Электроника ва радиотехника кафедраси мавзу 17. Аналог электроника


Аналог қурилмаларнинг параметрлари



Download 0,96 Mb.
bet2/4
Sana19.02.2022
Hajmi0,96 Mb.
#459380
1   2   3   4
Bog'liq
М17 Аналог эл-ка ўзб

Аналог қурилмаларнинг параметрлари

  • Кучланишни токка айлантириш ва токни кучланишга айлантириш коэффициентлари 
  •  

  • Кучланиш, ток ва қувват бўйича кучайтириш коэффициентлари

Кучайтириш қурилмалари

  • Электрон кучайтиргич – кириш сигнали (кучланиш, ток) юкламадаги токни (қувват бўйича) бошқариш учун мўлжалланган қурилма.
  • Кучайтиргичлар тескари алоқа принципига асосланган схемалар бўйича тузилади.
  • Электр сигналлари айлантиргичлари (сумматорлар, дифференциаторлар, интеграторлар, компараторлар ва ҳ.к.з.);
  • Қаршилик ўзгартиргичлари.

Кучайтиргичларнинг чиқиш каскадлари

  • Кучайтиргичларнинг чиқиш каскадлари (ЧК) юкламада 0,01÷1000 Вт бўлган етарлича катта қувватни таъминлаши зарур. ЧКлари кучланиш манбаининг асосий қувватини истеъмол қиладилар. Шунинг учун, ФИКни ошириш мақсадида сокинлик режимида (яъни сигнал бўлмаган ҳолда) каскаднинг токи нолга яқин бўлиши мақбул.
  • Эмиттер қайтаргич турдаги бир тактли ЧКлар А синф режимида ва ФИКнинг кичиклиги сабабли чиқиш қувватининг кичик қийматларида ишлайди.
  • Чиқиш қуввати катта ЧКларда фақат икки тактли кучайтиргич каскадлар ишлатилади. Бундай кучайтиргичлар В ва АВ синф режимларида транзисторларнинг кетма-кет ишлаши билан таъминланади.

Кучайтиргичларнинг синфлари ва иш режимлари

Кучайтиргичларнинг қуйидаги иш режимлари мавжуд: А, В, АВ, С ва D.

В синфига мансуб икки тактли кучайтиргич схемаси

Кучайтиргичларнинг синфлари ва иш режимлари

  • Схемада абсолют қийматлари тенг +ЕМ ва -ЕМ икки қутбли кучланиш манбалари ишлатилган. Сокинлик режимида ЭЎларда кучланиш нолга тенг бўлгани учун иккала транзистор берк бўлиб, кучланиш манбаидан энергия сарфланмайди.
  • Киришга UКИР нинг мусбат ярим даври берилганда VT1 очилади ва юклама орқали IЭ1 ток оқиб ўтади. Манфий ярим даврда VT2 очилади ва IЭ2 ток юкламадан қарши йўналишда оқиб ўтади.
  • Қувват кучайтирилиши фақат ток кучайтирилиши ҳисобига амалга ошиб, эмиттер ва база токлари нисбатига тенг, яъни β+1 бўлади. Кучайтиргичнинг максимал ФИК η = 78,5 % ни ташкил этади.

Download 0,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish