли гурурланиб, баъзи-баъзида 
умавийлар х,амда Умар (р.а.) ва Али (к.в.) 
авлодларини ранжитадиган шеърлар 
айтгани, шу боис улар х,ам унинг наса- 
бига тил теккизишгани, натижада узи 
нокулай вазиятда колгани хакида ри­
воятлар бор. Шунингдек, Али (к.в.)нинг 
хурматини жойига куйгани ва фрайш- 
ликлар б-н яхши муносабатда булгани 
какида хам ривоятлар мавжуд. Айрим 
манбаларда келтирилган Багдоддаги 
халифа саройида мадиналикларнинг 
тарафини олгани учун Имом Молик ибн 
Анас А.и.М.ни «муборак», деб мактагани, 
Имом аш-Шофеъийнинг якин дусти брл- 
гани хдкидаги ривоятлар унинг ижобий 
томонларини намоён этади.
АБДУЛЛОХ, ИБН АЛ-МУТЕЪ
204
А.и.М. Хорун ар-Рашид б-н сафардалик 
вактида, 184 й.нинг рабиъул-аввал ойи- 
да, тахминан, етмиш ёшида вафот этган. 
Угилларидан бири «К и таб насаб Ку­
райш» асари муаллифи Мусъаб, иккин­
чиси эса, Мадинада икки йил волийлик 
Килган Баккордир.
А.и.М.нинг турли асарларда таркок 
холда учрайдиган шеърларини жамла- 
ган бир девони борлиги хакида суз юри- 
тилса-да, бу девон бугунги кунимизга 
кадар етиб келмаган. Шу боис аслида 
А.и.М.нинг каламига мансуб булиб, бош- 
Ка шоирларга нисбат килинган шеърлар, 
деган гапларга ойдинлик киритишнинг 
имкони йук.
Ад.: Аз-Зубайрий. 
Насаб Курайш.
- Копира: 
1982.242; Абу-л-Фараж. 
M a t y im t i.i а т - т а л и б и и й й н .
- Байрут: «Дор ал-маърифа». 285, 286, 306, 307, 
472-479; Ибн ан-Надмм. 
Ал-Фицрист. 
- Тех.рои: 
1971. 184; Хатиб ал-Багдодин. 
Тарйх Багдад. - 
Копира: 1931. X, 173-176; Аз-3ах,абий. 
Сийар.
VIII. 
517; Иби Касир. 
Ал-Бидайа.
- Ко\ира: 1932-39. X, 
185; Ибн Хажар. 
Лисан ал-мизаи
- Байрут: 1971.
Ill, 361-362; Sezgin. C/IS. II. 647-648; М. Ya?ar Kan- 
demir. 
«Abdullah b. Mus'ab». TDV IA.
- istanbul: 1988.

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish