Elektrotexnikaning nazariy asoslari



Download 1,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/18
Sana12.12.2019
Hajmi1,76 Mb.
#29812
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
elektrotexnikaning nazariy asoslari birinchi kitob ozbekiston respublikasi oliy va orta maxsus talim vazirligi huzuridagi ilmiy-uslubiy birlashmalar faoliyatini muvofiqlashtiruvchi kengash 5520200


2.8.3. Kompleks quvvat 
 
To'la  quvvatni  kompleks  ko'rinishda  yozish  uchun  kompleks 
kuchlanishni qo'shma kompleks tokka ko'paytiramiz: 
.
sin
cos
~
*
jQ
P
jUI
UI
UIe
I
U
S
j












 
bunda 
*

I
-qo'shma  kompleks  tok.  Masalan,  agar 

j
m
e
I
I


  bo'lsa, 
u  holda  bu  tokning  qo'shmasi 

j
m
e
I
I



*
ga  teng  bo'ladi. 
S
~
-
kompleks  to'la  quvvat  deb  ataladi.  Uning  haqiqiy  qismi  aktiv 
quvvatga, mavhum qismi esa reaktiv quvvatga teng, ya'ni: 
;
~
Re
Re
*
S
I
U
P




 
.
~
I
I
*
S
m
I
U
m
Q




 
Masala:  agar  tok  va  kuchlanishning  oniy  qiymat  ifodalari  mos 
ravishda 


  B
t
,
) A,   u
t
 (
i
0
0
30
314
sin
07
7
60
314
sin
141




 
ko'rinishida  berilgan  bo'lsa,  aktiv,  reaktiv  va  to'la  quvvatlar 
aniqlansin. 
Yechish.  Tok  va  kuchlanishning  kompleks  ta'sir  etuvchi 
qiymatlarini yozib olamiz: 
.
5
2
07
,
7
;
100
2
141
0
0
0
0
30
30
60
60
A
e
e
I
  
V
e
e
U
j
j
j
j




 
Kompleks to'la quvvat: 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
99 
.
250
433
30
sin
500
30
cos
500
500
5
100
~
0
0
30
30
60
*
0
0
0
А
V
  
j
j
e
e
e
I
U
S
j
j
j













 
Shunday qilib, 
S = 500 V
А,     Р = 433 Vt,     Q = 250 VAr. 
 
2.8.4. Sinusoidal tok zanjirlarida quvvatlar balansi 
 
Energiya  saqlanish  qonunidan  ma'lumki,  har  qanday  zanjirda 
aktiv  quvvatlar  balansi  saqlanadi:  manbalar  uzatayotgan  aktiv 
quvvatlar  yig'indisi  iste'molchilar  qabul  qilayotgan  aktiv  quvvatlar 
yig'indisiga teng: 
,
1
2
1





n
k
k
k
m
k
km
r
I
P
 bu yerda 
m
-manbalar soni, 
n
-iste'molchilar soni. 
Zanjirdagi  manbalar  uzatayotgan  reaktiv  quvvatlar  yig'indisi 
sxemadagi  induktiv  g'altak  va  kondensatorlar  iste'mol  qilayotgan 
reaktiv quvvatlarning algebraik yig'indisiga teng: 
.
1
2
1





n
k
k
k
m
k
km
x
I
Q
 
Kompleks quvvatlar balansi: 
.
~
~
1
1





n
k
k
m
k
km
S
S
 
Zanjir  elementlarining  kompleks  qarshiliklari  yig'indisi  teng 
bo'lsada, ular modullarining yig'indisi umumiy holda teng bo'lmasligi 
mumkin.  Shuning  uchun  to'la  quvvatlar  balansi  har  doim  ham 
saqlanmasligi mumkin, ya'ni: 
.
1
1





n
k
k
m
k
km
S
S
 
Bir  fazali  sinusoidal  tok  zanjirlarida  aktiv  quvvatni  o'lchash 
uchun  elektrodinamik  yoki  ferrodinamik  vattmetrlar  qo'llaniladi 
(2.17-rasm,  a).  Bunda  vattmetrning  belgilangan 
I*
  tok  va 
U*
 
kuchlanish  qismalari  (generator  qismalari)  manba  qismalariga 
ulanadi. 
Sinusoidal  tok  zanjirida  reaktiv  quvvatni  o'lchash  uchun  tok  va 
kuchlanish vektorlari orasidagi faza siljish burchagi 90
0
 ga farq qilishi 
kerak. Bunda vattmetr strelkasining burchagi: 
.




UIsin
p
S
)
/2
UIcos(
 
p
S



 
0
90


 li burchak asbobning parallel qismiga qo'shimcha rezistor 
va  g'altakdan  iborat  zanjirni  ulash  bilan  hosil  qilinadi.  Shuni  aytib 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
100 
o'tish  joizki,  bir  fazali  zanjirlarda  reaktiv  quvvat  faqat  laboratoriya 
tadqiqotlarida o'lchanadi. 
To'la  quvvatni  hisoblash  uchun  tok 
I
  va  kuchlanish 
U
  ni 
ampermetr 
va 
voltmetr 
yordamida 
o'lchangan 
qiymatlari 
ko'paytiriladi:
  S = UI
.
  
 
 
    2.17 – rasm 
 
Masala:  2.17-rasm,  b  da  keltirilgan  vattmetr  ko'rsatkichini 
aniqlang. Quyidagilar berilgan: 
.
 
8
,
1
Z
  
,
 
2
  
,
8
  
,
10
0
0
0
44
2
1
15
3
37
1
Оm
e
Оm
Z
A
e
I
A
e
I
j
j
j






 
Yechish. Vattmetr orqali o'tadigan tok quyidagiga teng: 
.
2
,
16
37
sin
10
37
cos
10
15
sin
8
15
cos
8
10
8
0
0
0
14
0
0
0
0
37
15
3
1
2
A
e
j
j
e
e
I
I
I
j
j
j











 
Vattmetr parallel g'altagidagi kuchlanish: 
.
03
,
41
5
,
2
41
8
,
1
2
,
16
2
10
0
0
0
0
5
,
3
44
14
37
2
2
1
1
V
e
j
e
e
e
Z
I
Z
I
U
j
j
j
j
mn












    
     Vattmetr ko'rsatkichi: 
.
634
5
,
17
cos
665
665
Re
2
,
16
03
,
41
Re
Re
0
5
,
17
14
5
,
3
2
*
0
0
0
Vt
e
e
e
I
U
P
j
j
j
mn











  
 
2.8.5. Sinusoidal tok zanjirlarini kompleks usulida hisoblash 
 
Sinusoidal  tok  zanjirlarini  hisoblashda  o'zgarmas  tok  zanjirlarini 
hisoblashda  qo'llanilgan  barcha  usullardan  foydalaniladi.  Bunda 
tuzilgan  tenglamalardagi  tok,  kuchlanish,  EYuK  va  qarshiliklar 
kompleks  shaklda  yoziladi.  Sinusoidal  tok  zanjirini  hisoblashdagi 
o'ziga  xos  xususiyatlarni  aniqroq  tasavvur  qilish  uchun  ayrim 
zanjirlarni kompleks usulda hisoblashni ko'rib chiqamiz. 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
101 
1.  Shoxobchalanmagan  zanjirni  hisoblash.  Kuchlanishlarning 
topografik vektor diagrammasi. 
2.18-rasm,  a  da  keltirilgan  zanjirni  ko'rib  chiqamiz.  Manba 
kuchlanishi va iste'molchilar parametrlari berilgan. 
 
2.18-rasm 
 
Zanjirning to'la qarshiligi: 
,
3
2
3
2
1
1
3
2
1

j
L
L
C
ze
jx
r
jx
r
jx
r
jx
r
Z
Z
Z
Z












 
bu yerda 
.
  
,
   
,
3
2
1
3
2
1
r
x
arctg
x
x
x
x
r
r
r
r
L
L
C









 
Om  qonuni  asosida  zanjirdagi  tok  va  uning  elementlaridagi 
kuchlanishlarni topamiz: 






.
  
,
  
,
   
,
/
3
2
1
3
3
3
2
2
2
1
1
1
L
L
C
jx
r
I
I
Z
I
U
jx
r
I
Z
I
U
jx
r
I
Z
I
U
Z
U
I










 
Zanjirning to'la, aktiv va reaktiv quvvatlari: 
,
~
~
~
~
3
2
1
3
2
1













I
U
I
U
I
U
S
S
S
jQ
P
I
U
S
  










n
k
n
k
k
k
Р
Р
Р
Р
r
I
S
P
1
1
3
2
1
2
,
~
Re
 
.
~
1
3
1
2
1
2











n
k
n
k
k
k
m
Q
Q
Q
Q
x
I
S
I
Q
 
Zanjirdagi  jarayonlarni  grafik  tasvirlash  uchun  kuchlanishlar 
vektor diagrammasi qurilgan (2.18-rasm, b). 
Bu  diagrammada  istalgan  vektor  parallel  ravishda  ko'chirilishi 
mumkin. 
Kirxgofning 
2-qonuni 
asosida 
vektor 
diagramma 
qurilganda vektorlar ixtiyoriy ketma-ketlikda qurilishi mumkin. 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
102 
Kuchlanishlar  topografik  vektor  diagrammasi  deb  shunday  vektor 
diagrammaga  aytiladiki,  unda  kuchlanishlar  vektorlari  zanjir 
elementlarining o'zaro ulanish ketma-ketligi bo'yicha quriladi. Bunda 
kuchlanishlar  vektor  diagrammalari  topologiyasi  zanjir  topologiyasi 
bilan  bir  xil  bo'ladi,  ya'ni  vektorlarning  o'zaro  ulangan  nuqtasiga 
zanjirning  shu  vektorlar  xarakterlayotgan  elementlarining  ulangan 
nuqtasi mos keladi. 
Topografik  diagramma  zanjirning  istalgan  nuqtalari  orasida 
kuchlanishni  osongina  aniqlash  imkonini  beradi.  Masalan,  2.18-
rasm,  b  dagi  vektor  diagrammada 
dn
U
 
kuchlanish 
n
  nuqtadan 
d
 
nuqtaga yo'nalgan vektor ko'rinishda ko'rsatilgan. 
Masala: 
Agar 
elektr 
zanjirda 
(2.19-rasm) 
 
;
120
1
V

  
;
120
0
120
2
V
e
E
j


;
120
0
240
3
V
e
E
j


Оm 
x
x
r
C
L
 
10



bo'lsa, 
shoxobchalardagi toklar aniqlansin. 
Yechish.  Ushbu  zanjirni  ikki  tugun  usuli  yordamida  hisoblash 
osonroq. 
Buning 
uchun 
shoxobchalarning 
kompleks 
o'tkazuvchanliklarini aniqlaymiz: 
          
;
См
  
1
,
0
1
1


r
Y
 
         
;
См
  
1
,
0
1
2
j
jx
Y
C



 
           
.
См
  
1
,
0
1
3
j
jx
Y
L



 
 
Ikki tugun orasidagi kompleks kuchlanishni topamiz: 


.
 
328
1
,
0
1
,
0
1
,
0
1
,
0
120
1
,
0
120
1
,
0
120
240
120
3
2
1
3
3
2
2
1
1
0
V
j
j
j
e
j
e
Y
Y
Y
Y
E
Y
E
Y
E
U
j
j
ab

















  
 
Om qonuni bo'yicha shaxobchalardagi toklar: 




,
 
8
,
20
1
,
0
328
120
1
1
1
A
Y
U
E
I
ab







 




,
 
40
1
,
0
328
120
0
0
105
120
2
2
2
A
e
j
e
Y
U
E
I
j
j
ab










 






.
 
40
1
,
0
328
120
0
0
75
240
3
3
3
A
e
j
e
Y
U
E
I
j
j
ab









 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
103 
2.9. Elektr zanjirlarida rezonans 
 
Elektr  zanjirlarida  reaktiv  qarshiliklar  musbat,  manfiy  va  nolga 
teng  bo'lishi  mumkin.  Zanjirda  induktiv  va  sig'im  elementlar 
bo'lganda  zanjirning  kirish  reaktiv  qarshiligi  nolga  teng  bo'lishi 
mumkin.  Bunda  zanjir  aktiv  xarakterga  ega  bo'lib  tok  bilan 
kuchlanish  orasidagi  faza  siljish  burchagi  nolga  teng  bo'ladi.  Elektr 
zanjirlaridagi bu hodisa rezonans deb ataladi
r,  L 
va
  C
  elementlari  ketma-ket  (parallel)  ulangan  sinusoidal 
tok zanjirining xususiy chastotasi 
LC
/
1


manba kuchlanishining 
chastotasi 
f


2

 
ga  teng  bo'lganda 
C
L
x

,
 
(b
L
=b
C
)
  va
 
,
C
L
U

 


C
L
I

 
bo'lib,  reaktiv  elementlardagi  kuchlanish 
(tok)lar  modul  jihatdan  bir-biriga  teng  hamda  manba  kuchlanishi 
(toki)dan  bir  necha  marta  ortib  ketadi.  Elektr  zanjirlaridagi  bu  rejim 
kuchlanishlar  (toklar)  rezonansi  deb  ataladi.  Bu  rejimda  zanjirning 
reaktiv  quvvati  nolga  teng  bo'ladi.  Rezonans  yuzaga  keladigan 
chastota rezonans chastotasi deb ataladi
Elektr  zanjirlarida  rezonans  rejimlaridan  elektrotexnikada, 
radiotexnikada  va  elektr  o'zgartgichlarda  keng  foydalaniladi.  Ayrim 
hollarda 
esa, 
zanjirda 
rezonans 
hodisasi 
yuzaga 
kelishi 
noqulayliklarni 
tug'diradi 
(masalan, 
uzatish 
liniyalarida 
va 
transformatorlarda  kuchlanish  va  toklarni  keskin  ortib  ketishi 
o’lchash  asboblarini  hamda  izolyatsiyani  ishdan  chiqishiga  olib 
keladi). 
 
2.9.1. Kuchlanishlar rezonansi 
 
r, L 
va
 C
 elementlari ketma-ket ulangan zanjirni ko'rib chiqamiz 
(2.20-rasm, a). Zanjirning kompleks qarshiligi: 
.
1









C
L
j
r
Z


 
Kuchlanishlar rezonansi shartiga ko'ra: 
0
/
1



C
L
X


 
yoki 
C
L


/
1

,  bunda 
LC
r
/
1



rezonans chastotasi. 
Kuchlanishlar rezonansi rejimi uchun tok va kuchlanishlar vektor 
diagrammasi 
2.20-rasm, 

da 
keltirilgan. 
Unda 
reaktiv 
elementlardagi kuchlanishlarning modul qiymatlari teng, yo'nalishlari 
esa  qarama-qarshi.  Rezonans  shartidan  ko'rinib  turibdiki,  zanjirda 
bu  rejimni  hosil  qilish  uchun  manba  chastotasini  rostlab  yoki  zanjir 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
104 
xususiy  chastotasini 
L
  yoki 
C
  ni  o'zgartirish  (rostlash)  hisobiga  hosil 
qilish mumkin. 
 
 
Rezonans rejimida zanjirning to'la qarshiligi minimal bo'lib, aktiv 
qarshilikka teng bo'ladi: 


.
2
2
r
x
x
r
Z
C
L




 
Zanjirdagi tok bu paytda maksimal qiymatga erishadi: 
.
/
/
r
U
z
U
I


 
r
  qarshilikdagi  kuchlanish  pasayishi  manba  kuchlanishiga  teng 
bo'ladi: 
.
U
Ir
U
r


 
Rezonans  rejimidagi  induktiv  yoki  sig'im  qarshilik  rezonans 
zanjir (kontur)ining to'lqin qarshiligi deb ataladi: 
.
1
C
L
C
L
r
r






 
Agar  zanjirda 
r


 
shart  bajarilsa,  u  holda  reaktiv 
elementlardagi kuchlanishlar manba  kuchlanishidan  ko'p marta ortiq 
bo'ladi. 
Lr
U
 
yoki 
Cr
U
 
ni 
U
dan  necha  marta  katta  bo'lishi  konturning 
aslliligi bilan tavsiflanadi: 
.
r
r
L
r
I
L
I
U
U
U
U
Q
r
r
r
r
Cr
Lr








 

/
/
1
r
Q
d


-zanjir (kontur) ning so'nishi. 
Rezonans  rejimida  zanjirdagi  energetik  munosabatlar  ham  o'ziga 
xos  ayrim  xususiyatlarga  ega.  Zanjirdagi  tok 
t
I
i
r
m

sin

 
bo'lsa, 
kondensatordagi kuchlanish 
t
U
idt
C
U
r
sm
C

cos
1



 
bo'ladi. 
Zanjir elektr va magnit maydonlaridagi energiya: 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
105 
.
2
2
cos
2
sin
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
const
CU
LI
t
CU
t
LI
Cu
Li
W
cm
m
r
cm
r
m
c










 
m
m
r
cm
I
C
L
I
C
U



1
 
bo'lganligi uchun 
.
2
2
2
2
m
cm
LI
CU

 
Oxirgi  ifodadan  ko'rinadiki,  zanjirdagi  elektr  va  magnit 
maydonlari  energiyalarining  yig'indisi  vaqt  bo'yicha  o'zgarmaydi. 
Energiya  induktiv  g'altak  bilan  kondensatorda  navbatma  navbat 
to'planib  turadi.  Aktiv  qarshilikda  sarf  bo'layotgan  energiyani 
manbadan kelayotgan energiya qoplab turadi. 
r,  L 
va
  C
  elementlar  ketma-ket  ulangan  zanjir  (kontur)  chastota 
tavsiflarini o'rganib chiqamiz. Manba kuchlanishi amplitudasi   bo'lib, 
chastotasining   oraliqda o'zgarishi zanjirning quyidagi parametrlarini 
o'zgarishiga olib keladi: 
,
L
x
L


         
,
/
1
C
x
C


       
),
(
)
(


C
L
x
x
x


 


,
)
(
)
(
2
2


C
L
x
x
r
Z



   


.
/
)
(
r
x
arctg



 
2.21-rasm, a da 
)
(


L
x
,  
)
(


C
x

)
(

x

)
(

Z
 
va b da 
)
(

I

)
(

L
U

)
(

C
U

)
(


 
grafiklari keltirilgan. 
0


 
bo'lganda 
0
)
0
(

I

chunki  kondensator  o'zgarmas  tokni  o'tkazmaydi.  Barcha  kuchlanish 
kondensatorda 
pasayadi. 
Chastota 
r




0
 
diapazonda 
o'zgarganda 
x
L
  qarshilik  oshadi, 
x
C
  esa  kamayadi, 
Z
  qarshilik  ham 
kamayadi.  Bu  diapazonda  reaktiv  qarshilik  sig'im  xarakterga  ega 
bo'ladi.  Shuning  uchun  ham  faza  siljish  burchagi 
0
90
0




   
oraliqda o'zgaradi. Chastota 





r
 
diapazonda o'zgarganda, 
Z(ω) 
va 
x(ω)
  lar  0  dan 

 
gacha  ortib  boradi.  Zanjir  induktiv  xarakterga 
ega bo'ladi. Tok esa maksimal qiymatdan 0 gacha kamayadi. 
)
(

L
U
 
kuchlanish manba kuchlanish
 U
 gacha kamayadi 
)
(

C
U
 esa 0 gacha 
kamayadi. 
Chastota 
р

 
 
bo'lganda  grafiklarda  aks  ettirilgandek 
 


U/r
I
,    I
,   
x
x
r,   x
Z
ω
Z
r
ω
C
L
r
r








max
min
0
0

 
ga  teng 
bo'ladi. 
)
(
r
L
U

 
va
 
)
(
r
C
U

 
esa maksimal qiymatga yaqin qiymatga 
erishadi. Zanjir bu paytda aktiv xarakterga ega bo'ladi. 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
106 
 
 
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
                           
  
                                
2.21-rasm 
)
(
r
L
U

 
va
 
)
(
p
C
U

 
grafiklaridan  ko'rinib  turibdiki,  reaktiv 
elementlardagi  kuchlanishlarning  maksimal  qiymatlari  rezonans 
chastotasidan  farq  qilgan  chastotalarga  to'g'ri  keladi. 
)
(

L
U
    
kuchlanish 
r
L



 
da, 
)
(

C
U
 
kuchlanish  esa 
r
L



 
da 
maksimumga  erishadi.  Funksiyalarni  ekstremumlarini  topish  sharti    
0
/


d
dU
L
 
va
 
0
/


d
dU
C
dan: 
2
2
2
d
r
L





.
2
2
2
d
r
C




 
Download 1,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish