Elektrotexnikaning nazariy asoslari



Download 1,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/18
Sana12.12.2019
Hajmi1,76 Mb.
#29812
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
elektrotexnikaning nazariy asoslari birinchi kitob ozbekiston respublikasi oliy va orta maxsus talim vazirligi huzuridagi ilmiy-uslubiy birlashmalar faoliyatini muvofiqlashtiruvchi kengash 5520200


2.11.2. O'zaro induksiya EYuK 
 
Induktiv  bog'langan elementlardan biridagi tok o'zgarsa, boshqa 
elementda  o'zaro  induksiya  EYuKi  paydo  bo'ladi.  O'zaro  induksiya  
(elektromagnit  induksiya  qonuni)  tufayli  paydo  bo'ladigan  EYuK  va 
kuchlanishning absolyut qiymati mos ravishda quyidagilarga teng: 
 .
 
   
,
1
21
2
2
2
12
1
1
dt
di
M
dt
d
e
u
dt
di
M
dt
d
e
u
M
M
M
M








 
Bu  kattaliklar  ishoralarini  aniqlash  uchun  o'zaro  bog'langan 
zanjir  elementlarining  bir  xil  nomlangan  qismalarini  topish  kerak. 
Bunda quyidagi qoida o'rinlidir: 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
115 
"Agar  qismalarga  nisbatan  bir  xil  yo'nalishda  o'tadigan  tokdan 
har  bir  elementda  hosil  bo'ladigan  o'zinduksiya  va  o'zaro  induksiya 
magnit  oqimlari  qo'shilsa,  u  holda  bu  qismalar  induktiv  bog'langan 
ikkita elementning bir xil nomlangan qismalari deyiladi"
Bu qoida asosida 2.28-rasm, a da keltirilgan g'altaklar qismalari 
belgilangan. 
i
1
 tok  
a
 qismadan 
b
 qismaga yo'nalgan bo'lsa va 
i
2
 tok 
c
  qismadan 

qismaga  yo'nalgan  bo'lsa,  o'zinduksiya  magnit  oqimi 
Ф
11
  (
Ф
22
)  va  o'zaro  induksiya  magnit  oqimi 
Ф
12
  (
Ф
21
)  bilan 
qo'shiladi.  Shuning  uchun 
a
  qisma  bilan 
c
  qisma  bir  xil  nomlangan 
bo'ladi,  xuddi  shunday 
b
  qisma 
d
  qisma  bilan  bir  xil  nomlangan 
bo'ladi. 
   
 
2.28-rasm, b dagi g'altaklar uchun 
a
1
 va 
d
1
  hamda 
b
1
 va 
c
1
  bir 
xil nomlangan qismalar bo'ladi. 
Avvalgi  holdan  farqli  joyi  shundaki,  2-g'altakning  o'ralish 
yo'nalishi 1-g'altakning o'ralish yo'nalishiga qarama-qarshidir. 
Bir  xil  nomlangan  ikkita  juft  qismalardan  biri  maxsus  belgilar: 
nuqta yoki yulduzcha bilan belgilanadi. 
 
2.11.3.  Ketma-ket  va  parallel  ulangan  o'zaro  induktiv 
bog'langan zanjirlar 
 
1. Induktiv bog'langan  g'altaklarni o'zaro ketma-ket ulanishi. 
 Bunday  ulanish  ikki  xil  bo'lishi  mumkin:  mos  yoki  qarama-qarshi 
ulanish.  Mos  ulangan  g'altaklarda  toklar  bir  xil  nomli  qismalarga 
nisbatan  bir  xil  yo'nalgan  bo'ladi  (2.29-rasm,  a).  Qarama-qarshi 
ulangan  g'altaklarda  toklarning  yo'nalishi  bir  xil  nomlangan 
qismalarga  nisbatan  qarama-qarshi  yo'nalgan  bo'ladi  (2.29-rasm, 
b). 
Kirxgofning 
ikkinchi 
qonuniga 
asosan 
ikkita 
induktiv 
g'altaklarning  o'zaro  mos  ulangan  zanjiri  uchun  elektr  muvozanat 
tenglamasini  tuzamiz.  Tokning  musbat  yo'nalishi  va  konturning 
aylanib  chiqish  yo'nalishi  bir  xil  deb  faraz  qilaylik.  Induktiv 
bog'langan  elementlari  bo'lgan  elektr  zanjirlarni  bevosita  hisoblash 
uchun  zanjirlarni  hisoblashning  avval  ko'rib  o'tilgan  barcha  usullari 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
116 
ishlatiladi,  faqat  tugun  potensiallar  usulini  qo'llash  uchun  ba'zi  bir 
qo'shimcha qoidalardan foydalanishga  to'g'ri keladi. 
 
O'zaro  bog'langan  ikkita  induktiv  g'altak    ketma-ket  va 
induktiv  jihatdan  mos  ulanganda  uning  differensial  tenglamasi 
quyidagicha yoziladi: 
.
2
2
1
1
dt
di
M
dt
di
L
i
r
dt
di
M
dt
di
L
i
r
u






 
Kompleks shaklda esa: 
,
2
2
1
1
I
Z
I
M
j
I
r
I
L
j
I
M
j
I
L
j
I
r
U
mos











bunda
 




,
2
2
2
1
2
1
2
1
2
1
M
mos
x
x
x
j
r
r
M
L
L
j
r
r
Z













 
bu yerda 
M
x
M


-o'zaro induktiv qarshilik. 
Mos  ulangan  zanjir  uchun  vektorlar  diagrammasi  2.30-rasm,  a 
da keltirilgan. 
 
G’altaklar ketma-ket va o'zaro qarama-qarshi ulanganda elektr 
muvozanat tenglamasi differensial shaklda quyidagicha yoziladi: 
dt
di
M
dt
di
L
i
r
dt
di
M
dt
di
L
i
r
u






2
2
1
1

kompleks shaklda esa: 
               
,
.
2
2
1
1
I
Z
I
M
j
I
L
j
I
r
I
M
j
I
L
j
I
r
U
q
q











 





2
2
2
1
2
1
2
1
2
1
M
q.q
x
x
x
j
r
r
M
L
L
j
r
r
Z













 
     Ketma-ket  va  induktiv  jihatdan  qarama-qarshi  ulangan  zanjir 
uchun vektorlar diagrammasi 2.30-rasm, b da keltirilgan. 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
117 
Induktiv  bog’langan  g’altaklar  o’zaro  mos  ulanganda  ularning 
to’la  qarshiligi  ular  o’zaro  qarama-qarshi  ulangandagiga  nisbatan 
katta  bo’ladi.  Bu  xususiyatdan  o’zaro  induktiv  bog’langan  g’altaklar 
bir xil nomlangan qismalarini aniqlashda foydalaniladi. 
 
2. Induktiv bog'langan g'altaklarni o'zaro parallel ulanishi 
 
Ikkita  o'zaro  induktiv  bog'langan  g'altaklarni  parallel  ulanishi 
(2.31-rasm)ni tahlil qilish uchun Kirxgofning 1- va 2-qonunlariga 
asoslanib 
differensial 
va 
kompleks 
shakllarda 
muvozanat 
tenglamalarini tuzamiz: 
,
I
I
I
dt
di
M
dt
di
L
i
r
u
dt
di
M
dt
di
L
i
r
u
i
i
i
2
1
1
2
2
2
2
2
1
1
1
1
2
1
,
,
,










 
   
.
,
1
2
2
2
2
2
1
1
1
1
I
jx
I
jx
I
r
U
I
jx
I
jx
I
r
U
M
M






yoki  
,
1
2
2
2
1
1







I
Z
I
Z
U
I
Z
I
Z
U
M
M
 
bunda 
.
  
,
  
,
2
2
2
1
1
1
M
M
jx
Z
jx
r
Z
jx
r
Z






 
Agar  o'zinduksiya  va  o'zaro  induksiya  magnit  oqimlari 
yo'nalishlari  mos  tushsa,  u  holda 
x
M
  "musbat",  aks  holda,  esa- 
"manfiy"  ishora  bilan  olinadi.  So'ngi  tenglamalar  sistemasini 
I
1
  va 
I
2
 
toklarga nisbatan yechib, quyidagi ifodalarni hosil qilamiz: 
.
  
,
2
2
1
1
2
2
2
1
2
1
M
M
M
M
Z
Z
Z
Z
Z
U
I
Z
Z
Z
Z
Z
U
I






 
Umumiy tok 
I
 
esa: 
.
2
2
2
1
2
1
2
1
M
M
Z
Z
Z
Z
Z
Z
U
I
I
I






 
Zanjirning kirish qarshiligi: 
M
M
kir
Z
Z
Z
Z
Z
Z
I
U
Z
2
2
1
2
2
1






    Agar 
0
2
1

 r
r
 
bo'lsa, u holda: 
,
2
2
2
1
1
M
L
M
L
L
L



.
2
  
,
2
1
2
2
1
1
2
2
1
2
M
L
L
M
L
L
L
M
L
M
L
L
L







 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
118 
  
 
                    a)                                         b)                        
2.32-rasm 
 
2.32-rasmda  o'zaro  parallel  ulangan  va  induktiv  bog'langan 
ikkita g'altak vektor diagrammalari qurilgan: a)-mos; b)- qarama-
qarshi ulangan zanjirlar uchun. 
Vektor  diagrammalarni  qurishda  manba  kuchlanishi  vektori 
U
 
ning boshlang'ich fazasi nolga teng deb olingan. 
 
2.11.4. O'zaro induktiv bog'langan  zanjirlarni hisoblash 
 
Tarmoqlangan  induktiv  bog'langan  zanjirlarni  Kirxgofning 
birinchi  va  ikkinchi  qonunlari  asosida  yoki  kontur  toklar  usulida 
hisoblash  mumkin.  Tugun  potensiallar  usulini  bevosita  qo'llab 
bo'lmaydi, chunki  bir shoxobchadagi tok nafaqat shu shoxobchadagi 
EYuK  va  shoxobcha  ulangan  tugunlarning  potensiallariga,  balki 
boshqa induktiv bog'langan shoxobchalardagi toklar o'zgarishiga ham 
bog'liqdir.  Ekvivalent  generator  usulini  esa,  faqat  ikki  qutblikka 
tegishli bo'lmagan shoxobcha ikki qutblik tarkibiga kiradigan boshqa 
shoxobcha  bilan  induktiv  bog'lanmagan  elektr  zanjirlarida  qo'llash 
mumkin. 
Hisoblash  usullarini  chegaralaydigan  hollardan  ozod  bo'lish 
uchun  ba'zi  bir  hollarda  induktiv  bog'lanishni  bartaraf  etadigan 
ekvivalent sxemalariga o'tish zarur bo'ladi. 
Kirxgofning  ikkinchi  qonuniga  ko'ra  tenglama  tuzishda  o'zaro 
induksiya EYuKi mos kuchlanish kabi hisobga olinadi. 
k
 elementdagi 
kompleks 
S
kS
I
M
j


  kuchlanish  ishorasi 
k
  elementini  aylanib 
chiqishda   
s
-elementdagi  tokning  musbat  yo'nalishini  ham  nazarda 
tutib belgilanadi. Agar bir xil nomlangan qismalarga nisbatan aylanib 
chiqish yo'nalishi bir xil bo'lsa,  u holda 
S
kS
I
M
j

 ishorasi "musbat", 
aks holda esa-"manfiy" bo'ladi. 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
119 
Misol  tariqasida  2.33-rasmda  keltirilgan  zanjir  uchun  Kirxgof 
qonunlari 
asosida 
tenglamalar 
tuzamiz. 
Tenglamalardagi 
kuchlanishlar 
ifodalarini 
konturdagi 
elementlarning 
joylashish 
tartibiga ko'ra yozamiz: 
,
0



c
b
a
I
I
I
 





























.
,
,
d
c
cd
a
ad
d
d
d
d
c
b
c
c
d
cd
a
ac
c
c
b
b
b
b
b
b
b
a
b
b
b
b
b
b
d
ad
c
ac
a
a
a
a
E
I
M
j
I
M
j
I
L
j
I
r
E
E
I
r
I
M
j
I
M
j
I
L
j
I
r
C
I
j
I
L
j
E
E
I
L
j
C
I
j
I
r
I
M
j
I
M
j
I
L
j
I
r













 
                      
Kirxgofning 
2-qonuniga 
asosan 
tuzilgan 
kontur 
toklar 
tenglamalari sistemasini ham keltiramiz: 
;

 x
1
1
3
2
1
b
a
ad
b
b
b
b
b
a
b
a
E
E
I
M
j
I
C
L
j
r
I
C
L
L
j
r
r








































  
 
;

 x
1
1
3
2
1
c
b
cd
b
c
b
c
b
b
b
b
E
E
I
M
j
I
C
L
L
j
r
r
I
C
L
j
r









































 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
120 


;
3
2
1
d
d
a
cd
ab
E
I
L
r
I
M
j
I
M
j








 
Bu tenglamalarni quyidagicha ko'rinishda yozish mumkin: 














3
3
 
3
 
3
2
 
2
 
3
1
 
1
 
3
2
3
 
3
 
2
2
 
2
 
2
1
 
1
 
2
1
3
3
  
1
2
2
  
1
1
1
  
1
E
I
Z
I
Z
I
Z
E
I
Z
I
Z
I
Z
E
I
Z
I
Z
I
Z
 
Bunda 
11
Z

22
Z
  va 
33
Z
-birinchi,  ikkinchi  va  uchinchi 
konturlarning xususiy kompleks qarshiliklari, 
21
12
Z
Z


32
23
Z
Z

 va 
13
31
Z
Z

-1  va  2,  2  va  3,  3  va  1  qo'shni  konturlarning  o'zaro 
kompleks  qarshiliklari; 
Е
1
,  Е
2
,  Е
3
,
-birinchi,  ikkinchi  va  uchinchi 
konturlarning kompleks EYuK lari. 
Misol uchun: 
.
  
;
,
 
1
,
 
1
1
13
12
11
b
a
ad
b
b
b
b
b
a
b
a
E
E
E
M
j
Z
C
L
j
r
Z
C
L
L
j
r
r
Z





































   
 
Induktiv  bog'langan  zanjirlar  uchun  ham  o'zarolik  xossasi 
o'rinlidir.  Bu  holat  o'zgarmas  tok  zanjirlari  uchun  o'zarolik 
xossasining qo'llanishi kabi tushuntiriladi. 
1-masala
Induktiv 
bog'langan 
zanjir 
(masalan, 
avtotransformator)  ning  (2.34-rasm)  1-1'  qismalariga  sinusoidal 
kuchlanish ulangan. 
Yuklama ulanmagan chiqish qismalaridagi kuchlanish topilsin. 
Berilgan: 
.
  
10
   
;
  
2
   
;
  
4
L
   
;
  
3
1
3
2
3
2
V
U
Оm
М
Оm
L
Оm
r
r









 
Yechish.  Kirish  kuchlanishi 
.
  
10
1
1
V
U
U


  Kirish  tokini 
hisoblaymiz: 

 

.
  
6
,
1
2
,
1
4
3
10
3
3
1
1
A
j
j
L
j
r
U
I







 
Chiqish 
2
U
 kuchlanishi zanjirning 2 qismasidan 2' qismasigacha 
bo'lgan kuchlanishlar yig'indisidan iborat: 
 
.
  
4
,
2
2
,
13
10
)
6
,
1
2
,
1
(
2
1
1
2
V
j
j
j
U
I
M
j
U








 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
121 
Agar 
L

induktivlikning  pastki  qismasi 
L
3
 
induktivlikning  yuqori  qismasi  bilan  bir  xil 
nomlangan 
bo'lsa, 

holda 
L

va 
L
3
 
elementlardan o'tuvchi toklar bir xil nomlangan 
qismalarga  nisbatan  har  xil  yo'nalishda  bo'ladi. 
Shuning  uchun 
1
I
M
j

  had 
2
U
  kuchlanish 
ifodasiga minus ishora bilan qo'shilar edi va bu holda: 
.
  
4
,
2
8
,
6
10
)
6
,
1
2
,
1
(
2
1
1
2
V
j
j
j
U
I
M
j
U











 
Download 1,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish