Электрон дарсликлар яратишнинг ызига хос хусусиятлари ща+ида


copy a:hosh.txt b:muh.txt



Download 1,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/76
Sana22.02.2022
Hajmi1,23 Mb.
#94621
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   76
Bog'liq
tizimli dastur taminoti

 
copy a:hosh.txt b:muh.txt 
Бир неча файлнинг номини ўзгартириб нусха олиш учун ниқоб белгиларидан 
фойдаланиш мумкин: 
Масалан, барча .txt кенгайтмали файллардан a: дискдан b: дискка .bak кенгайтма 
билан олиш учун 
 
copy a:*.txt b:*.bak 
буйруғидан фойдаланамиз. 
Номларини ўзгартириб нусха олиш билан хосил килинаѐтган файлларни нусха 
олинаѐтган каталогнинг ўзига хам жойлаштириш мумкин. Аммо айнан бир каталогга 
файллар номлари ўзгартирилмай нусха олиш буйруғи берилса, экранга қуйидаги хабар 
чикарилади: 
 
File cannot be copied onto ifself 
0 File() copied (0 файлдан нусха олинди) 
Файлларни ўчириш 
Тасодифан ўчирилган файлларни ўша замон undelete буйруғи билан тиклаш мумкин, 
бирок ўчириш амалидан кейин бошка амалларни бажарилиши тиклашга имкон 
бермайди. Бу холда mirror буйруғи ѐрдамга ўтади. 
 
mirror /ta /tb, 
яьни, /t калитидан фойдаланилган холда a: ва b: дисклар назоратда бўлади. 
Файлларни ўчириш delete буйруғи ѐрдамида амалга оширилади: 
 


13 
Delete a:muh.txt 
Буйруқда /р калитидан фойдаланилса, ўчиришни таъкидлаш хақидаги ахборот чиқади: 
 
del a:muh.txt /p 
muh.txt, Delete (Y, N)? 
Файлни ўчириш учун Y, аксинча N кўрсатилади. 
Файлни ўчиришда ниқоблар ѐрдамида амалга оширилса, буйруқ қуйидагича 
ѐзилади: 
 
del a:*.txt 
Агарда a: дискдаги servmar каталогидаги барча файлларни ўчириш лозим бўлса,
 
del a:ғservmarғ*.* 
кўринишда буйруқ ѐзилади. 
MS DOS ташқи буйруқлари 
DOSни ташқи буйруқлари алохида-алохида файлларда жойлашган бўлади. DOS 
нинг ташқи буйруқларини ишлатишдан олдин (агарда фойдаланувчи бу буйруқ билан 
таниш бўлмаса) унинг номи ѐзилади ва /? – белгиси қўйилади. Бундан сўнг дастурнинг 
вазифаси ва кўлланиладиган калитлар келтирилган ѐрдам матни кўзгуга чикарилади. 
Масалан: 
Форматирование диска для работў с MS- DOS. 
FORMAT диск: [/V[:метка]] [/Q] [/F:размер] [/B | /S] [/C] 
FORMAT диск: [/V[:метка]] [/Q] [/T:дорожки /N:секторў] [/B | /S] [/C]
FORMAT диск: [/V[:метка]] [/Q] [/1] [/4] [/B | /S] [/C] 
FORMAT диск: [/Q] [/1] [/4] [/8] [/B | /S] [/C] 
/V[:метка] 
-Яратилаѐтган бўлим меткаси.
/Q 
-Тезкор форматлашни бажариш. 
/F: размер 
-Форматланаѐтган диск хажми. 
/T:дорожки -Дискнинг хар бир томонидаги йўллар сони 
/N:секторў 
-Хар бир йўлдаги секторлар сони. 
/1: 
-Фақат биринчи томонни форматлаш 
/4: -5, 25», 360 Кб ли дискларни юкори зичликда форматлаш 
/8 
Йўлакда 8 секторли форматлаш ташкил этиш 
/С 
Носозликларни белгилаш сифатида кластерлар текшириш.
Шуни хам айтиб ўтиш керакки ташқи буйруқлар билан ишлаѐтган вақтда 
эхтиѐткор бўлиш лозим, акс холда турли нохуш холатларга тўғри келиш мумкин. 

Download 1,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish