Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

89


АБДОЛ
ни акс эттирса, у хдлда дастлабки м акба­
ра салжукий Маликшох, ибн Алп-Арслон 
(1 0 72-1092) Самаркандни босиб олга- 
нидан сунг, яъ ни 1074 й.дан кейин ку- 
рилган булиши мумкин. Вахоланки, Сул­
тон Санжар 1141 й. Самаркандни олиш 
учун Катвон даш тида булган жангда 
маглубиятга учраган ва Самаркандга 
кирмаган.
Мугуллар даври гача булган тарй х 
хакидаги ан и к р о к м аълум отларн и бу 
ерда дафн ки ли н ган С ам арканднинг 
машхур ш айхлари кабртош лари д а уч- 
ратиш мумкин. Мае., бир кабртош
устидаги ёзув Шаме ул-м илла ва-д- 
дин Мухаммад ибн Мухдммад ибн Али 
ас-Самаркандий (ваф. 23 жумодус-со- 
ний 6 5 6 /2 6 июн 1258 й.)нинг кабри эка- 
нига иш ора килади. М архумнинг исми 
Бухоро ханафий м актаб и н и н г етакчи 
ваки ллари дан Шаме ал-Аимма Абдула­
зи з ибн Ахмад ал-Х,алвоъий (ал-Халво- 
ний) ал-Бухорий (ваф. 4 4 8 /1 0 5 6 -5 7 й.) 
номидан келган р и во я т зан ж и ри да т и л ­
га олинади.
Абу-л-Башар Мухдммад ибн Мухам­
м ад ибн Ах,мад (ваф. ун турти нч и шаъ- 
бон, 6 5 0 /2 0 окт. 1252 й.)нинг кабрига 
у рн ати л ган ян а бир эски кабртош усти- 
да ёзув матни сакланиб колган. Унинг 
э п и тети га Караганда у С амарканднинг 
обрули муфтийси булган, дин и й билим- 
лари б-н ти бб и ётд аги ам ал и ёти н и уй- 
гунлаш тирган, уз даври сиёсатчилари- 
га таъ си р утказган . Барча бу хислатлар 
ва обру эъти бори кабртош ин и нг мат- 
нида акс эттири лган :
Ш
-bji 
. . .
«... асрнинг ягонаси, хокимият табиби, 
уз даври Гиппократи...».
Ш унингдек, бу ерда дафн килинган 
бош ка 
шахсларнинг 
кабртош ларига 
ёзи лган м атнда Самарканднинг машхур 
муфассир, муфтий ва козиларининг исм- 
лар и келтирилган. Демак, кабристон 
хдкикатдан Самарканднинг тан и кли му-
такаллим , табиб ва кози лари н ин г дафн 
этилган ж ойида ю зага келган деб ай- 
тиш га асос була олади.
Мажмуа м аркази д а эн г й и р и к бино -
хонакох, (масж ид) ва ховуз кузга таш ла- 
нади. Унинг пеш токи, гумбази ва девор 
безаклар и Мирзо Улугбек (1 4 1 1 -1 4 4 9 ) 
д аври м еъм орли ги мах,сули эканлиги- 
дан д ар ак беради. Зи ёратхона - жамоат- 
хона масжид вази ф асин и утаган. Хо- 
накох,нинг ичида ав л и ён и н г макбараси 
бор. Таъмирлаш н ати ж асида макбара 
биносининг д астлабки киёфаси узгари б 
кетган. Ховли у ртасидаги сархрвуз чаш- 
м абуло кусти д а булгани учун хам унинг 
суви киш ин-ёзин бир хилда сакланган, 
ах,оли орасида ш ифобахш хисобланган. 
Вакф хужж атдаги м аълум отга 
Караган­
да ёзги масжид ва х уж раларни н г асосий 
кисми Амир Хайдар (1 8 0 0 -1 8 2 5 ) д а в р и ­
да бино килинган. Масжид безакл ар и
орасида усталар номи сакланган.
Ад.: Лбу Тахир Ходжа. 
Самария. Описание древ­
ностей и мусульманских святынь Самарканда. 
Пер. В.Л. В ятки на / /
Справочная книж ка самар­
кандской области.
Вып. 6, 1899. 2 0 2 -2 0 3 ; В.Л. 
Вяткин. 
О вакуфах Самаркандской области
/ /
Справочная книга Самаркандской области.
Вып. 
X. - С амарканд: Изд. С ам аркандского С ектора 
С татистического ко м и тета, 1912. 9 5 -1 0 7 ; Н.В. 
Богаевский. 
Туркестанский альбом. Самарканд­
ские древности. Часть археологическая. Мечеть 
Ходжа Абду-Бирун.
СПб, 1871 — 1872 гг., ч. 1, II; В.В. 
Б артольд. 
Отчет о поездке в Туркестан/ / Сочине­
ния. -
М.: «Наука», 1973. VIII, 1 4 7 -1 5 1 ; Абу Тохир- 
хожа. 
Самария. «Мерос» туркуми. -
Т.: «К ам алак», 
1991. 50; B urton Audrey. 
The Bukharans. A dynastic, 
diplomatic and commercial history 1550-1702. - 
Curzon: 1 9 9 7 .7 7 -7 8 .
Бахтиер Бобож онов
АБДОЛ
Л -bi
Абдол (араб.: 
- сузи н и н г купли- 
ги: карш и ли к) [

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish