«Электроника ва автоматика» факультети «Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш» кафедраси


Симобли термометрнинг узатиш функцияси



Download 1,1 Mb.
bet4/8
Sana11.04.2022
Hajmi1,1 Mb.
#542799
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
13 с ШермаматовюБ

Симобли термометрнинг узатиш функцияси

W1(p)=


Бу ерда Т2 жуда кичик бўлганлиги сабабли ташлаб юборамиз:


W1(p)=


Бундан келиб чиқиб симоб(суюқлик)ли термометрнинг умумий узатиш функциясини топамиз:


W(p)=
Бу ерда,
Демак, симобли термометр биринчи тартибли нодаврий звенога хос экан.


Симобли термометрнинг дифференциал тенгламаси





Ушбу формуладан келиб чиқиб, симобли термометрнинг структуравий схемасини моделлаштирамиз:

1-усул.


2-усул.




Бир хил динамик хусусиятларига эга бўлган икки структура схемани графигини битта ўқда кўриш учун “MUX” модулидан фойдаланиб ва кетма-кет уланган интеграл звено билан рақамли индикатор ёрдамида турли сигналларга бўлган схемалар реакцияларини бир хиллигини баҳолаш мумкин.




Суюқликли термометрнинг ўтиш функцияси





Суюқликли термометрнинг вазн функцияси



Ишни бажаришга топшириқ
“MATLAB” ва “Simulink” дастурий пакетлар ёрдамида симоб(суюқлик)ли термометрнинг структур схемаларини шахсий комьпютерда йиғинг ва уларни турли кириш сигналларига раекцияларини бир хиллигни ўтиш графикларида кўрсатиб беринг, интеграл мезонларда баҳолаб беринг.
Бунинг учун:



  1. Matlab” пакетидаги “Simulink” га киринг;

  2. “Simulink”да янги бўш ойна очинг;

  3. Керакли звеноларни бўш ойнага маълумотлар базасидан олиб ўтказинг;

  4. Ҳар бир звенога манометрни конструктив ўлчамларидан келиб чиқиб тегишли ўз коэффициентларини киритинг. Бунинг учун, звенога кириб, коэффициентлар ўрнатилади;

  5. Термометрни ишлаш принципига кўра звеноларни ўзаро бир-бирлари билан уланг;

  6. Генератор ёрдамида термометр киришида турли таъсир этувчи сигналларни амалга оширинг (поғонали, дельта, синусоидал);

  7. Схемани индикаторга уланг;

  8. Структур схемани пускни босиб ишга туширинг;

Структур схемалардаги чиқиш сигналларини экспонента бўйича ўзгаришини мониторда график кўринишида кўринади. Реакциялар бир ҳил бўлса “mux” модулидан кейинги индикаторда битта график кўринади. Реакциялар ҳар хил бўлса унда мониторда икки хил график кўринади. Агар графиклар жуда оз миқдорда фарқ қилсалар, уларнинг фарқлари график остидаги юза кўринишида рақамли индикаторларда кўринади.



Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish