Электромагнетизм Доц. З. Мирзажонов



Download 0,57 Mb.
Sana24.04.2022
Hajmi0,57 Mb.
#578659
Bog'liq
МАгнит майдони

ЭЛЕКТРОмагнетизм

Доц. З. Мирзажонов


10 - маъруза
ФИЗИКА КАФЕДРАСИ
2011

Маъруза режаси

  • Магнит майдони.
  • Магнит индукцияси вектори.
  • Магнит индукцияси чизиқлари.
  • Магнит майдонлар суперпозиция принципи.
  • Био-Савар –Лаплас қонуни.
  • Тўғри ва айланма токлар магнит майдонларини ҳисоблашда Био-Савар-Лаплас қонунини қўллаш.
  • Ҳаракатланаётган заррачанинг магнит майдони.

Магнит майдони


Магнит майдони манбаълари ҳаракатланаётган электр зарядларидир (токлар).
Доимий магнитлар магнит майдонларини ҳам модда молекулалари ичида айланадиган электр микротоклари хосил қладилар.
Магнит майдони электр майдонидан фарқли фақат ҳаракатланаётган зарядларга куч билан таъсир ўтказади.
Ҳаракатланаётган зарядларнинг магнит стрелкасига таъсирини биринчи бўлиб данияли физик Х.К.Эрстед кузатган.

Магнит индукцияси вектори


Магнит индукцияси вектори - магнит майдонининг кучи характеристикасидир.
Магнит индукцияси векторининг мусбат йўналиши сифатида магнит стрелкасининг жанубий қутбдан S шимолий қутбга N йўналиши қабул қилинган.
Бураманинг илгариланма ҳаракати йўналиши ўтказгичдаги ток йўналишига мос тушса, у ҳолда бураманинг айланма ҳаракати магнит индукция вектори йўналиши билан мос келади.
Бурама қоидаси
магнит
майдони
Ток кучи

Магнит индукцияси чизиқлари

Магнит индукция чизиқларининг ҳар бир нуқтасида вектор уринма бўйлаб йўналган.


1. Магнит индукция чизиқлари доимо ёпиқ бўлади, улар узилмайди ва бир-бири билан туташмайди. Ана шу ҳолат магнит майдон манбаълари ва магнит зарядлари йўқлигини билдиради.
2. Магнит индукция чизиқлари токли ўтказгичларни ўраб олади.
Ёпиқ куч чизиқли майдон уюрмали майдон деб аталади.

Ернинг магнит майдони

Магнит индукцияси чизиқлари

Токли ўтказгичнинг исталган нуқтасидаги В магнит индукцияси шу ўтказгичснинг барча алоҳида элементлари хосил қилган элементар магнит майдонлари индукцияларининг вектор йиғиндисига тенгдир.

Токли ўтказгичнинг исталган нуқтасидаги В магнит индукцияси шу ўтказгичснинг барча алоҳида элементлари хосил қилган элементар магнит майдонлари индукцияларининг вектор йиғиндисига тенгдир.


Магнит майдонларининг суперпозиция принципи
Ток элементлари чегараланмаган миқдорда бўлган ҳолларда индукция векторлари йиғиндисини ўтказгичнинг бутун узунлиги бўйича интеграллаш билан алмаштириш мумкин.
Био-Савар-Лаплас қонуни
Био- Савар – Лаплас қонуни :
I ток оқаётган dl ток элементи вакуумдаги ихтиёрий танланган А нуқтада индукцияси dB бўлган магнит майдонини хосил қилади.
dB йўналиши бурама қоидаси билан аниқланади: бурама учининг илгариланма ҳаракати dl элементдаги ток йўналишига мос бўлганда, бураманинг айланиш йўналиши dB йўналишини кўрсатади.
r – dl ток элементидан А нуқтагача бўлган масофа.
α – А нуқтага ўтказилган r радиус векторнинг dl элемент билан хосил қилган бурчаги.
μ0 = 4π · 10-7 Гн/м – магнит доимийси.
Био-Савар-Лаплас қонунини магнит майдонларини ҳисоблашда қўллаш
От нас
Ўтказгичнинг бир бўлаги учун
Ўтказгич узунлиги чексиз бўлганда
м
Био-Савар-Лаплас қонунини магнит майдонларини ҳисоблашда қўллаш (айланма ток)
Айланма ток марказида
Ипнинг марказидан ўрама ўқигача масофагача
R радиусли айланма ток ўқидан x масофада жойлашган нуқтада магнит майдон индукциясини ҳисоблаш
Так как

Ҳаракатланаётган заряднинг магнит майдони

Тажрибавий маълумотларга асосан v (v =const, v << с = 3 10 8 м/с.) тезлик билан эркин ҳаракатланаётган q нуқтавий заряднинг B магнит майдони қуйидаги ифода билан аниқланади:


В вектор v ва r векторлар жойлашган текисликка перпендикулярдир ва унинг йўналиши ўнг винтнинг илгариланма ҳаракати йўналишига мос келади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

  • Савельев И. В. Курс физики. М.: Наука 1989 т. 1
  • Савельев И. В. Курс физики. М.: Наука 1989 т. 2
  • Савельев И. В. Курс физики. М.: Наука 1989 т. 3
  • Трофимова Т. И. Курс физики. М.: Высшая школа, 1985 г.
  • Абдурахманов К.П., Эгамов У. Физика курси , 2011 й.
  • Детлаф А.А., Яворский Б.М. Курс физики. М.: Высшая школа, 1989 г.
  • Епифанов Г.И. Физика твердого тела. М. Высшая школа, 1977.
  • Огурцов Н.А. Курс лекций по физике, Харьков,2007.
  • Колмаков Ю.Н. Курс лекций по физике, Тула, 2002.
  • Оплачко Т.М.,Турсунметов К,А. Физика, Ташкент, 2007.

Таълим сайтлари ва Интернет ресурслари

  • fizika.uz – талабалар ва физика ўқитувчилари учун сайт .
  • neutrino.ucoz.ru- ТАТУ Физика кафедраси доценти О.Э.Тигайнинг шахсий сайти.
  • fizik.ru - ТАТУ Физика кафедраси катта ўқитувчиси В.С.Хамидовнинг шахсий сайти.
  • estudy.uz- ТАТУ талабалари учун физикадан масофавий таълим тизими
  • Yenka.com
  • http://phet.colorado.edu/
  • http://www.falstad.com/mathphysics.html
  • http://www.quantumatomica.co.uk/download.htm
  • http://school-collection.edu.ru

Download 0,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish