Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ат-тащйк;» ёки «Шару ал-Хусамй»). Усул 
ал-фик^та оид мазкур асар Хусомуддин 
ал-Ахсикатийнинг «Мунтахаб» номли 
асарига ёзилган шарх хисобланади. Асар 
1871, 1876 й.лари Лакхнавда нашр ки­
линган.
Фи/^уий асарларга хам баъзи шархлар 
ёзган, жумладан Бурхрнуддин ал-Марги- 
нонийнинг «Ал-%идайа» асарини шарх- 
лашни бошлаган, аммо бу шархини тугат- 
масдан, айнан «Китаб ан-никау» бобига 
етганда вафот этган. Шунингдек, унинг 
«Рисала фй тахрйж масаил зави-л-аруам 
фи-л-фараиз», «Ал-Арбаъун фи-л-уадйс», 
«Китаб ал-афнийа» асарлари хам бор.
Ад.: Абдулазиз ал-Бухорий. Кашф ал-асрар. - 
Истанбул: 1892. 1, 3-4; Ал-Кураший. Ал-Жава^ир 
ал-музиййа. - Копира: 1978-79. II, 428; Ибн Кутлуб-
97


го. Таж ат-таражим. - Багдод: 1962. 35; Х,ожи Ха­
лифа. Кайф оз-зунун. I, 112; II, 1395; Аз-Зириклий. 
Ал-Аълам. - Копира: 1954-59. IV, 137; Кахлола. 
Муъжам ал-муаллифйн. - Дамашк.: 1957-61. V, 242; 
Brockelmann. GAL. Suppl., 1, 637, 654; U, 268; Seyyid 
Bey. Ostil-i Fikih. - istanbul: 1333.53-54,193; Fahrettin 
Atar. «Abdiilaztz el-Buhari». TDV iA. - istanbul; 1988.1, 
186-187.
Тузувчи Насриддин Мирзаев
АБДУЛАЗИЗ АД-ДАББОГ
Абдулазиз ибн Масъуд ибн Ахмад 
ад-Даббог ал-Х,асаний ал-Бакрий 
(1090/1679 - Фос - 1132/1720) 
Х,изирийя тарицатининг асосчиси 
сифатида танилган фослик 
мутасаввиф
Фикр-мулохазалари н а м килинган 
«Ал-Ибрйз» номли асарда уз даврининг 
гавси сифатида зикр килинган Абдула­
зиз ад-Даббогнинг х,аёти хакида маълу- 
мот оз. У б-н 1125/1713 й.да танишган, 
пирининг уша даврда 35 ёшда булга- 
нини айтган муриди хамда «Ал-Ибрйз» 
асарини тупловчиси булган Ахмад ибн 
Муборак (ваф. 1156/1743 й.), устози- 
ни мисли йук тасарруф сох,иби булган 
валий сифатида тилга олади. Шунинг­
дек, унинг Аллох, Куръон, коинот ва 
инсон хакида сузлаган х,ар бир сузини 
мутлако кабул этилиши керак булган 
илох,ий сир каби курсатишга харакат 
килган. Бирок, булар хаёти хакида му- 
каммал маълумот бермайди. Асарда 
устозининг кирк бир ёшга тулмасдан 
вафот этганини бир неча марта такрор- 
лашига карамай, улим тарихи ва сабаби 
хакида маълумотлар берилмаган. Шу­
нингдек, А.ад-Д. «Ал-Ибрйз»да узини 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг руёдаги амрла- 
ри таъсирида булган никох,нинг меваси 
булганлигини ва улуг валий булишини 
тугилишидан олдин хабар берилганига 
диккатни тортади. У Имом ал-Х,асан ав- 
лодидан булгани, олим ва тасаввуфга 
кизиккан оиланинг иккинчи фарзан- 
ди сифатида 1679 й.да дунёга келгани,
АБДУЛАЗИЗ АД-ДАББОР
98
1699 й.да онаси вафот этганидан сунг, 
отасининг иккинчи марта оила курга- 
нини айтади. Бундан ташкари, насли- 
нинг ва тарик,ат силсиласининг Абу 
Бакр (р.а.)га такалишини хамда сунний 
ва сиддикий булганини, унинг сирла- 
рининг вориси булганлигини маълум 
килади. Илк устози Хизрдан ташкари 
унта Сиддикий шайхдан файз олгани- 
ни, онасини йукотган йил, у уйланади- 
ган аёл ва ундан тугилажак икки угил 
ва кизи унга аник курсатилгани, хар 
бири курсатилганидек руёбга чиккани- 
ни ифода килади.
Ахмад ибн Муборакнинг уни «уммий» 
бир зот булганини тез-тез такрорлаши 
хамда бутун оламларга, тилларга, ут- 
мишга, хрзирги замон ва келажакка оид 
билмаган ва била олмаган хеч бир нарса- 
нингтопилмаганини баён этиши,хуллас, 
уни «комил инсон» сифатида курсатиш­
га булган истаги дейиш мумкин. Чунки 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish